Русија и Украјина: Жестока расправа око украјинских избора 2024. године и зашто је важно шта каже Америка

Како одржати изборе у рату?

У Украјини месецима траје жестока расправа око тога да ли у овој земљи треба одржати председничке изборе у марту наредне године, када им је време.

Сви избори, међу којима и председнички, забрањени су према актуелном ратном стању које је на снази у земљи, уведеном након што је Русија покренула инвазију у фебруару 2022. године.

Многи у Украјини су згранути овом идејом, плашећи се да би избори одвратили пажњу земље од њене борбе за опстанак.

Напетост је попустила након што је украјински председник Владимир Зеленски у новембру изјавио да „ово није право време" за изборе.

Али изгледа да је питање далеко од решеног и изазвало је политички сукоб до сада невиђених размера од почетка руске инвазије.

Један од главних покретача овог спора не потиче, међутим, из Украјине, већ из Сједињених Америчких Држава.

Америчка страначка политика

Расправу о украјинским изборима делимично покрећу амерички политичари пред изборе у овој земљи 2024. године, нарочито једна мала група у оквиру Републиканске странке, тврди Оља Ајвазовска, председница мреже за контролу избора Опора.

Она тврди да неки тврдокорни републиканци користе ово питање за оправдавање њиховог захтева за блокирање војне помоћи Украјини.

А ти гласови су све гласнији.

И док изолационистички ставови Доналда Трампа стичу све већу популарност у оквиру саме Републиканске странке, питање подршке Украјини нашло се између две ватре америчке унутрашње политике и страначких подела.

Иако многи републиканци подржавају Украјину, „то не значи да ултрадесничарско крило странке неће искористити ову тему против Украјине наредне године током председничких избора у САД", каже Ајвазовска.

Они то већ заправо и раде.

Почетком месеца, Вивек Рамасвами, један од републиканских кандидата за председничку номинацију, тврдио је да Украјина „није идеал демократије" и „прети да неће одржати изборе ове године уколико САД не издвоје још новца".

Републикански сенатор Линдси Грејем имао је ове гласове на уму кад је, током августовске посете Кијеву, изјавио да Украјина мора да одржи председничке изборе 2024. године..

А Зеленском је јасно да мора да се осврне на ову све гласнију реторику која допире из САД: ова земља је главни украјински савезник и њена војна помоћ је кључна за пружање отпора руској инвазији.

„Постоји неколико ствари које могу да поделе америчку подршку Украјини", изјавио је Зеленски у интервјуу за украјинску телевизију у августу.

„Једна од њих су избори, пошто, колико сам ја упознат, постоје гласови против продужавања подршке у оквиру Републиканске странке."

Све донедавно, Зеленски није изравно одбацивао изборе.

Он је навео све проблеме - као што су безбедност, законодавство и финансирање - и додао да је он „спреман" и да ће се вратити за други мандат ако се избори одрже у ратно време.

У скоријем интервјуу за украјинску телевизију, Зеленски је навео да би „волео да одржи изборе у року од годину дана или кад год буде било потребно".

Почетком месеца, украјински министар спољних послова Дмитро Кулеба рекао је да Зеленски „разматра аргументе за и против" одржавања избора у ратно време.

Оштре реакције код куће

Чак и ако се закон о ратном стању промени да би омогућио изборе, постоје многе препреке за њихово одржавање.

Најважнија је безбедност.

Расељено становништво је друга.

„Немогуће је одржати изборе током рата кад су милиони наших грађана у иностранству или расељени по Украјини", каже Олена Шуљак, посланица и шефица владајуће странке Слуга народа.

„Немогуће је одржати изборе кад не можемо да гарантујемо безбедност нашим грађанима, кад наши војници не могу да гласају или да буду номиновани као кандидати."

У друге проблеме спада то што су оштећене школе, које се обично користе као биралишта, што је бирачки списак неажуриран, затим ограничена права током ратног стања и недостатак средстава.

Стручњаци су сагласни у садашњим околностима одржавање слободних и фер избора, које одликује такмичарски политички процес напросто није могуће.

Не изненађује да је идеја о одржавању председничких избора крајње непопуларна у Украјини.

Анкета кијевског Међународног института за социологију у новембру, показала је да више од 80 одсто испитаника жели да избори буду одржани тек после окончања рата.

Посланици и из опозиционих и из владајућих странака упорно тврде да је погрешно одржати изборе наредне године.

Али двосмислене изјаве Зеленског о могућности одржавања избора изазвале су оштре реакције код куће.

Опозициони посланици и медији почели су да извештавају да власти припремају председничке изборе 2024. године.

Неки политичари су најавили планове да се кандидују за председника.

У јавности су се појавиле спекулације да ће популарност Зеленског почети да опада због пат позиције на фронту и да он зато жели да одржи изборе 2024. године као што је планирано док је његов проценат подршке још висок.

У покушају да заустави ове гласине, председник се обратио на телевизији почетком новембра и рекао да „ово није право време за изборе".

„Морамо да се договоримо да је сада време одбране, време борбе, од које зависи судбина наше државе и народа", рекао је он.

Погледајте видео: Опасан бег од мобилизације у Украјини

Када ће Украјина одржати изборе?

Алина Загорујко, посланица и шефица парламентарног пододбора за изборе и референдуме, тврди да ће Владимир Зеленски остати легитимни председник чак и након што му мандат истекне следећег пролећа.

Члан 108 украјинског Устава наводи да актуелни шеф државе обавља задатке све док новоизабрани председник не преузме дужност.

Али ако се рат одужи, онда у једном тренутку „то може да постане проблем и можда ћемо морати да разматрамо могућност одржавања избора чак и у таквим условима" каже Загорујко.

Већина политичара и стручњака су сагласни, међутим, да морају да почну да се припремају за послератне изборе сада.

Многа села и градови као што су Бахмут и Авдејевка су у рушевинама.

Већина њиховог становништва је мртва или распршена по земљи и ван ње.

Изборна инфраструктура је уништена.

Одржавање избора у тим областима било би изузетно тешко чак и у мирнодопско време.

Други проблем су гласачи.

Од осам милиона украјинских избеглица, многе се вероватно неће вратити кући брзо чак ни после завршетка рата.

И зато власти морају да се договоре са страним владама да прошире биралишта на иностранство, каже Олена Шуљак.

„Морамо да разговарамо о алтернативним начинима гласања, као што су гласање поштом или преко интернета. Све те ствари захтевају промену законодавства."

Али посланици не желе да разговарају о овим проблемима зато што такви догађаји изгледају као припремање за ратне изборе.

Грађани одмах оптужују те политичаре за издају земље.

Док је напредовање на фронту практично заустављено, све је већи страх од губитка националног јединства.

Већина украјинских странака и политичких група чини се да се слаже да не могу да приуште да се врате мирнодопском политичком кошкању док се и даље боре против Русије.

Али што се рат буде још више продужавао, биће све теже одржати овај консензус, делом због домаће политике западних украјинских савезника.

Додатно извештавање: Анастасија Левченко

Погледајте видео: Поновна селидба - планирали су живот у Београду, али су морали да оду

Пратите нас на Фејсбуку,Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]