Историја и Седмогодишњи рат: После 250 година откривена писма које француски морнари никада нису прочитали

Први пут после два и по века, отворена су писма која је запленила британска Краљевска морнарица пре него што су стигла до француских морнара током Седмогодишњег рата.

Углавном љубавна писма, писана 1757. и 1758. године, била су намењена морнарима француског ратног брода, али никада нису стигла до њих.

Професор Рено Морje, који је открио писма, каже да говоре о „универзалном људском искуству".

Седмогодишњи рат водиле су Британија и Француска због контроле над Северном Америком и Индијом.

Рат је окончан Париским примирјем који је Британији донео значајне добитке.

Професор Морje са Кембриџ универзитета открио је колекцију од 104 писма у Националном архиву у округу Кју.

Он каже да је „болно колико је било близу" да писма стигну до посаде на француском ратном броду Галатеа којој су била намењена.

Француска пошта је преносила писма преко неколико лука безуспешно покушавајући да их достави.

Британци су заробили Галатеу док је путовала од Бордоа до Квебека 1758.

Пошто су сазнале да је брод у рукама Британаца, француске власти су послале писма у Енглеску, где су предата морнарици и завршила су у складишту.

Британска морнарица је тада оценила да писма немају војни значај.

Професор Морје је рекао да је погледао у кутију у архиву „из радозналости" пре него што је открио писма.

„Схватио сам да сам прва особа која је прочитала ове веома приватне поруке.

„Они којима су писма намењена нису имали прилику да их виде. Било је веома емотивно", рекао је професор Морје, чије је откриће објављено у часопису Annales. Histoire, Sciences Sociales.

Морје је идентификовао је сваког од 181 члана посаде Галатее.

Писма су била упућена једном броју морнара, а Морје је спровео и генеалошко истраживање о морнарима и особама које су им писале.

Међу писмима је било и оно које је Мари Дубоск писала њеном мужу, првом капетану брода Лују Шамбрлену.

„Могла бих да проведем ноћ пишући ти... Заувек сам твоја верна жена".

„Лаку ноћ, мој драги пријатељу. Поноћ је. Мислим да је време да се одморим", написала је.

Истраживачи наводе да она није знала где је њен муж и да су брод заробили Британци.

Шамбрлен није примио писмо и нису се поново срели, а Дубоск је умрла следеће године у Француској.

Капетан брода се вратио у Француску и поново оженио 1761.

У другом писму Ан Л'Серф поручила је мужу, подофициру Жану Топсану: „Не могу да дочекам да те загрчим и имам".

„Ово су писма о универзалном људском искуству, она нису својствена само за Француску или за 18. век", рекао је Морје.

„Она откривају како излазимо на крај са великим животним изазовима.

„Када смо раздвојени од људи које волимо због догађаја над којима немамо контролу, као што су пандемија или рат, морамо да нађемо начин да останемо у контакту, да утешимо, бринемо о људима и одржавамо страст у животу.

„Данас имамо апликације за комуникацију, попут Зума и Воцапа. У 18. веку, људи су имали само писма, али оно што су писали веома нам је блиско."

Погледајте и овај видео:

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]