Ментално здравље: Да ли је у здравом телу заиста и здрав дух

Вежбање има много позитивних ефеката на тело, од хемикалија за добро „усхићење тркача" до побољшања издржљивости и снаге. Али може да има и огроман утицај на ментално здравље.

Недавна студија у којој је учествовало од 1,2 милиона људи сугерише да су одређене активности у великој мери побољшале ментално здравље учесника, а открила је и колико дуго треба да се ове активности обављају да би се оствариле максималне користи.

Студија је открила и нешто што би могло да изненади пријатеље у теретани - да превише вежбања може имати негативан утицај на ментално здравље.

Инспирисан Труди се или одустани, емисијом која се бави употребом снаге фитнеса за превазилажење граница у животима такмичара, ББЦ је разговарао са научником, лекаром и елитним спортистом о вези здравог тела и здравог духа.

Вежбање може да побољша ваше ментално здравље - до одређене тачке

Студија објављена у часопису за ментално здравље The Lancet Psychiatry 2018. користила је податке од 1,2 милиона људи о њиховим навикама у вежбању и менталном здрављу.

Људи који су свакодневно вежбали од тридесет минута до сат времена пријавили су најбоље резултате, са два дана мањег менталног здравља месечно у поређењу са онима који нису вежбали.

Адам Чекруд, један од аутора студије, каже:

„План вежбања који је повезан са најбољим менталним здрављем био би тимски спорт или вожња бицикла три или четири пута недељно, у трајању од 45 минута."

Али било је и добрих вести за људе који још нису спремни да крену на фудбалски терен.

„Постојао је јасан ефекат свеукупно", каже Адам, „да је бављење било каквом врстом вежбе очигледно боље него не радити никакву вежбу, чак и ако су то само кућни послови или шетња."

У разговору за ББЦ, олимпијски гимнастичар Нил Вилсон говорио је о томе како му је фитнес помогао у борби са менталним здрављем.

Због повреде врата није могао да тренира током 2019. године, што је, како каже, довело до „спирализације" (пада) његовог менталног здравља.

Сада је заговорник моћи фитнеса који мења живот.

Када вежбате, каже, „осећате се боље".

„Осећате више самопоштовања, чак и ако сте на најмрачнијим местима. Кретање тела ослобађа хемикалије у мозгу и осећате се боље и желите више од себе."

„Примећујемо да je све више људи зависнo од вежбања"

Превише вежбања, међутим, имало је супротан резултат.

Они који су пријавили да вежбају више од три сата дневно - пријавили су лошије ментално здравље од оних који уопште нису вежбали.

То је нешто што је Адам видео као председник пружаоца услуга за ментално здравље Spring Health.

„Око трећине људи које прегледамо показују знаке проблема са исхраном или са физичким изгледом."

„Када погледате некога ко можда вежба три пута дневно, неуморно тежећи одређеној телесној грађи, можда је управо узрок томе лоше ментално здравље."

Ди Џонсон, психотерапеуткиња у болници у Челмсфорду, лечи пацијенте са знацима зависности од вежбања.

„Као и код сваке зависности", каже она, „ради се о немогућности престанка, упркос логичким или емоционално интелигентним разлозима зашто".

„Притисак физичког изгледа је изузетно распрострањен", додаје она, „тако да видимо да све више људи има зависност од вежбања као део деструктивног понашања и деловања ниске сопствене вредности."

„Осуда и страх од одбијања, неприхватања или уклапања, притисак да се дели на друштвеним мрежама, када, рецимо, посећујете теретану или радите рутину вежбања, доприносе компулзивном понашању."

За оне који мисле да су можда зависни од вежбања, Ди препоручује друге стратегије менталног здравља:

„Физичка спремност је неопходна за наше физичко и ментално здравље, тако да апстиненција није уобичајено решење."

„Ради се о томе да будемо искрени према томе шта се заиста дешава. Разговарајте са терапеутом - шта је то у основи?

„Водите искрен дневник да бисте пратили колико заиста радите (попут 'малих варки' као што је извођење чучњева приликом прања зуба).

„То помаже да се разбије порицање и минимизира оно што радите."

За већину људи, међутим, користи редовног умереног вежбања за ментално здравље далеко надмашују ризике од зависности.

Ово је свакако случај за неке од Труди се или одустани ратника, који су говорили о томе како им је фитнес помогао у сопственим борбама за ментално здравље.

У подкасту Буди више од ратника (који се сада емитује на ББЦ Сaундс), возачица боба и бацачица кугле Адел Никол је рекла:

„Фитнес је у великој мери помогао мојој анксиозности. Ако се пробудим и осећам анксиозност, идем у теретану".

„Мало се ослободим стреса, а помаже ми и за социјалну анксиозност јер сам у близини других људи."

Такмичари Труди се или одустани говорили су и о огромном утицају који је њихов режим фитнеса имао на њихове животе.

Такмичар Дилан Спол је за ББЦ рекао:

„Фитнес је сада мој живот. Управо сам сазнао колико помаже мом менталном здрављу и чини да се осећам да контролишем мој живот."

Пратите нас на Фејсбуку,Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]