Русија и Украјина: Како је инвазија довела до изолације живота руских музеја

Руска инвазија на Украјину и међународне санкције које су уследиле готово одмах погодиле су и културну сферу Русије.

Страни уметници и кустоси одбијају сарадњу са руским институцијама и повукли су дела са већ завршених изложби.

Због компликација које су се појавиле у логистици, у иностранству су се „заглавила" дела из руских колекција, а руско Министарство културе је недељу дана после почетка рата забранило извоз музејских експоната у иностранство.

Све је то довело до таласа отказивања и неограниченог одлагања изложби и догађаја.

Са сличном ситуацијом музеји су се суочили 2020. године, када су сви догађаји морали да буду отказани због корона вируса.

Али пандемија је „најпре све научила да буду солидарни, и руске институције и међународне учеснике", каже за ББЦ запослена у Московском музеју модерне уметности (ММОМА), која је тражила да остане анонимна.

„А 24. фебруара 2022. године постало је очигледно да је све једна ноћна мора", додаје.

Отказивање изложби

Недељу дана после почетка рата у музејима Кремља требало је да се отвори изложба „Двобој. Од Божијег усуда до племенитог злочина" о европским витешким дуелима.

Главни део изложбе чинили су експонати из највећих европских музеја: француског Лувра, шпанског Прада, Аустријског музеја историје уметности, Краљевске колекције Велике Британије и других.

Међутим, после 24. фебруара 2022. сви су повукли експонате са већ припремљене изложбе, а организатори су објавили да се она отказује.

У збиркама руских музеја су касније нађене замене за обе експонате, а средином маја изложба је отворена у скраћеном облику.

Културни догађаји који су поремећени због руске инвазије на Украјину могу се дуго набрајати.

Велика самостална изложба италијанског уметника Микеланђела Пистолета, једног од најпознатијих представника arte povera („осиромашене уметности"), три године заредом била је на листи најишчекиванијих изложби године, али никада није отворена.

Требало је да буде приказана у музеју Московског музеја савремене уметности (ММСУ) још 2020. године, али је због ковида одложено на неодређено време.

Отказана је и већ постављена изложбе француског уметника Кристијана Болтанског у Централној изложбеној галерији Мањеж у Санкт Петербургу.

Овај пројекат је био последњи на којем је уметник лично радио - преминуо је у лето 2021. године.

Погледајте и видео: Од Одесе до Врања - како је Рускиња Марина избегла из Украјине

'Ризици по репутацију'

Прве недеље након почетка инвазије на Украјину, тим ММСУ, као и многи други, „нашли су се у тешком психичком стању", присећа се службеница музеја у разговору за ББЦ.

Једној од њених колегиница, пореклом из Украјине, сестра је била у Кијеву, други запослени је био забринут да ће све мушкарце „сада одвести у рат".

„Неки уметници су пали у апатију, а неки су почели да дају оштре изјаве да прекидају било какву сарадњу са државним институцијама. То су били тако јаки емоционални изливи каквих раније није било", прича она.

Савремени уметник из Чеченије Аслан Гојсум, у знак протеста против поступака руских власти у Украјини, одрекао се дела у колекцијама Ермитажа, Третјаковске галерије и Националног центра за савремену уметност.

Олег Елисејев из уметничке групе ЕлиКука рекао је да жели да повуче дела из ММСУ, Третјаковске галерије и Музеја мултимедијалне уметности.

Уметник Арсениј Жиљајев саопштио је да прекида односе са компанијом СмартАрт, која организује изложбе.

„Не слажемо се да све што смо сви ми радили у уметности постане украс за бомбе", написао је он.

Само руски садржаји

Краснојарски Трг мира је највећи музејски центар савремене уметности у Сибиру.

Отворен је 1987. године као огранак московског Лењиновог музеја и постао је последњи такав музеј у историји СССР-а.

Трг мира претворен је у музеј савремене уметности 1993. године и од тада је увек блиско сарађивао са другим земљама.

„Од почетка 2000-их до 2010-их био златни период када је музеј имао фреквентну међународну сарадњу.

„Позивао је учеснике европских бијенала да учествују на нашем у Краснојарску. Холандија, Словенија, последњих година и Немачка су учествовале", каже сарадница, повезана са музејским центром, која је затражила анонимност.

Музеј је доста сарађивао са немачким Гете институтом и у партнерству са њим је одржано 14. по реду Краснојарско музејско бијенале 2021. године.

Гете институт је издвојио и део новца за бијенале 2019. године, а 2017. године је ова манифестација одржана у партнерству са аустријском амбасадом.

Сада стране сарадње нема.

„Раније је музеј сарађивао са амбасадама и културним центрима као и невладиним организацијама. Сада смо усмерени на руске уметнике који су овде остали", каже сарадница.

У условима када се међународна сарадња свела на нулу, руски музеји су реорганизовали активности и усмерили рад са њихове колекције и архиве, тражећи унутар њих нови смисао и нове могућности.

Такав приступ раду има позитиван потенцијал, каже сарадница ММСУ.

„Али је то и постепено враћање у средњи век."

Прекид научне сарадње

Стара руска уметност и нарочито руски иконопис је прилично изоловано подручје.

Русија има више икона него било која друга земља на свету.

Међународни контакти у овој области нису играли најважнију улогу.

„Ипак, ми губимо те контакте, што је веома разочаравајуће", каже Наталија Комашко, бивша научна секретарка Музеја Андреја Рубљова у Москви.

Ситуацију у којој се налазе музеји са иконописима оцењује као тешку.

Рат је, према њеним речима, у великој мери утицао на контакте руских музеја и научних организација које се баве проучавањем иконописа као феномена.

Неколико дана након почетка рата, Европска комисија је обуставила исплате руским институцијама које су биле укључене у истраживачке пројекте које финансира ЕУ.

А месец дана касније, почетком априла 2022. године, објавила је одлуку о раскиду постојећих уговора са руским организацијама.

Комашко је већ неколико година укључен у Ricontrans, пројекат који финансира Европска унија, а води Грчка.

Бави се идентификацијом руских икона које су завршиле на Балкану.

У почетку је Комашко била укључена у овај пројекат преко Музеја Рубљова.

После почетка руске инвазије на Украјину и одлуке Европске комисије која је уследила, Грчки институт за медитеранске студије послао је Музеју Рубљова обавештење о прекиду сарадње, каже Комашко.

Она учествује и даље у пројекту јер живи у Европској унији - после избијања рата преселила се у Бугарску.

На листи учесника више није представљена као службеница Музеја Рубљова, већ историчарка уметности из Бугарске.

Од пет учесника из Русије, на пројекту је остало само двоје, који тренутно живе у ЕУ.

„Ово је живи пример како се научне везе прекидају.

„Оне се наравно и даље одржавају на личном плану, сви истраживачи у нашем послу се познају, и неки контакти се остварују, али на званичном нивоу они више не постоје", каже Комашко.

Она наглашава да нема покушаја да се „откаже" руску икону као културни феномен.

„Као што видите, Европска унија наставља да подржава донације за проучавање руске иконе. Једноставно су се изменила правила за учешће у њему."

Заједничке изложба са Белорусијом

Музеј Рубљова још од пандемије није планирао никакве веће међународне пројекте, а рат их је потпуно онемогућио.

Смањен је и прилив страних туриста у музеје.

„Ми и даље правимо натписе на енглеском језику за експонате на изложбама, али то је чисто по инерцији и у нади за бољу будућност", каже Комашко.

Музеј је имао веома значајне међународне контакте, посебно са земљама источнохришћанске културне традиције, на пример, са Србијом и Северном Македонијом.

Али рат је и те контакте онемогућио, пре свега због логистике.

„Прво, како тамо однети иконе? Са слетањем у Истанбул? Нико то сада неће. Скупо је и није безбедно."

Једина прилика за међународну сарадњу која преостаје су заједничке изложбе са Белорусијом.

„Али то није довољно, без Украјине ова тема је непотпуна са становишта науке. Украјина и Белорусија су, генерално, јединствена уметничка културна целина, рецимо, када причамо о XVI и XVII веку", објашњава она.

Музеј Рубљова отворио је последњу изложбу у Кијеву 2013. године - „Ремек-дела староруске уметности XV-XVII века" и одржана је у Саборној цркви Свете Софије.

Требало је да траје до марта 2014, али је крајем фебруара те године Музеј Рубљова најавио превремено затварање изложбе и уклонио све иконе.

Као и привреда, и култура се сада оријентише на исток.

„Сада доста активно радимо у правцу Азије, и са Блиским истоком, са Израелом, са земљама БРИКС-а и ШОС-а", рекао је 2023. године специјални представник руског председника за међународну културну сарадњу Михаил Швидкој.

Али музејски радници су скептични према таквој перспективи.

„То уопште не значи да је оним земљама са којима контакти нису прекинути потребна наша уметност. А ако се тамо нешто измисли, биће то директива одозго. Биће то нешто мртворођено", каже Комашко.

Погледајте и видео: Ко је Бабушка З и како је постала икона руске пропаганде

Самоцензура и страх да не постанете 'страни агент'

Прекид веза са Западом задао је тежак ударац руским културним институцијама, али ништа мањи ударац задале су нови репресивни закони које су руске власти донеле одмах након почетка рата.

То је, пре свега, закон о „лажним вестима" о руској армији, пооштравање закона о „ЛГБТ пропаганди" и „страним агентима".

Нејасна формулација овог последњег практично је онемогућила руске државне музеје да комуницирају са западним институцијама.

Сада се статус „страног агента" може добити не само за финансирање из иностранства, већ једноставно за „страну подршку" и „страни утицај", што може бити врло широко протумачено.

Краснодарски центар за савремену уметност Типографија, једну од најуспешнијих културних институција на југу Русије, руско Министарство правде је почетком маја 2022. године уврстило у регистар невладиних организација страних агената и већ девет дана касније објавило о затварању.

„Не можемо више да сматрамо овај простор безбедним. Донели смо одлуку да га затворимо, а ово је најтежа одлука коју смо икада донели", написали су њени руководиоци.

Због пооштравања закона о „страним агентима", још раније је прекинута сарадњу са немачким Гете институтом и Швајцарским уметничким саветом Про Хелвеција Москва, који су, према речима саговорника ББЦ-ја, подржавали многе руске уметнике који раде са сложеним уметничким формама.

„Ова међусобна сарадња је прекинута, између осталог, и због тога што Руски државни музеј нема право да прима финансијска средства од страних компанија", каже она.

Сада се на сајту Про Хелвеција Москва налази саопштење да је са избијањем рата у Украјини фондација одлучила да обустави подршку било каквим јавним активностима у Русији.

Унутар самих музеја, нови закони против лажних вести и забрана „ЛГБТ пропаганде" довели су до појачане аутоцензуре.

„Сви су приморани да на овај или онај начин поставе питање: можемо ли ово да прикажемо? И каква ће бити реакција?", прича сарадница ММСУ.

„Сви су већ некако почели да примењују аутоцензуру: пажљиво бирају речи за саопштења у текстовима за изложбе. Нека врста езоповског језика је још у фази формирања али више није могуће објавити било какве отворене изјаве".

Рат и појачана унутрашња репресија довели су до промене тока културне политике.

„Осећам да ће сада бити све више позивање званичне културе на соцреализам различитих периода, на враћање у назад", каже саговорница ББЦ-ја, наводећи као пример изложбе о совјетској прошлости.

„Ова власт није произвела ништа ново и стога покушава да пронађе неке идеје у прошлости."

Они који су отишли и они који су остали

По избијању рата, дошло је до „великог одлива" људи из руске културне сфере, прича саговорник ББЦ-ја.

Публикација Артгид је почетком фебруара 2023. године објавила резултате о променама у руској културној сфери након почетка инвазије на Украјину.

Скоро половина испитаних (47 одсто) пријавила је „значајан" или „колосалан" одлив кадрова из руских културних институција и пројеката.

„Музеји су увек место за исказивање личног става. Како можете уопште да радите у музеју ако вам се језик завезао? То никако није могуће", каже Наталија Комашко.

Из Музеја Рубљова отишло је око 10 одсто запослених.

Бројчано можда није толико уочљиво, али они који су отишли су људи који су годинама радили у музеју и „гарантовали одређени квалитет рада", а њихово место су заузели људи са мање искуства, каже она.

Саговорница ББЦ-ја из ММСУ страхује да ће места оних који су отишли заузети не само људи са мање искуства, већ и обични функционери.

„Места уметника, кустоса и редитеља заузимаће политички функционери и они ће почети да праве пројекте у оквирима званичне политике", каже она.

Из ММСУ-а је отишао сличан број људи као и из Музеја Рубљов.

„Али генерално, на основу оног што је у мом окружењу из културне сфере, могу да кажем да је 40 одсто, било да су завршили пројекте или не, напустило земљу", каже.

Стране фондације које су раније сарађивале са институцијама подржавали су уметнике који нису повезани са државом, али пре свега, помажу им да напусте Русију ако желе.

Дају им донације, помажу око визе и путовања у пребивалишта у иностранству.

Помажу у проналажењу посла у иностранству музејским кустосима и истраживачима са којима су контакти и дугогодишња сарадња успостављени пре рата.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]