Здравље и исхрана: Да ли је бројање калорија не само застарело, већ и опасно

Дошло је оно време у години када многи доносе одлуке којих ће се придржавати наредних 12 месеци.

Мршављење да бисмо били у бољој форми спада међу најпопуларније одлуке које се доносе сваке нове године.

Да бисмо то постигли, често прибегавамо смањењу уноса хране или учесталијем вежбању.

Пошто се енергија садржана у храни мери у калоријама, многи претпостављају да бројањем и смањењем уноса калорија могу да се изгубе килограми.

Али да ли је то прави приступ или је крајње време за преиспитивање?

Неки стручњаци не само да тврде да је бројање калорија застарео начин, већ и да је опасан, што ћемо истражити кроз историју настанка појма калорија.

Шта су калорије и одакле потиче овај појам?

Калорија је јединица енергије, која се често користи да би се изразила нутритивна вредност хране.

Појам потиче од латинске речи calorи означава топлоту, а користи се више од једног века.

„Николас Клемент је дефинисао калорију као количину топлоте потребну да се један литар воде доведе до једног степена Целзијуса у нивоу мора", каже за ББЦ доктор Џајлс Јео, професор молекуларне неуроендокринологије са Универзитета у Кембриџу.

Француски научник Клемент био је први који је користио ову реч на предавањима о топлотним моторима почетком 19. века.

Отуд данашња дефиниција у речницима која каже да је калорија једнака топлотној енергији потребној да се подигне температура једном килограму воде за један степен Целзијуса, а једнака је хиљаду малих калорија, односно килокалорија.

Какав утицај је њено откриће извршило широм света?

Могућност да се научно тачно измери калоријска вредност хране представља прекретницу у историји.

„Одједном смо од света у ком се веровало да исхрана неког појединца има директне везе са расом, климом у којој живи, друштвеном класом и полом, као и да две исхране не могу да се упореде, стигли до тога да оне јесу упоредиве", каже Ник Кулатер, професор историје и међународних студија на Универзитету у Индијани, у Блумингтону.

Наше претпоставке о храни доживеле су огромну промену.

Људи су почели да доживљавају храну као збир многих ставки, као што су протеини, угљени хидрати, микронутријенти, масти и слично.

„Тело се сада одједном доживљавало као мотор, а храна као гориво и то је променило начин на који људи посматрају храну", каже Кулатер.

У 20. веку, калорије су чак почеле да утичу на државну политику.

Током двадесетих и тридесетих година прошлог века, јапанска морнарица је увела стандард исхране за морнаре, што их је, према њиховом мишљењу, приближило европским стандардима.

Пшеница, месо и, нарочито, свињетина и пилетина, додати су исхрани морнара и препоручивани осталим становницима Јапана.

Може се рећи да је јапанска храна у којој многи од нас уживају данас проистекла управо из ове промене у исхрани.

Током деценија, САД су користиле бројање калорија да би одредиле колико помоћи у храни треба да пошаљу земљама које се боре против суша.

Лига нација, која је проистекла из Версајског споразума на крају Првог светског рата, проучавала је нутритивну вредност хране и поставила светски стандард 1935. године према којем се препоручује да одрасли уносе 2.500 калорија дневно.

Данас је широко прихваћени стандард 2.500 калорија дневно за мушкарце, а 2.000 за жене.

Због чега неки стручњаци тврде да је бројање калорија застарело?

Неки стручњаци тврде да је бројање калорија застарело и ево због чега.

Чак и ако различита храна има исту енергетску вредност, од ње не мора да се добије иста здравствена или храњива корист.

На пример, чаша млека има око 184 калорија, а слична чаша пива има мање, 137 калорија.

„Ми заправо не једемо калорије, ми једемо храну, а потом наше тело мора да ради да би извукло те калорије.

„У зависности од тога какву врсту хране једете, шаргарепу, крофну или одрезак, наше тело мора да ради у различитој мери да би извукло те калорије", истиче генетичар Џајлс Јео.

Етикете које виђамо по супермаркетима обавештавају нас колико калорија садржи једна порција, али вам неће пружити информацију колико ће наше тело моћи да извуче.

„На сваких 100 калорија протеина које поједемо, наше тело ће извући, односно апсорбовати, свега 70 калорија.

„Дакле, 30 одсто калорија протеина биће потрошено на апсорбовање калорија", наводи он.

Додаје да су, на пример, масти врло густо набијене енергијом и веома су делотворне у похрањивању енергије.

„На сваких 100 калорија масти које поједемо, углавном добијемо 98 до 100 калорија масти", каже Јео.

Једноставно речено, ако поједете 100 калорија помфрита, апсорбоваћете много више калорија него ако поједете 100 калорија шаргарепе.

Јео тврди да бројање калорија да би се планирала исхрана нема никаквог смисла, сем уколико не узимате у обзир и врсту хране коју једете.

А сложеност се на завршава на томе.

На то колико енергије ће било код од нас извући из одређене хране утицаће и читав низ појединачних променљивих фактора као што су наше године, колико спавамо, колико цревних бактерија и хормона имамо, како жваћемо храну, и тако даље.

Током спремања ултра-прерађене хране, протеини и влакна се бацају док се масти, шећери и со додају, што храну чини богату калоријама, али сиромашну нутритивном вредношћу.

„Калорије вам дају количину. То нема везе са нутритивним садржајем.

„То вам не говори колико ту има масти, шећера, угљених хидрата, влакана, витамина. То је мој проблем са калоријама и то је једна врло тупа алатка", каже Јео, који тврди да бројање калорија заправо може да нас подстакне да доносимо нездраве одлуке.

Да ли је бројање калорија опасно?

„Ова усредсређеност на калорије шкоди људима", упозорава Адријен Роуз Бајтар, специјалисткиња за историју и културу америчке хране и здравља на Универзитету Корнел, у Њујорку.

Она тврди да опсесија калоријама и плановима исхране за смањење калорија може да створи велике проблеме.

„За разлику од алкохоличара који може само да престане да пије, ви не можете да престанете да једете.

„Многи поремећаји у исхрани, као што су анорексија, булимија и орторексија, почињу безазленим плановима исхране за смањење калорија", каже Бајтар.

Она наводи да неки планови саветују људима да преживљавају на исхрани са опасно ниским нивоом калорија.

Да ли има друго решење?

Изван прехрамбене индустрије, енергија се не мери калоријама већ џулима.

Неке компаније за производњу хране сада додељују храни вредност у килоџулима.

Али калорије су толико заокупиле машту људи да чак и они који не знају шта су оне тачно, разумеју да је уношење превише калорија лоше за здравље.

Неки стручњаци попут Бриџет Бенелам из Британске нутритивне фондације упозоравају да не одбацујемо калорије.

Она каже да упркос свим њиховим манама, калорије имају функционалну вредност.

„Гојазност је вероватно највећи проблем јавног здравља са којим се тренутно суочавамо.

„И зато је веома важно разумевање шта доводи до тога да људи имају вишак килограма и постану гојазни", каже Бенелам.

За неке људе који желе да смршају, она каже да бројање калорија може да буде од велике користи приликом планирања исхране којом се губе килограми.

„Важно је разумети шта људи уносе и одакле долазе све те калорије.

„На пример, кад гледамо да ли људи једу превише засићених масти, ми то израчунавамо на основу тога колико калорија они добијају из засићених масти.

„Дакле, са научне тачке гледишта, те ствари је важно мерити и разумети", каже она.

У Великој Британији, из Националне здравствене службе (НХС) саветују да људи треба да балансирају енергију коју узимају са енергијом коју користе.

Наводе да не треба много да брину ако повремено поједу превише хране и препоручују да у том случају уносе мање енергије наредних дана.

Шта са храном коју бисмо иначе бацили:

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]