Наука и медицина: Мождане ћелије узгојене у лабораторији играју видео игру „Понг“

Научници су у лабораторији узгојили мождане ћелије које су научиле да играју видео игру налик тенису из седамдесетих „Понг".

Они тврде да њихов „мини-мозак" може да осети и реагује на властито окружење.

Пишући за научни часопис Неурон, доктор Брет Кејган, из компаније Кортикал лебс, тврди да је створио први „свесни" мозак узгојен у лабораторијској посуди.

Други експерти ово достигнуће описују као „узбудљиво", али тврде да је називање можданих ћелија свесним претеривање.

„Не можемо да нађемо бољи израз да бисмо описали овај уређај.

„Он може да преузме информацију из спољног извора, обради је и реагује на њу у реалном времену", каже доктор Кејган.

Мини-мозгови су први пут направљени 2013, да би се проучавала микроцефалија, генетски поремећај код ког је мозак сувише мали, а у међувремену су коришћени за истраживање развоја мозга.

Али ово је први пут да су укључени у спољно окружење и да су имали интеракцију с њим, у овом случају са видео игром.

Научни тим:

Ћелије су реаговале производњом властите електричне активности.

Шириле су мање енергије како се игра настављала.

Али кад би лоптица прошла поред рекета и игра се поново активирала са лоптицом у насумичној тачки, оне су се више шириле, прилагођавајући се на нову непредвидиву ситуацију.

Мини-мозак је научио да игра игру у року од пет минута.

Често би промашивао лопту - али његова стопа успешности била је далеко изнад насумичног случаја.

Мада, без свести, он не зна да игра „Понг" онако као што би човек који га игра знао, истичу научници.

Пивски „Понг"?

Доктор Кејган се нада да ће се ова технологија у неком тренутку употребити за тестирање лечења неуродегенеративних болести као што је Алцхајмерова.

„Кад људи проучавају ткива у посуди, у овом тренутку виде да ли има или нема активности. Али циљ можданих ћелија је да обраде информацију у реалном времену.

„Искоришћавање њихове праве функције отвара могућност за много више области истраживања које могу темељно да се проуче."

Као следећи корак, доктор Кејган планира да тестира утицај алкохола на способност мини-мозга да игра „Понг".

Ако буде реаговао на сличан начин као људски мозак, то ће само потврдити колико ефикасан овај систем може да буде као експериментална замена за њега.

То што доктор Кејган описује сопствени систем као „свестан", међутим, разликује се од многих речничких дефиниција, које наводе да то значи имати способност осећања и сензација.

Почасни научни сарадник доктор Дин Барнет из Школе за психологију у Кардифу више воли израз „мислећи систем".

„Прослеђују се информације и очигледно се користе, изазивајући промене, тако да се о стимулансу који он добија 'размишља' на прост начин", каже он.

Мини-мозгови ће врло вероватно постати сложенији како се истраживање буде настављало - али тим доктора Кејгена ради са биоетичарима да би био сигуран да неће случајно створити свестан мозак, са свим етичким питањима које би то поставило.

„Морамо да доживимо ову нову технологију изричито као компјутерску индустрију у повоју, кад су први транзистори били сирови прототипови, не превише поуздани - али после вишегодишњег посвећеног истраживања, довели су до огромних технолошких чуда широм света", каже он.

Истраживачи вештачке интелигенције већ су створили уређаје који могу да победе велемајсторе у шаху.

Али професор Карл Фристон, са Универзитетског колеџа у Лондону, који сарађује са доктором Кејганом, каже:

„Мини-мозак је научио ту игру а да га томе нико није учио и стога је прилагодљивији и флексибилнији."

Погледајте видео о најбољем гејмеру на свету

Пратите нас на Фејсбуку,Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]