Наука и медицина: Мождана стимулација може да продужи памћење за месец дана, показало истраживање
Аутор фотографије, Getty Images
- Аутор, Џејмс Галагер
- Функција, ББЦ новинар из области здравља и науке
Научници су открили да је могуће побољшати људско памћење за најмање месец дана стимулацијом делова мозга струјним таласима, који нису штетни за човека.
Добровољци, који су учествовали у истраживању, показали су се боље у играма памћења речи, којима је тестирана њихова „радна" и дугорочна меморија, утврдили су стручњаци.
Још није откривено да ли би то могло да утиче на њихову свакодневницу и у којој мери.
Али постоје идеје да се овај метод искористи како би се помогло старима, чије памћење слаби, као и за лечење болести и помоћ код спремања испита.
Ова техника стимулације представља „потпуно другачији приступ у изоловању и побољшавању функција делова мозга", који је отворио „потпуно нови спектар могућности за лечење", описао је доктор Роберт Рејнхарт са Универзитета у Бостону.
Учесници у истраживању носили су на главама кациге са електродама.
Контролисани струјни таласи, који су стварали осећај сличан голицању или сврабу, употребљивани су за прецизно усмеравање можданих таласа у одређене делове мозга.
Добровољци су четири дана узастопно 20 минута добијали овакве стимулације.
Током истраживања требало је да запамте низ речи, а месец дана касније стручњаци су их замолили да их понове.
Ова техника стимулације би „могла да доведе до селективног побољшања памћења, које траје најмање месец дана", каже доктор Рејнхарт.
Резултати студије објављени су у магазину Природа неурологије, а показали су да су најбољи напредак остварили они који су на почетку експеримента имали највише проблема у играма меморије.
Можда ће вам и ова прича бити занимљива:
Како функционише памћење
Електрични сигнали су променили ритам мождане активности у деловима мозга који су изабрани.
Научници сматрају да су четири туре стимулација појачале ову радњу и довеле до дуготрајног напретка пошто се мозак прилагодио и успоставио нове везе, а ова појава позната је и као неуропластичност.
„То је начин повезивања са такозваним можданим језиком, који преко електричних импулса комуницира са собом", каже Рејнхарт.
Међутим, потребни су различити начини стимулације да би се поправили различити типови памћења:
- Радна меморија је присутна сада и овде. Помоћу ње задржавамо информације у уму, попут записивања на часу, и она је кључна за решавање проблема и доношења одлука.
- За побољшање овог типа памћења потребне су стимулације мождане коре ниске фреквенције у предчеоном делу, на предњој страни мозга.
- У дугорочној меморији складиштимо информације - она нам помаже да упамтимо први дан у школи или венчање.
- Она се унапређује стимулацијама високе фреквенције у паријеталном делу мождане коре, која се налази у задњем делу мозга.
- Код игара са речима дугорочно памћење се користи на почетку, а после месец дана употребљавамо радну меморију.
Свих 150 добровољаца били су здрави, нису имали когнитивних проблема и имали су између 65 и 88 година када је експеримент спроведен.
Заборављање је често знак старења, а још није познато да ли овај начин стимулације може да помогне мозгу да се избори са годинама у стварном свету, мимо игара са речима.
Болести деменције, у које спада и Алцхајмерова болест, изазива одумирање можданих ћелија, што доводи до проблема са памћењем.
Истраживачи покушавају да установе да ли овај метод може да се искористи за лечење Алцхајмерове болести стимулацијом преживелих ћелија, али и шизофреније и опсесивно компулзивног поремећаја.
„Не знамо да ли технике стимулације имају потенцијал да помогну људима са деменцијом, али спроводе се истраживања у тој области", рекла је Сузан Колхас, директорка истраживања у Истраживачком центру за Алцхајмерову болест Велике Британије.
У овом тренутку та техника може да се користи само у истраживачким лабораторијама.
Дакле, ако размишљате да употребите ово побољшање сазнајних капацитета да бисте положили испит или да победите у квизу, то још није могуће - научници кажу да би такве апликације за кућну употребу могле да буду далека будућност.
Ипак, истраживач Шреј Гровер сматра да би ова техника побољшања памћења могла да се користи уз традиционалније методе које људи примењују за одржавање оштрине ума, попут решавања укрштеница или судокуа.
„Сви покушаји да останемо когнитивно пожртвовани су увек добродошли, а овај приступ је вероватно нешто што се може додати на списак ствари које људи већ раде."
Пратите нас на Фејсбуку,Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]
