Јерменија и Азербејџан: Шта се крије иза дугогодишњег сукоба

После избијања серије сукоба на граници Азербејџана и Јерменије, у обе државе расте страх од новог рата.

Ове две бивше совјетске републике у сукобу су од краја 1980-их година због области Нагорно-Карабах.

Ти сукоби до сада су однели више хиљада живота, а десетине хиљада становника је расељено.

Где се налазе Јерменија и Азербејџан?

Јерменија и Азербејџан налазе се у јужном делу Кавказа, планинског региона на граници источне Европе и Азије, између Црног и Каспијског мора.

У Азербејџану има око 10 милиона становника, махом муслимана.

Јерменија има око три милиона становника, углавном хришћана.

Азербејџан има снажне дипломатске односе са Турском, док је Јерменији савезник Русија, која негује и добре односе са Азербејџаном.

Совјетски савез је 1923. године регион Нагорно-Карабаха, у којем су већинско становништво чинили Јермени, припојио аутономној републици Азербејџану.

И даље је овај регион већински насељен Јерменима, има их око 150.000.

Како је дошло до сукоба Јерменије и Азербејџана?

Неколико година пред распад Совјетског савеза 1988, етнички Јермени у Нагорно-Карабаху покушали су да утичу на врх државе да се област нађе у оквиру граница Јерменије.

То је довело до раста напетости и када је 1991. Нагорно-Карабах прогласио независност, почео је рат Јерменије и Азербејџана.

Сукоб је однео 30.000 живота, а стотине хиљада људи је избегло.

Јерменија је 1993. године преузела контролу над регионом који је окружен територијом Азербејџана.

Русија је 1994. године посредовала у постизању споразума о прекиду ватре.

Регион Нагорно-Карабаха остао је део Азербејџана, али је углавном био под контролом сепаратистичких власти коју су водили етнички Јермени, а имали су подршку Јеревана.

Други сукоб две кавкаске државе избио је септембра 2020. године и трајао два месеца.

Азербејџанске снаге, које је Турска подржала, преузеле су контролу над великим делом територије Нагорно-Карабаха.

Русија је и овог пута посредовала у прекиду ватре, а јерменска војска се повукла.

Москва је послала око 2.000 војника у оквиру мировних снага.

У сукобима 2020. страдало је око 6.600 људи.

Лидери обе земље састали су се неколико пута како би покушали да постигну мировни споразум за Нагорно-Карабах, али без успеха.

Шта се десило у најновијем сукобу?

Последњих неколико дана, избили су нови сукоби на граници Јерменије и Азербејџана.

Обе стране се међусобно оптужују да су прве започеле нови сукоб.

Више од 100 јерменских војника је погинуло, саопштио је премијер Јерменије Никол Пашињан.

Азербејџан каже да је изгубио 50 војника у борбама.

Војска Азербејџана бомбардовала је неколико градова у близини границе, тврде јерменски званичници који су напад назвали „великом провокацијом".

Власти у Јеревану тврде да Азербејџанци не желе да преговарају о територији Нагорно-Карабах.

Пашињан је оптужио азербејџанске трупе да су ове недеље заузеле 10 квадратних километара јерменске територије и рекао да се за војну помоћ обратио Русији - дугогодишњој савезници Јерменије.

Азербејџанске власти тврде су да су јерменски војници први отворили ватру.

У Бакуу оптужују Јерменију и за обавештајне активности дуж границе.

Погледајте и видео: У домовину се вратио, а дом изгубио

Како су друге земље реаговале на најновији сукоб?

Међународна заједница забринута је због могућности да, после рата у Украјини, на европском тлу избије још један сукоб две бивше совјетске државе.

У тај сукоб могле би да буду увучене и војне силе попут Русије и Турске.

Руски званичници тврде да су већ посредовали у прекиду ватре између Јерменије и Азербејџана, али и даље стижу вести о сукобима на граници.

Турска је стала уз Азербејџан и поручила Јерменији да „престане да провоцира".

Француска, која тренутно председава Саветом безбедности Уједињених нација, позвала је на преговоре.

Шарл Мишел, председник Европског савета, рекао је да је разговарао са Пашињаном и Алијевим како би покушали да спрече даље сукобе.

Европи је у интересу да Азербејџан не уђе у сукоб јер земље ЕУ сваке године увозе осам милијарди кубика гаса из ове државе.

Због прекида снабдевања гасом из Русије, ЕУ је потписала споразум са Азербејџаном да повећа увоз до 12 милијарди кубика у 2023. и 20 милијарди кубика до 2027.

Међутим, договор зависи од фирми које улажу у Азербејџан како би били сигурни да ће ова земља имати капацитета да извози ову количину гаса.

Анализа Конул Калилове, уреднице ББЦ Азербејџан

Када су се председник Азербејџана Илхам Алијев и премијер Јерменије Никол Пашињан срели у Бриселу крајем августа 2022, први пут су се руковали, а већина посматрача веровала је у постизање договора.

Нико није очекивао да ће тако брзо избити нови сукоби.

Јерменија тврди да је Азербејџан напао југоисточне регионе.

Азербејџан негира било какве нападе на јерменску територију и тврди да су војне операције одговор на јерменске провокације.

Разлог за сукобе две бивше совјетске републике од стицања независности био је регион Нагорно-Карабах, који је међународно признат као део Азербејџана иако га насељева и њиме управља јерменска етничка већина.

Недавни сукоб, међутим, избио је 200 километара далеко од Карабаха.

Овај део Јерменије је стратешки битан јер раздваја Азербејџан од његове ексклаве, Нахичичеван, региона који се граничи са Турском.

Власти Азербејџана желе да отворе коридор кроз територију Јерменије до Накичевана, и вероватно до Турске.

Премијер Јерменије Пашињан је одбацио овакав предлог.

До сада није било међусобног договора у вези са тачним границама две државе јер су сукоби избили одмах после распада Совјетског Савеза.

Погледајте и овај видео

Пратите нас на Фејсбуку,Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]