Јерменија и Азербејџан: Скоро стотину мртвих војника у новом сукобу на Кавказу

Архивска фотографија азербејџанских војника у татарском региону 2016. године

Аутор фотографије, Getty Images

Потпис испод фотографије, Архивска фотографија азербејџанских војника у татарском региону 2016. године

Скоро стотину војника погинуло је у борбама војски Јерменије и Азербејџана, две бивше совјетске републике у региону Кавказа.

Николај Пашињан, премијер Јерменије, рекао је да је погинуло 49 припадника војске ове државе, док је азербејџанско министарство одбране саопштило да је страдало 50 њихових војника.

Две земље водиле су два рата и још неколико сукоба мањих интензитета током претходне три деценије.

Русија је саопштила да је посредовала у прекиду ватре у понедељак, али из Јерменије наводе да су се борбе само смириле, не и окончале.

Касније је Азербејџан саопштио да је испунио сопствене војне циљеве, пошто је одговорио на провокације суседа.

У средишту спора је регион Нагорно-Карабах.

Према међународно признатим границама, овај регион је део Азербејџана, али је насељен етничким Јерменима.

Културна подела се протеже и даље од политике - до религије.

Јерменија је већински хришћанска земља, док у Азербејџану углавном живе муслимани.

Спор је довео до ратова током осамдесетих и деведесетих година прошлог века, као и 2020.

Пре две године, сукоби су трајали шест недеља.

Власти две државе међусобно се оптужују за најновије сукобе.

Влада Јерменије тврди да је азербејџанска војска гранатирала неколико градова дуж границе и да је уследио одговор на провокацију.

Званични Баку је саопштио да је његова инфраструктура прва била нападнута, а портпарол војске - потпуковник Анар Ејвазов изјавио је да војне активности током прошлог месеца „показују да се Јерменија припрема за оружану провокацију великих размера".

Сукоби су настављени у понедељак увече пре него што је Москва саопштила да је преговарала о прекиду ватре који је требало да ступи на снагу у уторак рано ујутро.

Пашињан је изјавио да је „интензитет непријатељстава смањен, али да се настављају напади на једном или два фронта у Азербејџану".

Касније у уторак, Азербејџан је саопштио да је погибија њихових војника „резултат велике провокације Јерменије" и оптужио Јереван да је прекршила договор о примирју постигнут уз посредовање Русије.

Страни државници осудили су насиље на Кавказу.

Емануел Макрон, председник Француске, разговарао је са Илхамом Алијевом, први, човеком Азербејџана, позивајући га да „поштује примирје" са Јерменијом.

Ентони Блинкен, амерички државни секретар, разговарао је са лидерима обе државе и позвао их да пронађу мирно решење и спрече даље борбе.

Реаговала је и Русија, историјски блиска Јерменији, која се сматра великом силом у региону и одржава везе са обе стране.

Дмитриј Песков, портпарол Кремља, рекао је да председник Русије Владимир Путин лично преузео посредничку улогу.

„Председник улаже све напоре да помогне у смиривању напетости на граници", рекао је он.

Турска негује блиске везе са Азербејџаном и чини се да се власти у Анкари имају нешто другачије тумачење најновијег развоја догађаја.

„Јерменија треба да престане са провокацијама и да се усресреди на мировне преговоре", рекао је Мевлут Чавушоглу, министар спољних послова Турске.

Верује се да су овонедељне борбе најжешће од сукоба 2020, у којем је погинуло више хиљаде људи.

Тај рат је окончан споразумом уз посредовање Русије, када је Јерменија повукла трупе из окупираних подручја око Нагорно-Карабаха.

Руске мировне снаге од скоро 2.000 људи распоређене су у том подручју, где се и данас налазе.

Presentational grey line

Пратите нас на Фејсбуку,Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]