Краљица Елизабета: Лондонске куће које су створиле монархињу

Велики део владавине краљице Елизабете Друге био је усредсређен на Лондон, не само зато што је провела већи део живота живећи у Бакингемској палати и одржавајући догађаје у њој.

Престоница је такође била стална карактеристика краљичиних година одрастања, са низом различитих имања који су биле домови тадашње принцезе.

Само један од њих још постоји, остали су изгубљени у рату и поновном развоју.

Где су биле те зграде и какву су улогу одиграле у стварању краљице?

Улица Брутон број 17, Мејфер

Док су многи претпостављали да ће будућа краљица доћи на свет у највеличанственијем окружењу, Елизабета Александра Мери Виндзор је заправо рођена у градској кући у улици Брутон, у Мејферу, 21. априла 1926.

Својим белим паладијанским прочељем, зграда недалеко од трга Беркли издвајала се од оних око ње.

„У штампи је описана као једна од најлепших вила у Лондону", објашњава ауторка Џејн Дисмор, међу чијим су књиге Принцеза: Рани живот краљице Елизабете Друге (Princess: The Early Life of Queen Elizabeth II).

Улица Брутон је била једна од првих изграђених на некадашњем пољопривредном земљишту на обалама реке Тибурн. Прве куће тамо су завршене око 1740. године.

Број 17 је изграђен наредних година. Описано је да има наткривено предворје и позоришне рококо плафоне у стилу Исака Вера, архитекте који је рођен као улични мангуп 1704. године, али је постао познат по грандиозном стилу.

Почетком 1920-их постао је лондонски дом богатог грофа и грофице од Стратмора и Кингхорна, родитеља лејди Елизабете Бовс-Лион, тада војвоткиње од Јорка.

Како се приближавао датум Елизабетиног рођења, одлучено је да војвоткиња и њен супруг Алберт, војвода од Јорка - будући Џорџ Шести - добију прво дете у улици Брутон пошто је истекао закуп њихове претходне куће.

Принцеза Елизабета је стога рођена на имању, царским резом.

Међу присутнима је био и министар унутрашњих послова сер Вилијам Џојнсон-Хикс, што је било потребно за краљевска рођења у то време (обичај је укинут пре рођења принца Чарлса 1948. године).

Упркос томе, у том тренутку беби није било суђено да буде краљица, њен отац је био други син Џорџа Петог.

Следећег месеца крстио ју је надбискуп Јорка Козмо Гордон Ланг у приватној капели Бакингемске палате.

Њена мајка је тог дана фотографисана како излази из куће у улици Брутон са ћерком док је ишла на крштење.

Породица је наставила да живи на броју 17 повремено током наредних месеци док је њихов следећи дом био реновиран.

У писму које је војвоткиња послала мајци тог октобра, написала је „искрено не знам шта бисмо без тога", пре него што је додала да је „беба веома добро, и да сада проводи цео дан изувајући јој ципеле и сисајући ножне прсте!".

Из куће у улици Брутон деветомесечна принцеза махнула је родитељима у јануару 1927. када су кренули на шестомесечну турнеју по Аустралији и Новом Зеланду, у наручју дадиље на једном од прозора зграде.

„Не би га се сетила, али емотивно је то било значајно место за краљицу", каже Дисмор.

Кућа више не постоји.

Срушена је 1937. заједно са околним зградама да би се направило место за кућу на Тргу Беркли, која се тада сматрала једним од највећих канцеларијских блокова у Европи.

У тој згради остају разне компаније, ресторани и салони за врхунске аутомобиле, попут Бентлија, Бугатија и Ферарија.

Адресу улица Брутон број 17 користе бројна предузећа, међу којима су модеран кинески ресторан Хакасан, који се делимично преклапа на месту где је некада стајала првобитна кућа.

Две плоче на зиду служе као подсетници на локацију где је краљица рођена.

Улица Пикадили број 145

Војвода и војвоткиња су се вратили у Велику Британију у јуну и, сада поново са ћерком, преселили су се у нову породичну кућу - на адреси Пикадили број 145.

„Имала је сопствени балкон и чим су се Јоркови вратили са турнеје стајали су на балкону са Елизабетом у наручју и јавност је подивљала", каже Дисмор.

Имање се састојало од велике куће у низу, која је била окренута према југу са погледом на Грин Парк према Бакингемској палати.

„Једна ствар која ме је увек изненађивала је да тамо није било посебног обезбеђења. Могли сте само да приђете улазним вратима и тамо су била два звона, једно је било за особље, а друго за посетиоце", каже краљевски биограф.

Свако ко би прошао кроз улаз затекао би велики ходник украшен цвећем и великим зеленим стубовима, са смеђим тепихом који је прекривао под.

„Затим иде у веома осветљену собу која је гледала на породичну башту где ће се Елизабета касније возити на трициклу, а иза тога је Хамилтон Гарденс - где је упознала прву најбољу пријатељицу - а све се даље наставља ка Хајд парку," каже Дисмор.

Постојао је и електрични лифт, плесна сала, библиотека и 25 спаваћих соба, све испод велике стаклене куполе на крову зграде.

Принцеза Елизабета, или Лилибет како су је звали због потешкоћа које је имала да изговори сопствено име, имала је апартман на четвртом спрату куће, у коме су биле јаслице и купатило.

Тамо јој се 1930. придружила млађа сестра, принцеза Маргарета.

„У дечјем вртићу био је висок ормарић у коме је било много играчака и занимљивости из целог царства, а многи од њих су били поклони краљице Мери", каже Дисмор.

„Једна од краљевских фотографкиња, Лиза Шеридан, рекла је да је видела принцезу (Елизабету) како пузи и да јој је било дозвољено да извади плишаног меду из једног од ормарића, али и да се игра само са једним, па кад је завршила са том играчком морала је да је врати назад."

Док је постојало особље, попут принцезине медицинске сестре и дадиље, војвода и војвоткиња су волели да број у кући буде што мањи када није било гостију.

„Волели су да живе приватним животом без превише људи. Иако су волели да се друже, када су желели приватност, волели су да буду прилично сами", објашњава Дисмор.

Пар је такође уживао у дружењу са ћерком, војвода се редовно играо са Елизабетом пре него што би отишла на спавање, док ју је војвоткиња учила да чита.

Ово је такође било време када су многа краљичина интересовања почела да постају очигледна, а међу њима су и њена повезаност са вољеним коргијима.

Породица је 1933. године набавила два пса по имену Џејн и Дуки на захтев двеју принцеза, девојчице су уживале у игри са коргијем деце маркиза од Бата.

Принцеза Елизабете је рано показала и наклоност према коњима.

„Њени бака и деда, Стратморови, имали су коње и мислим да је то вероватно било пресудно одакле је Елизабета наследила љубав према њима", каже Дисмор.

Две принцезе школовале су се код куће у школској учионици на трећем спрату, а учитељица им је била гувернанта Мерион Крофорд.

Она је у књизи „Мале принцезе" написала да „никада није познавала кућу са лепшом атмосфером".

Али то је нагло прекинуто у децембру 1936. после абдикације Едварда Осмог.

Одједном је породица морала да напусти удобност релативно малог дома да би се преселила у Бакингемску палату са стотинама соба када је Елизабетин отац Берти постао краљ Џорџ Шести.

Иако се чинило све да се принцези пружи осећај нормалности, Елизабетино ново место као претпостављене наследнице, учинило је живот сада веома другачијим.

„Ствари су се практично промениле јер је њено образовање постало много усмереније. До тада је већ имала властито обезбеђење."

„Ништа неће бити нормално након абдикације", каже Дисмор.

Нови краљ и краљица остали су у палати током Другог светског рата, али су Елизабета и Маргарет провеле већину тих година у замку Виндзор.

Што се тиче адресе Пикадили број 145, коришћена је као главна канцеларија Фонда за помоћ и удобност све док 7. октобра 1940. кућа није тешко оштећена током ваздушног напада.

Затим је потпуно срушена 1959. године, као део шеме побољшања пута за станицу угао Хајд парк.

На њеном месту изграђен је луксузни хотел Интерконтинентал Лондон Парк Лејн, који је отворен 1975. године и остао до данас.

Кларенс хаус

Кларенс хаус користе краљевске породице од 1827.

Дизајнирао ју је чувени архитекта Џон Неш - који је такође стајао иза Риџент парка и Брајтонског павиљона - за трећег сина Џорџа Трећег, принца Вилијама Хенрија, војводу од Кларенса.

Зграда је предата нововенчаној принцези Елизабети и принцу Филипу, али пошто је претрпела оштећења током војног напада Немачке, уселили су се тек 4. јула 1949. године.

Док се реновирала, остали су у стану у Кенсингтонској палати, а Елизабета је имала канцеларије у Бакингемској палати да обавља посао. Ту је родила принца Чарлса.

У међувремену, принц Филип преузео је реновирање нове куће.

„Филип је био веома добар у дириговању стварима које се тамо раде јер је био веома добар у дизајну, а Елизабета није баш толико сметала, пустила би га да преузме контролу", каже Дисмор.

Велики део намештаја који се користио у згради били су свадбени поклони.

У трпезарији су се налазили грузијски трпезаријски сто и 20 столица са мердевинама које су биле поклон Удружења носилаца краљевских налога, док је креденац од махагонија поклон краљице Мери.

Дисмор описује кућу као „прилично велику, али није била превелика - њоме се могло управљати на исти начин као што је управљано Пикадилијем 145".

„Елизабета и Филип су живели веома неформално. Филип није могао да поднесе било какву покорност, није могао да поднесе непотребне формалности и волео је да ствари буду опуштене, па је некада био веома лежеран и шетао је просторима где је било само особље, носио његов сопствени пртљаг, све те ствари."

„Такође, нису јели раскошно и понекад би јели са особљем", додаје она.

Пар је такође проводио време на Малти пошто је принц Филип 1949. именован за другог команданта ХМС Чекерса.

„Елизабета би летела у различито време. Није остајала тамо све време јер је он имао посла, а она је имала принца Чарлса код куће, али је одлазила тамо што је чешће могла", каже Дисмор.

Војвода је 1950. године могао да узме одсуство због рођења другог детета, Ане, која је рођена у њиховој породичној кући.

Сада када су се усталили у породичном животу, пар се изненада суочио са сеизмичком променом.

Пошто је кренула на турнеју по Комонвелту, принцеза Елизабета је обавештена о смрти оца током паузе у Кенији.

Постала је прва енглеска владарка која је наследила трон док је била у иностранству још од Џорџа Првог пре више од 200 година.

Породица се надала да ће наставити да живи у Кларенс хаусу, али премијер Винстон Черчил се противио овом плану.

И тако је Бакингемска палата поново постала Елизабетина лондонска резиденција, али овог пута са сасвим другачијим животом пред њом.

„Она је напустила Енглеску као принцеза, али се вратила као краљица", каже Дисмор.

Све фотографије заштићене су ауторским правима