Норвешка и животиње: Да ли је Фреја морала да буде успавана

Средином јула, женка моржа тешка 600 килограма, која је добила име Фреја, појавила се у близини главног града Норвешке у фјорду Осло.

Убрзо је постала славна, пошто су снимци на којима се види како се неспретно и полако пење на чамце постали вирални.

Међутим, мање од месец дана пошто је први пут виђена, Фреја је успавана по одлуци локалних власти, које су процениле да је опасна по јавност.

И то није добро прошло - неки су отишли толико далеко да су оптужили Норвешку за „убиство" сисара, док је у онлајн кампањи прикупљања средстава за бронзану статуу сакупљено скоро 24.000 евра за неколико дана.

Гнев се проширио далеко изван граница Норвешке, па је чак и премијер земље био приморан да реагује, рекавши да је успављивање Фреје „права одлука".

Али људи се и даље питају: да ли је Фреја могла да буде спасена?

Туристичка атракција

Фрејино путовање ка Ослу је највероватније почело на Арктику, али изгледа да је током прошле године кренула на европску турнеју, пошто је виђена у водама Велике Британије, Холандије, Данске и Шведске.

Где год је прошла, привлачила је пажњу, али у Норвешкој су званичници постајали све забринутији.

Људи су се масовно окупљали на приобаљу, тик уз Фреју.

У међувремену, у локалним медијима појавили су се извештаји како је Фреја јурила жену у воду, док је један кајакаш описао „страшан сусрет" са животињом када је пришла превише близу његовом пловилу.

„Моржеви су непредвидивог понашања", каже Ерик Борн, виши научник са Гренландског института за природу.

„Савршено су способни да ухвате фоку између предњих пераја и избоду је на смрт".

Како се женка моржа приближавала људима - или људи њој - појавила је очигледна опасност.

„Пола тоне тежак морж оштрих кљова који плива међу људима је прилично ризично", каже Борн.

Штавише, познато је да моржеви нападају рониоце и мале чамце, иако су ови случајеви ретки.

Медс Фрост Бертлсен, из Зоолошког врта у Копенхагену, каже да то није изненађујуће.

Моржеви обично живе у удаљеним подручјима, што значи да не долазе често у контакт са људима. Зато је статистика инцидената ниска, али, истиче Бертлсен, способни су да нанесу „озбиљну штету".

Да ли би професор Бертелсен донео исту одлуку као и Министарство рибарства?

Каже да би.

Кривица, међутим, није на Фреји, каже Џеф Хигдон, биолог за арктичке морске сисаре из Канаде који има искуства у раду са моржевима.

„Људско понашање значајно је повећало ризик у овом случају", каже он, питајући зашто здрав разум није превладао међу посетиоцима.

„Сви који су се окупљали у близини животиње довели су себе и своју децу у опасност и допринели несрећном исходу.

Али не слажу се сви да је ризик неизбежно требало да доведе до Фрејине смрти.

„Ризик је био потенцијалан, али није био очигледан", тврди Ферн Виксон, професорка на Арктичком универзитету у Норвешкој.

Она каже да ниво ризика који је представљала Фреја није био већи од оних које „редовно толеришемо у нашем друштву и свакодневном животу".

„То што је влада одлучила да одузме Фрејин живот уместо да покуша да управља овим потенцијалним ризиком применом ефикаснијих мера за управљање понашањем људи било је изненађујуће и разочаравајуће", каже Виксон.

Алтернативне методе

Норвешка Дирекција за рибарство је прво позвала стручњаке на консултације о могућим решењима, осим успваљивања Фреје.

Међу стручњацима су били и чланови Института за истраживање мора.

Али исход није био позитиван.

Како наводи овај институт, стручњаци су саветовали да се Фреји не даје анестезија, јер би она „тада највероватније потражила сигурност у води и удавила се под дејством анестетика".

Покушај да се животиња имобилише лековима како не би могла да отплива и да се удави, носио би и другее ризике, упозорава биолог Хигдон.

„Имобилизација, хватање и померање дивљих животиња може довести до физиолошког стреса, а у екстремним случајевима и смрти", каже он.

Управа се сложила, указујући на огромну величину моржа, ограничен приступ крвним судовима и „тешке респираторне и циркуларне проблеме" услед давања анестезије.

Али успављивање није била једино решење. Институт за истраживање мора је такође разматрао постављање мреже испод чамца како би ухватили Фреју.

„Ово би такође повлачило релативно висок ризик, јер би се морж лако могао заплести у мрежу, успаничити и удавити", објашњавају из института у саопштењу.

„Најнежнија" одлука била би кавез са отвореним поклопцем који би вирио из воде. Фреја би могла да уђе, кавез би се затворио и она би била однета на безбедно место.

„Да је то усвојено, биле би мале шансе да се животиња заглави под водом или да оштети уређај", објаснили су стручњаци овог института.

Међутим, из института суоткрили да нису препоручили ови решење, а Управа за рибарство донела је коначну одлуку о Фрејиној судбини.

Њихов закључак је био да због високог ризика од повређивања или убиства моржа и „значајног коришћења средстава" и трошкова потребних за премештање, Фреју није изводљиво пребацити на пучину.

У њиховој изјави се наводи да су све веће гужве око докова дом посетиоци игноришу упозорења, што је изазивало опасност да Фреја или људи у близини могу да доживе повреде.

„И понашање моржа и људи су се недавно променили. Због тога смо одлучили да је еутаназија права мера", рекли су из Управе за ББЦ.

Како је рекао Род Дауни, главни саветник Светског фонда за природу за поларне регионе: „Фреја је представљала опасност за јавност, и јавност је представљала опасност за Фреју".

Али Фрејино путовање није сасвим завршено.

Из Инситута за истраживање мора су саопштили да ће Норвешки институт за ветеринарство над њом обавити обдукцију за коју кажу да би могла да пружи драгоцене информације о животињи.

Моржеви су на црвеној листи угрожених врста Међународне уније за очување природе.

Међутим, неколико стручњака је истакло да ће Фрејина смрт имати мали утицај на бројност моржева.

„Популација атлантског моржа није угрожена и губитак ове животиње, иако је несрећан, није брига за очување врсте", каже Хигдон.

У међувремену, професор Бертелсен је желео да нагласи да постоје хитнија питања.

„Шира слика је глобално загревање и загађење мора", каже он.

Пратите нас на Фејсбуку,Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]