Европска политичка заједница: Може ли се Велика Британија придружити новом клубу нација

Док рат у Украјини тестира јединство Запада, велика идеја о новом политичком клубу нација добија на снази међу европским лидерима.

Идеју је први изнео француски председник Емануел Макрон, који је предложио стварање нове „Европске политичке заједнице".

Заједница не би била попут других међународних групација као што су ЕУ, која је политичка и економска унија, или НАТО, који је безбедносни савез.

Уместо тога, нова Макронова заједница би „понудила платформу за политичку координацију" чланица ЕУ и оних које то нису.

Чак се и Велика Британија, после година превирања око Брегзита (излазак Британије из Европске уније), помиње као могућа чланица, а премијер Борис Џонсон је показао ентузијазам за идеју која има форму Римског царства.

Сетимо се, међутим, да су сличне велике шеме већ испробане - и пропале - у прошлости.

Шта је онда другачије у вези са овим?

Шта је Европска политичка заједница?

Макрон ју је први пут предложио у обраћању Европском парламенту у мају.

Нова заједница, рекао је он, омогућиће демократским нацијама да „нађу нови простор" за политичку сарадњу у области безбедности, енергије, транспорта и кретања људи.

Оквир би омогућио амбициозним чланицама ЕУ и онима које нису део Уније да буду укључене у доношење политичких одлука на међународном нивоу.

„Европска Унија, с обзиром на ниво интеграције и амбиције, не може краткорочно бити једини начин да се структурира европски континент", рекао је Макрон.

Његов говор је био помало штур, као што су биле и дискусије на састанку лидера ЕУ прошле недеље.

Европски савет сагласио се да ће се заједница „позабавити питањима од заједничког интереса", али неће заменити ЕУ или њена овлашћења за доношење одлука.

Шта је то подстакло?

Прошле недеље, Украјини и Молдавији је додељен статус кандидата за чланство у ЕУ, чиме су кренуле на пут ка чланству.

То је један корак у ономе што може бити дуготрајан, напоран процес који укључује проверу подобности, реформе и мукотрпне преговоре.

У међувремену, Европска политичка заједница би (барем у теорији) могла да подстакне политичке односе између ЕУ и будућих чланица.

Док су лидери ЕУ инсистирали да овај оквир неће заменити процес прикључења нових чланица - такозвано проширење - Макрон је истакао да је придруживање блоку „дуг пут".

Француски председник је такође упозорио на „замор од проширења" међу постојећим чланицама.

Он је рекао да би Европска политичка заједница могла бити „прави одговор" за „стабилизацију нашег суседства".

Које земље би могле бити укључене?

Потенцијално свака земља, под условом да, према речима Макрона, дели демократске вредности ЕУ.

То би могло да укључи земље које желе да се придруже ЕУ, као што су Украјина, Молдавија, Грузија и земље Западног Балкана.

И друге земље изван ЕУ, али са дубоким економским везама са ЕУ, међу којима су Швајцарска и чланице са јединственим тржиштем, Норвешка, Исланд и Лихтенштајн, можда желе да се придруже.

Дугогодишњи кандидат за чланство у ЕУ и чланица НАТО-а Турска је такође именована као потенцијални учесник.

Затим, ту је Велика Британија која је, упркос трзавицама око изласка из ЕУ, блиско сарађивала са европским лидерима током украјинске кризе.

Каква је позиција Велике Британије?

Оно што је премијер Борис Џонсон назвао „bromance" било је у ваздуху када се састао са Макроном на самиту Г7 у Немачкој прошле недеље.

На слици руку под руку, Макрон и Џонсон су изгледа по страни оставили разлике, не само око Брегзита, за разговоре усмерене на рат у Украјини.

Друга тачка дневног реда била је Европска политичка заједница, а Макрон је рекао да је британски премијер показао „интересовање" за ту идеју.

Од тада, Џонсон је детаљније објаснио властито „интересовање".

У разговору са новинарима на лету за самит НАТО-а у Мадриду, Џонсон је рекао: „Ја заправо тврдим да имам очинство над овом идејом", што је предложио када је постао министар спољних послова 2018. године.

Али премијер је визију шире групе која укључује Турску и северноафричке државе изнео као алтернативни план Макроновој идеји о Европској политичкој заједници.

Упоредивши предложено груписање са Римским царством, Џонсон је рекао да „мора да постоји улога за све нас у томе у ширем разговору о питањима која утичу на све нас".

„Уместо да стварамо нове структуре, хајде да погледамо изградњу односа."

Међутим, изградња новог Рима неће бити обављена за један дан, а чак и да је то могуће, можда неће сви пожелети његову изградњу.

На пример, када ју је одбор посланика ове недеље испитивао, министарка спољних послова Лиз Трас је одбацила сугестију да је Велика Британија пристала на ту идеју.

„Дакле, не пристајете на његову политичко-економску заједницу?", упитао је председник Комитета за спољне послове Том Таџенхет.

„Не", одговорила је министарка Трас, инсистирајући да су НАТО и Г7 „кључни" војни и економски савези Велике Британије.

Под овом конзервативном владом, „видим мале изгледе за значајан ангажман Велике Британије у вези са овим предлогом", рекла је Шарлот Галпин, виша предавачица немачке и европске политике на Универзитету у Бирмингему.

„Приговор на саму идеју 'Европске политичке заједнице' лежи у срцу евроскептицизма Конзервативне странке, а само име ће вероватно изазвати инстинктивну реакцију тврдолинијашких евроскептика."

Да ли је то реалан предлог?

Описати ово као да је у раној фази било би потцењивање.

Чини се да светски лидери размишљају о идејама, а разговори о безбедносној сарадњи попримају озбиљнији тон од руске инвазије на Украјину.

Историјски гледано, такве политичке заједнице су успостављене „када су се мање демократске енклаве плашиле претеће силе", рекао је Мет Квортруп, професор политичких наука на Универзитету Ковентри.

„У почетку је ЕУ била одговор на претњу из Совјетског Савеза", рекао је он.

Недавно је високи дипломата рекао ББЦ-ју да је форум потребан: „Не постоји сала за састанке у којој се састају сви, од Исланда до Украјине".

Не заборавите да је оваква врста предлога изнета и раније, више пута и у разним облицима.

У говору у Европском парламенту у мају, Мекрон је цитирао предлог за „Европску конфедерацију" једног од његових претходника, бившег француског председника Франсоа Митерана.

Предложена током распада Совјетског Савеза 1989. године, Митеранова идеја је на крају посустала јер није успела да створи довољну подршку ван Француске.

Тај преседан не слути добро за Макрона, чија је сугестија наишла на скептицизам.

„У принципу, то је занимљива идеја", рекао је Галпин.

„У пракси, међутим, вероватно би била оптерећена сличним проблемима као и ЕУ - ко ће се сматрати 'довољно Европљанима' да се придружи, и да ли ће земље моћи да постигну довољан договор о напорима сарадње који резултирају смисленим деловањем?"

С обзиром на подршку Џонсона Брегзиту, „било би иронично да се Џонсон придружи овом подухвату", рекао је Квортруп.

„Ипак, као што је римски државник Цицерон једном написао, 'доследност није велика врлина политичара'."

Пратите нас на Фејсбуку,Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]