Велика Британија, политика и Борис Џонсон: Хоће ли се „Планета Борис“ коначно урушити

„Планета Борис је најчудније место на свету - на њој не важи ниједно правило", рекао ми је један министар из кабинета пре неколико дана, док се ишчуђавао над необичношћу актуелног политичког универзума.

Догађаји су били катастрофални, признаје овај министар, а опет је деловао уверено да ће у овом тренутку премијерова способност да се одупре свакој нормалној политичкој гравитацији успети да га спасе.

А онда се, у уторак вече, појавио снимак на ком сарадници збијају шале на рачун журке одржане у Даунинг Стриту за прошли Божић док је Велика Британија увелико била закључана.

Понижавајући снимак увео је Даунинг Стрит број 10 у нову кризу која не показује знаке посустајања.

И зато се сада вреди запитати да ли би „Планета Борис" коначно могла да се уруши?

Једна виши званичник описао је тренутно стање ствари са: „Ово је катастрофа."

Дан за даном, већ више од месец дана, Даунинг Стрит једва успева да изађе на крај са скандалима.

Било је погрешних процена и погрешних корака - покушаја да се измене правила како би се заштитио један до њих, Овен Патерсон; катастрофалних напора да се угуше приче о Божићној журки од прошле године и, најновије, казна за Конзервативну странку за финансирање луксузног реновирања стана на броју 10 за господина и госпођу Џонсон.

Грешке су биле погоршане чињеницом да је за погрешне процене крив сам Даунинг Стрит.

Готово ништа не успева да изнервира посланике и министре изван клике у самом врху владе као кад Даунинг Стрит број 10 прави грешке за које после сви морају да одговарају.

Сваки инцидент потхрањивао је вишемесечни главни аргумент опозиције - Џонсон се понаша као да за њега правила не важе.

Било да су у питању божићне журке или средства за стан, читава збрка је у први план истакла премијеров компликован однос према истини, о чему смо већ писали раније.

Даунинг Стрит број 10 не одаје утисак да, што би се рекло, може да поврати контролу.

Штавише, како се последњих дана притисак појачавао, понекад је било тешко разлучити шта се уопште дешава.

Атмосфера изнутра описана је као мукла тишина, сабласна, као да су светла остала упаљена, али да нема никога код куће.

Неки министри лојални Борису Џонсону одбијају идеју да се дешава било шта критично или у сталном паду.

Истина је да је премијерова каријера и изграђена на поносном одбацивању и рушењу норми.

Такође је истина да је он посртао и пре, али је, изнова и изнова, успевао да се сабере и подигне.

Он је политички лидер своје генерације, сматрају они, и може да се опорави.

Али упада у очи да посланици који су учествовали у довођењу Бориса Џонсона у Дауининг Стрит број 10 приватно говоре, и то на све живописније начине, да он мора да се доведе у ред.

Један од њих ми је рекао да је Даунинг Стрит постао „као забавни парк за меке одлуке и избегавање."

„Имате вожњу 'наврат-нанос', имате 'изгубљен у свемиру', имате коначну вожњу 'донесите одлуку и видите да ли можете да је се држите до краја вожње.'"

Уз дубоку иритацију, он ми је рекао: „Све оне морају да се затворе. Не треба нам игралиште. Даунинг Стрит мора да функционише као војни камп."

Одбијена оставка

Остали говоре о лутању и назадовању.

„На нашим састанцима се не расправља ни о чему битном", каже један.

На почетку састанка, премијер их вербално охрабрује да дају свој допринос, али имплицитна порука је: „Не јављајте се за реч", сматрају они.

Министри се понекад одлучују да ћуте. Један се шали да они уместо тога шаљу поруке међу особом о томе колико је све лоше.

А последњих неколико мучних недеља, највећа невоља, према једном бившем министру из кабинета, јесте та да се различита торијевска племена, која често не подносе једна друга, сада одједном сва слажу.

Проблем за Џонсона је да је једина ствар око које се слажу колико су незадовољни.

Према овој анализи, умерена струја које себе можда доживљава као „интернационалисте" незадовољна је поводом спољне политике и владиног укидања стране помоћи.

Брегзитовци су љути зато што премијер није довољно строг по питању Северне Ирске.

Група „црвеног зида", са новим посланичким местима после 2019. године, знају да их углавном дугују Џонсону, али се они такође доживљавају стручњацима за своје области.

А неки од њих сматрају да још немају чиме да се похвале.

Неки Северни торијевци, прича се, све више верују да је премијер „јак на речима, али слаб на делима".

А међу десничарима унутар странке, све је веће незадовољство зато што влада одбија да предузме радикалније кораке - измену закона о људским правима, на пример - на Ламаншу како би спречила да га мигранти прелазе бродићима.

Ове групе стално мењају своја становишта, наравно, али у овом тренутку се за њих каже да „коагулирају" - уместо чарки међу собом, уједињују се око једне ствари, а то је да не сме да се дозволи да се овај најновији хаос настави.

Многи посланици се надају да би све могло да се заврши новом организацијом у Даунинг Стриту.

Један је рекао да мора да се „избаци клика 'рођени да владају'", сугеришући да су скорашње пропасти биле неизбежне имајући у виду са ким се премијер окружио.

„Искрено, нико од нас не сме да буде изненађен што кад одрасли оду, деца организују илегалну кућну журку", рекао је овај посланик, додавши да је фијаско Даунинг Срита са божићном журком требало да буде прави тренутак за „избацивања улизица".

Још, међутим, нема довољно знакова да Џонсон планира било какву велику реконструкцију свог тима.

Алегра Стратон, која је у среду поднела оставку на положај више портпаролке владе, сносила је одговорност за овонедељни понижавајући процурели видео снимак.

А могу да се чују и говоркања да је премијер донео стратешку одлуку да за сада задржи директора комуникација Џека Дојла, истовремено га спремајући да буде жртвени јарац кад се покрене истрага.

Два извора рекла су за ББЦ да је Дојлова оставка понуђена, али одбијена, мада је Даунинг Стрит негирао да се то десило.

Али као што је у последње време чест случај, док вестминстерска радио Милева не воли скоро ништа више него да спекулише о томе ко одлази а ко долази, прилично депресивно стање ствари, кад се све сабере и одузме, увек говори о шефу.

Тон и културу одређује човек на врху, ко год други да се пење или пада.

Због тога оно што ће се даље дешавати највише зависи од одлука самог Џонсона.

Да ли он уопште признаје да има проблема?

Хоће ли одлучити да владу води на другачији начин?

Хоће ли се „погледати у огледало", као што га је његов пријатељ и бивши министар Роберт Бакленд јавно молио да учини, и каже: „Ово сигурно могу боље"?

Ако не, онда ништа, Џонсон ипак још има огромну већину.

Још има огромну моћ као лидер владе, као политичар и као јавна личност.

А опет се стиче утисак да се ове недеље променио сентимент међу торијевцима, са све више и више њих на његовој страни који замишљају како би живот изгледао под неким другим лидером

Да ли је за њих већ наступио тренутак кад је он мање фалична, али суштински бриљантна предност, уместо сметње?

Бивши министар који је анализирао партијска племена чак сугерише да је „прва фаза" промене лидерства већ завршена: кад се странка унутар себе приватно сложи да премијер пропустио све прилике.

„Друга фаза", међутим, јесте ко је следећи, како и када, а „то уме да потраје".

У овом тренутку се чини се да је претерано у скорије време очекивати било какво озбиљно ривалство.

Не сумњајте, међутим, да савезници потенцијалних кандидата за следећу рунду, министра финансија Ришија Сунака и министарке спољних послова Лиз Трас, активно размишљају о томе шта даље.

Чак се говорка да су неки посланици почели да позивају бившег министра кабинета Џеремија Ханта да се истакне као нека врста безбедног кандидата континуитета у новој години, мада у овом тренутку, речено ми је, „он не жели да се игра".

Следе тестови

Наравно, свако ко буде поменут у вези са лидерством јавно негираће да има ту амбицију или да учествује у завери.

Задихани разговори о смени лидера ретко су далеко од главних тема за разговор у Весминстеру.

Бивши министар признаје да су му се управо на ту тему обратили двапут за свега неколико дана, али упозорава да би било какво деловање у скорије време било „колективно политичко самоубиство".

Док пандемија и даље дивља, а привреда је на прилично климавим ногама, и прошло је свега две године од претходних избора, да ли би јавност стварно желела да подржи торијевце у још једном њиховом јавном расколу?

Али чињеница је да се све више говорка о замени за премијера.

Многи посланици верују да ће то нестати само уколико се он дозове свести.

Џонсон се следеће недеље суочава са два теста, који би могли да појачају осећај надолазеће божићне кризе или смиривања драме.

У уторак се очекује потенцијално крупна побуна у Доњем дому парламента поводом мера ограничења за ковид.

Десетине посланика већ су јавно најавиле да ће гласати против планова.

Уз подршку лабуриста, ти планови ће бити изгласани, али огроман број торијевских гласова против показаће два прста Даунинг Стриту број 10.

Посланички клубови и Џонсон подједнако имају огромну прилику да покушају да у наредних неколико дана смире страсти.

А постоји могућност и за једну другачију врсту побуне наредног уторка, кад ће се одржати ванредни избори за замену Овена Патерсона као посланика у Северном Шропширу.

Многи конзервативци плаше се катастрофе на терену.

Лош резултат за нешто што би у суштини требало да буде безбедно посланичко место само би појачало осећај опасности по премијера.

Док улазимо у последњу недељу парламента у 2021. години, и даље постоји обиље претњи.

Премијер је угрожен са свих страна.

Била би лудост отписати га - његова читава биографија је упозорење против тога.

А опет, један премијеров присталица ми је рекао да иако ситуација можда није критична - та је особа је то изјавила са прилично великим незадовољством - она мора да се промени.

„Ако се то не деси, сви знамо куда ће то одвести. Одвешће до излазних врата."

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]