Украјина и Русија: Спроводи ли Русија геноцид у Украјини

Зверства руских снага у Украјини изазвала су широко распрострањене оптужбе за ратне злочине - а неки чак тврде да је Москва отишла још даље.

„То је прави геноцид, оно што сте видели овде", изјавио је председник Владимир Зеленски у Бучи, где је најмање 500 људи пронађено мртво откако су се повукли Руси.

Пољски премијер Матеуш Моравјецки слаже се да убиства у Бучи и другим градовима надомак Кијева „морају да се назову чином геноцида и према њима се мора тако и односити".

Британски премијер Борис Џонсон рекао је да напади на цивиле у Бучи „не изгледају као да су далеко до геноцида".

А сада је и амерички председник Џозеф Бајден оптужио руске снаге да су починиле „геноцид" у Украјини.

Он је изјавио да руски председник Владимир Путин покушава да „избрише идеју" о украјинском идентитету.

Али многе земље нису употребиле ту реч да би описале оно што се дешава у Украјини.

Француски председник Емануел Макрон каже да оклева да употреби тај термин и упозорава на опасност од „ескалације реторике".

Има ли, дакле, основа да се руске снаге оптуже за чињење онога што се описује као „злочин над злочинима"?

Шта је геноцид?

Геноцид се нашироко сматра најтежим злочином против човечности.

Он се дефинише као масовно истребљење одређене групе људи - на пример, убиство шест милиона Јевреја у Холокаусту у Другом светском рату.

Конвенција о геноциду Уједињених нација дефинише геноцид као чињење било чега од наведеног, „са намером да се уништи, у целости или делимично, нека национална, етничка, расна или верска група":

Погледајте шта се догодило у Бучи:

Да ли је Русија починила геноцид у Украјини?

Око тога не постоји консензус.

Јуџин Финкел, ванредни професор међународне политике на Универзитету Џонс Хопкинс, верује да је у Украјини у току геноцид.

Постоје докази да су људи убијени, у Бучи и на другим местима, само због њиховог украјинског идентитета, каже овај стручњак.

„Не ради се само о убијању људи, ради се о прогону групе на основу њеног националног идентитета", објашњава он.

Међутим, како каже, управо је реторика која стиже из Москве оно што односи превагу у правцу геноцидне намере.

Финкел указује на чланак „Шта Русија треба да ради са Украјином?" објављен прошле недеље у руској државној новинској агенцији Риа.

У чланку се тврди да је Украјина „немогућа као национална држава", а чак и њено име „очигледно није одрживо"; украјинска националистичка елита „мора да се ликвидира, јер је њена реедукација немогућа", тврди аутор чланка Тимофеј Сергејцев.

Теорију заснива на неоснованој тврдњи да је Украјина нацистичка држава, тврдећи да је значајан део становништва такође крив зато што су „пасивни нацисти" и стога саучесници.

После руске победе тим људима би била неопходна реедукација у трајању од најмање једне генерације и „неминовно би подразумевала деукрајинизацију".

„За мене, промена тона последњих недеља у Русији, а нарочито међу елитом, представља прекретницу коју зовемо праг намере, не само да се уништи држава… већ да се уништи идентитет", каже професор Финкел.

„Циљ рата је деукрајинизација… они нису усредсређени на државу, они су усредсређени на Украјинце", додаје.

Грегори Стентон, оснивач, председник и председавајући члан одбора организације Геносајд воч, каже да постоје докази да „руска војска намерава да делимично уништи украјинску националну групу".

„Зато су као мету узели цивиле. Они као мету нису узели само борце и војску."

Он каже да су тврдње председника Путина непосредно пред инвазију, да осмогодишњи рат на истоку Украјини изгледа као геноцид, оно што неки стручњаци називају „пресликавањем".

„Починилац геноцида често ће оптужити другу страну, односно жртве које је узео као мете, да намерава да почини геноцид пре него што га починилац заправо почини.

„То се десило у овом случају", истиче Стентон.

Како се дефинише ратни злочин?

„Још нема довољно чврстих доказа"

Али други стручњаци на пољу геноцида кажу да је сувише рано да би се руска дела дефинисала као ова категорија.

Џонатан Лидер Мејнард, предавач међународне политике на Краљевском колеџу у Лондону, каже да су докази и даље сувише нејасни према строгим дефиницијама Конвенције о геноциду.

То не значи нужно да се геноцид не дешава - он каже да је „веома јасно" да се зверства чине - једино да тек мора да се рашчисти граница.

„Могуће је да су та зверства геноцидна или да ће у будућности ескалирати у геноцид, али докази још нису довољно чврсти", каже он.

Међутим, он указује на „дубоко забрињавајућу" реторику руског председника у којој овај негира историјско постојање Украјине као независне земље.

То илуструје „геноцидни начин размишљања", каже он, према ком Владимир Путин верује да Украјина „није стварна, па онда ти људи немају право ни да постоје".

Ризик од геноцида се повећава због таквог начина говора, каже он, „али не смемо аутоматски да претпоставимо да ће таква реторика довести до дела која се спроводе на терену."

За Филипа Сендса постоје докази о ратним злочинима имајући у виду нападе на цивиле, а опсада лучког града Маријупоља изгледа као злочин против човечности.

Међутим, професор Сендс, директор Центра за међународне судове и трибунале на Универзитетском колеџу у Лондону, каже - да би доказао геноцид по међународном праву, тужилац мора да утврди намеру да се уништи група, у целости или делимично.

А међународни судови су поставили веома висок праг за доказивање тога.

Намера може да се утврди директним доказима у којима починиоци говоре да убијају људе да би уништили групу.

Али професор Сендс верује да је мало вероватно да ово постоји у случају Украјине.

Намера такође може да се закључи на основу обрасца понашања, „али то је тежак посао", додаје он.

Не зна се још довољно о намерама Руса који су наводно починили та зверства.

„Улазак у село и погубљење значајног дела одраслих мушкараца једне националне или верске групе на наизглед систематској основи - ако је то оно што се десило у Бучи - могло би да буде показатеље геноцидне намере", каже он.

„Али у овом тренутку немамо довољно доказа да бисмо могли да знамо шта се тачно десило и зашто. Мислим да је исправно бити посебно пажљив у праћењу знакова геноцидне намере како се рат сели на исток Украјине и постаје изузетно бруталан."

Професор Сендс каже да се израз геноцид често „користи у политичком уместо у правном значњеу" и да он нема „ништа против да председник Зеленски и председник Бајден помињу могући геноцид како би скренули пажњу на ужасе који се чине".

Алекс Хинтон, директор Центра за студије геноцида и људских права на Универзитету Ратгерс, каже да се „много тога променило за недељу дана" и да је „врло вероватно" да Русија чини геноцид у Украјини.

Он указује на убиства и силовања као потенцијалне доказе.

Председник Путин се служи геноцидном реториком, каже Хинтон, али то ће морати недвосмислено да се повеже са зверствима на терену како би се доказала геноцидна намера.

Ако наводи украјинске владе буду потврђени да се украјинска деца одвајају од њихових родитеља са намером да их усвоје руске породице, то би представљало геноцидни чин, каже он.

Чињеница да ли Русија чини или не чини геноцид не би смела да засени оно што Алекс Хинтон доживљава као очигледна зверства које чине руске снаге у Украјини.

„Ми знамо да се зверски злочини чине и то позива на акцију.

„Овде не сме да се ради о томе да ми морамо да мислимо да је геноцид да бисмо учинили нешто више", каже он.

Погледајте видео: Размере разарања у Украјини

Пратите нас на Фејсбуку,Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]