Књижевност и Габријел Гарсија Маркес: Магија као бекство од хаоса и насиља

Живописна проза Габријела Гарсије Маркеса описује свет који је егзотичан попут латиноамеричког карневала.

Маркес је потекао из сиромашног и често веома насилног света родне Колумбије, у којој демократија никад није узела маха.

Његове приче уплитале су имагинарне, магичне елементе у стваран живот и често биле смештене у фиктивно село Макондо.

Левичар по убеђењу, није се либио да критикује колумбијску власт и већи део живота провео је у изгнанству.

Гарсија Маркес рођен је на данашњи дан 1927. године, у колумбијском граду Аракатака.

Убрзо по његовом рођењу, Маркесови родитељи су се одселили када му је отац постао апотекар.

Млади Маркес је остављен деди и баби са мајчине стране, који су се старали о њему.

Хвалоспеви критичара

Маркесов деда, ветеран колумбијског Хиљадудневног рата и либерални активиста, скренуо му је пажњу на политику.

А од баке Маркес је научио све о сујеверју и народним веровањима.

Причала му је о покојним прецима, сабластима и духовима који плешу око куће и то све смиреним тоном, који ће он касније преузети за свој највећи роман.

Гарсија Маркес је похађао језуитску школу, а почео је да студира право, али је врло брзо прекинуо студије да би радио као новинар.

Онда је дошла 1954. године, када је по новинарском задатку послат у Рим и од тог тренутка је живео углавном у иностранству - у Паризу, Венецуели и, на крају, Мексико Ситију.

Никад није престао да ради као новинар, чак и кад је његова проза доживела велику популарност.

Посредник

Под великим утицајем дела Вилијема Фокнера, Гарсија Маркес је први роман написао у 23. години, мада му је требало седам година да за њега пронађе издавача.

Књига Олуја увелог лишћа, објављена 1955. године - као и његова три наредна романа - доживела је велике хвалоспеве у књижевном свету, али није привукла ширу публику.

Њу ће Маркес стећи тек каснијим књигама.

Десет година касније, идеја за прво поглавље романа Сто година самоће јавила му се док је возио за Акапулко.

Окренуо је ауто, одвезао се кући и закључао се у собу са шест паклица цигарета дневно као јединим друштвом.

Изашао је напоље 18 месеци касније, само да би открио да му је породица у дуговима од 12.000 долара.

Срећом, у рукама је имао 1.300 страна феноменалног бестселер текста.

Прво издање романа на шпанског распродато је за недељу дана, а у наредних тридесет година Сто година самоће продато је у више од 20.000.000 примерака и преведено је на више од 30 језика.

Њујорк тајмс га је назвао првим књижевним делом од Књиге Постања које би требало да буде обавезна лектира за за све људе.

Реалност

После објављивања романа, Гарсија Маркес је замољен да служи као посредник у преговорима између колумбијске владе и једног броја герилских организациј.

Међу њима су биле Револуционарне оружане снаге Колумбије и Национална ослободилачка војска.

Спријатељио се и са кубанским лидером Фиделом Кастром, што је однос за који је Гарсија Маркес изричито тврдио да је заснован на књигама.

„Фидел је веома начитан човек", рекао је у једном интервјуу.

„Кад смо заједно, причамо о књижевности", додао је.

Нобелову награду за књижевност Маркес је добио 1982. године.

Истакнута је живахност његове прозе и богатство језика којим се служио да читаоцима дочара своју бујну машту.

Неки су његова дела доживљавали као свесно претеривање, натприродни и митски приступ којем је прибегавао да би побегао од хаоса његове земље.

Он сам је рекао да је његов „надреализам потекао из реалности Латинске Америке", а дела као што су Генерал у свом лавиринту и Јесен патријарха илуструју његово све веће политичко противљење нарастајућем насиљу у Колумбију.

Место Гарсије Маркеса у редовима књижевних великана додатно је осигурано објављивањем још једног бестселера, Љубав у доба колере 1986. године.

У причи о два пара, млађи је био заснован на љубавној вези његових родитеља.

Мексички романописац Карлос Фуентес Масијас описао је Габријела Маркеса као можда најбољег писца на шпанском језику још од Сервантеса.

„Он је један од оних ретких уметника који су успели да забележе не само живот, културу и историју једне земље, већ читавог континента."

Погледајте видео: Како данас живи сеоска библиотека

Пратите нас на Фејсбуку,Твитер и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]