Интернет и технологија: Пунолетство најпознатије интернет лисице - Мозиле фајерфокс

Вероватно сте до овог текста дошли преко неког претраживача. Како приступате интернету можете узети здраво за готово или ћете се можда упустити у страствене расправе око тога који је претраживач бољи.

У сваком случају, интерфејс је са нама већ више од три деценије, а његов живот није прошао без контроверзи.

Тренутно постоји више широко коришћених претраживача (Гугл хром, Сафари, Мајкрософт Еџ, Мозила Фајерфокс, Интернет експлорер, Опера) и они су настали из дугог, спорног рата.

Један од њих управо је постао је пунолетан - Мозила фајерфокс (Mozilla Firefox).

Многи су га из године у годину слали на интернет депонију, али је претраживач познат по логоу лисице увијене око љубичастог пламена успевао да одоли свим променама и опстане на тржишту пуних 18 година.

„Покретање Мозиле фајерфокса 2004. дело је хиљаде људи широм света да испоруче бољи претраживач од дотадашњих - са интегрисаним блокирањем прозора који се стално појављују, прегледањем страница и још много тога", каже Ејза Доцлер, главна историчарка и званичница Мозиле, за ББЦ на српском.

„Фајферокс остаје популаран претраживач јер многима њихово искуство на интернету чини приватнијим, радоснијим, мање језивим и мање страшним", истиче Доцлер.

Његов значај на почетку можда није био толико приметан, каже Митар Крстовић, професор веб програмирања, јер су га у почетку користили само ентузијасти и радознали.

Временом се број корисника повећавао, те је надмашио до тада водећег Интернет експлорера.

Тренутно је други, иза четири године млађег Гугл хрома (Google Chrome).

Енквајер, www, Ервајз, Мозаик, Нетскејп

Претеча онога што су данас претраживачи настаје у згради Европске организације за нуклеарна истраживања (ЦЕРН) у Швајцарској почетком осамдесетих година прошлог века.

Тим Берни-Ли (Tim Berners-Lee), британски научник у то време запослен у ЦЕНРН-у, има идеју за програмом којим би се интерна комуникација знатно убрзала и побољшала.

Тако настаје Енквајер (Enquire) који је груписао слична документа и потрагу за њима чинио једноставнијом.

Програм је, пак, користио само мали број запослених.

Свестан овог мањка, Берни креће у надоградњу постојећег система.

У сарадњи са колегама прави прототип претраживача - Ворлд Вајд Веб (WorldWideWeb).

Ни овај претраживач није био за масовну употребу, јер се могао користити само на одређеном оперативном систему.

Стопама британског инжењера кренула су и четворо студената из Финске - Ким Ниберг, Тему Рантанен, Кати Суоминен и Кари Сиданманлака.

Ервајз (Erwise) претраживач - њихово чедо - донео је могућност претраживања речи у тексту и отварања више од једног прозора.

Претраживач је био кратког даха јер студенти нису имали довољно финансија да идеју дораде и употпуне.

Почетком деведесетих година 20. века у просторијама Националног центра за суперрачунарске апликације (НЦСА) америчкој држави Илиноис, програмери Марк Андерсон и Ерик Бин програмери направиће пилот верзију претраживача који је био прилагођен корисницима - Мозаик (Mosaic).

Лака употреба и приказ тражених информација на једном месту привукао је пажњу великог број корисника.

У тренутку када се мозаик све више користи, један од његових твораца напушта тим и упушта се у посебну авантуру.

Прерадивши кодове постојећег претраживача са колегама, Марк Андерсон створиће нови претраживач - Нетскејп навигејтор (Netscape Navigator).

До краја 1997. Мозаик је изгубио трећину корисника.

„Неизвесност и тренуци радости када добијеш конекцију"

Нетскејп навигатор био је и први претраживач који је Митар Крстовић, професор веб програмирања, имао на сопственом рачунару.

„Знао сам да је пре њега постојао и неки Мозаик, први интернет претраживач", присећа се Крстовић за ББЦ на српском.

Компанија Мајкрософт убрзо развија Интернет експлорер (Internet Explorer - IE) који је до краја 20. века држао улогу најраспрострањенијег претраживача.

„Нетскејп је наставио иновације, али је било јасно да не да прате корак за Експлорером. Тако су у јануару 1998. отворили свој претраживач и почели да га дају бесплатно. Али ни то није било довољно.

„До краја 1998. Мајкросфот је преузео половину тржишта, а већ следеће године скоро 80 одсто", записао је Џеј Хофман у књизи Историја веба.

Крстовић напомиње да је то уједно и период који је познат и као рат претраживача, јер је Експлорер донео велике новине у односу на Нетскејп навигатор.

„Долазио је заједно са оперативним системом Виндоуз (Windows), што је за тадашње време био искорак у свет", објашњава Крстовић.

И рачунар Душана Милојевића, инжењера из Ниша, имао је у почетку Интернет експлорер.

Користио га је спорадично, јер се некада сигнал добијао преко фиксног телефона.

„Уопште није било забавно, јер је брзина интернета била фрустрирајуће спора", присећа се Милојевић за ББЦ на српском.

Рачунар је могао да се користи ако су остали укућани престали да користе фиксни телефон.

Добијање зеленог светла није нужно значило и да може да заплови у вирални свет и истражује оно што га је тада највише занимало - железнице.

Било је, пак, неке дражи у свему томе, додаје Милојевић.

„Постојао је тренутак неизвесности и радости. Читав ритуал."

Сећа се да су његови вршњаци користили и неке друге мање претраживаче, али да је Експлорер био и на свим рачунарима у његовој електротехничкој школи.

„Експлорер је, међутим, већ тада био на лошем гласу и тражиле су му се алтернативе", додаје Милојевић.

Од Финикса до Фајерфокса

Алтернативу су понудили инжењери Дејв Хајат (Dave Hyatt) и Блејк Рос (Blake Ross).

Овај двојац радио је на експерименталном пројекту компаније Мозила, користиће кодове Нетскејп навигатора.

На тим основама настаће оно што данас познајемо као Мозила фајерфокс.

„Нетскејп код постаје слободан за употребу што је компанија Мозила искористила за развијање фајерфокса. Тада је то био невероватан успех", каже Крстоивћ.

Његов првобитни назив Финикс (Phoenix) замењен је Фајербирдoм (Firebird) јер је дотадашњи нарушавао робну марку Phoenix Technologies.

Фајербирд, име које је одабрано као замена, изазвало је жестоку реакцију истоименог бесплатног сервера бази података.

Као одговор, компанија Мозила је саопштила да прегледач увек треба да носи име „Mozilla Firebird", како би се избегла забуна са софтвером за базе података.

Настављени притисак заједнице програмера база података условио је још једну промену имена - 9. фебруара 2004.

Тада је Мозила Фајербирд постала је Мозила Фајерфокс, често називан једноставно само као Фајерфокс, а понекад и скраћено „Еф икс" (на енглеском FX).

Током година програм се мењао, али је назив остао непромењен.

Погледајте видео: Три најчешћа начина за хаковање налога

Мозила против Хрома

Да јесте направио малу револуцију у технолошком свету, сведочи и податак да га је часопис Форбс 29. септембра 2004. прогласио за најбољег претраживача године.

Временом је његова популарност опадала те је трон преузео Гугл хром који данас има 2,6 милијарди корисника (око 64 одсто укупног броја корисника), што је шест пута више од Фајерфоксових корисника.

Од 2014. године Хром је добио нових 1,2 милијарде корисника.

Готово половина (46,32 одсто) интернет корисника у Америци одана је Хрому.

И Душан Милојевић из Ниша, који је 2006. године добио први компјутер, временом се пребацио на Гугл Хром.

„Почетна страна му је била чиста, прегледна, некако, био је једноставан за коришћење.

„Друга добра ствар били су ти табови, односно картице.

„Једна картица, један нови прозор. Тада је то било јединствено", објашњава Милојевић разлоге за одабир Хрома на уштрб Фајерфокса.

Хром, данас водећи претраживач по броју корисника, направила је једна од највећих корпорација у свету технологије - Гугл.

Из компаније су тада саопштили да им циљ није био да потисну постојеће претраживаче, већ да унапреде свет интернета.

И док га једни величају због брзине, други му спочитавају мањак бриге и приватности корисника.

Фајерфокс, са друге стране, негује безбедност и интиму, каже Крстовић.

„Ми у Мозили верујемо да је приватност кључна за здрав интернет", пише у Условима коришћења Мозиле.

„Хром и Фајерфокс су, може се рећи, раме уз раме.

„Хромови корисници су више они који су интегрисани у Гуглов екосистем, док су љубитељи Фајерфокса они који можда више мисле о безбедности података на интернету", сматра професор веб програмирања.

Интернет стручњаци наводе да Фајерфокс има неколико предности над Хромом:

У корист Фајерфокса је и податак да бржи на мобилним уређајима, док је хром бржи на десктоп рачунарима, додају.

Крстовић каже да би се приликом одабира претраживача требало водити управо степеном безбедности и приватности.

„Функционалност, односно брзину треба разматрати тек касније", каже он.

Додаје да других разлика и нема.

„Претраживачи су вам помоћни играчи у интернет свету. Ви сте на крају ти који одлучујете којим ћете се играти", закључује професор.

Погледајте видео о Путовању кроз време које је доступно на клик

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]