Технологија и рачунарство: Развој персоналног компјутера – инжењери компаније ИБМ пре 40 година приближили су рачунаре људима

За време студија на Природно математичком факултету у Београду (ПМФ), Миодраг Сокић први пут је видео рачунар - била је то огромна направа смештена у посебну, климатизовану просторију, у коју су могла ући само овлашћена лица.

„Са тим компјутером се нисам много дружио, тамо су били неки људи у белим мантилима и ми смо могли да га гледамо само кроз стакло", каже овај професор математике и информатике у пензији.

Онда су се појавили мањи, џепни или стони рачунари, а потом и персонални компјутери који су се могли набавити за мање новца - одједном је било могуће набавити напреднију и јефтинију машину која се могла користити за програмирање.

Када је амерички технолошки гигант ИБМ (International Business Machines Corporation) 1981. године направио модел 5150, популарност персоналних рачунара, направа без којих је данас многима тешко замислити живот и рад, вишеструко је порасла.

„На тај начин, рачунари су приближени људима", каже за ББЦ на српском Иван Јелић, директор за развој и производе Б92 и аутор подкаста Технополис.

ИБМ се одлучио за другачији приступ у односу на друге произвођаче микрорачунара - стручњаци ове компаније послужили су се принципом отворене архитектуре и склопили су рачунар од софтверских и хардверских компонената које су производиле различите фирме.

Како се ИБМ окренуо компјутерима на склапање?

Њујоршка компанија је направила велики заокрет у пословању одлуком да се упусти у масовну производњу персоналних компјутера - карактеристике модела 5150 биле су другачије од свега што је ИБМ, тада један од највећих светских произвођача компјутера, радио до тог тренутка.

Ова фирма није била спремна да се за кратко време усмери на производњу компонената за мање рачунаре, каже Миодраг Сокић.

„Када су схватили да су мале машине будућност у рачунарству и да они морају да уђу на то тржиште, ангажовали су мање фирме као подизвођаче - нешто што велике компаније и данас раде", објашњава Сокић.

ИБМ се тада први пут окренуо склапању персоналних рачунара од компонената различитих произвођача.

„Углавном се компаније опредељују да заштите своје производе и компоненте, а ИБМ је био довољно моћан и богат, одлучио се да користи компоненте доступне на тржишту и то се показало као погодак", каже Иван Јелић.

Основна верзија овог уређаја укључивала је процесор са 16 килобајта РАМ меморије, 16 килобајта РОМ меморије, матичну плочу, графичку картицу и тастатуру са 83 тастера.

РАМ (Random Access Memory) или радна меморија је хардверска компонента на којој се привремено складиште подаци неопходни за рад компјутера, док се у РОМ меморији (Read-only memory) трајно чувају подаци који се не могу мењати.

Матична плоча је електронска плоча на којој се налазе многе битне компоненте рачунара - главни процесор, РАМ меморија, графичка картица и хард диск - и оне преко матичне плоче комуницирају са осталим деловима компјутерског система.

Корисници ИБМ 5150 модела су могли да се определе и за додатне опције - монитор, штампач, два драјвера за дискете, додатну меморију, адаптер за игрице, пакете апликација и компоненте за комуникацију, пише на сајту компаније ИБМ.

Како су у ИБМ-у „научили слона да степује"?

Иако су друге компаније попут Епла, Комодора, Атарија, Синклера и Тандија још током седамдесетих година 20. века производили мање компјутере за личну употребу, ИБМ није успевао да продре на ово тржиште и претежно се бавио израдом великих рачунарских система који су употребљавани за посао.

„ИБМ је тада држао око 80 одсто светског тржишта рачунара, али то нису били данашњи компјутери, већ велике машине које су користиле банке, војска и друге институције које су имале много новца", објашњава Сокић.

Када су у овој америчкој компанији одлучили да покушају да направе мањи, приступачнији компјутер за индивидуалне кориснике, неки критичари сматрали су да је то као да „покушавају да науче слона да степује", наводи се на сајту компаније ИБМ.

Директор истраживачке лабораторије ИБМ у Бока Ратону у америчкој савезној држави Флорида Бил Лоу тврдио је да је пројекат могуће реализовати за само годину дана, упркос томе што је у прошлости за овакве подухвате било неопходно неколико година.

Из управног одбора компаније пристали су да се започне пројекат Шах, како су из ИБМ-а назвали ово истраживање, а њиме је руководио Дон Естриџ, привремени шеф једне од лабораторија ове компаније на Флориди.

Овај тим је у свом раду кршио сва компанијска правила и функционисао је у тајности, а делове за персонални компјутер 5150 производило је неколико различитих компанија, што се није сматрало уобичајеном праксом ИБМ-а, наводи се на сајту овог технолошког гиганта.

„Они су и физички били одвојени од осталих сектора ИБМ-а, како углавном и бива са онима који експериментишу са нечим потпуно новим", каже Иван Јелић.

За изградњу модела 5150 инжењери ИБМ-а су употребили 16-битни Интелов 8088 микропроцесор, пише на сајту old-computers.com.

„ИБМ тада није правио мале процесоре - њихови су били величине ормара и одлучили су се да узму Интелове који су тада били величине кутије кекса", каже Миодрак Сокић.

Процесор је мозак компјутера - то је чип састављен од милиона транзистора који се налази на матичној плочи и у њему се извршавају све логичке и рачунске операције, али и наредбе задате програмима на рачунару, наводи се на сајту Школска информатика.

Oперативни систем МС-ДОС произвео је Мајкрософт, једна од највећих технолошких компанија данашњице која је тада била „прилично непозната", истакао je Дејв Бредли, инжењер који је радио на изради интерфејс кода за овај рачунар.

Интерфејс је начин на који рачунар комуницира са корисником, објашњено је на сајту webnstudy.com.

Већ у априлу 1981. године, инжењери ИБМ-а израдили су прототип који функционише и који је био спреман за масовну производњу.

ИБМ 5150, који је познатији као персонални рачунар (ПЦ), званично је представљен јавности 12. августа исте године у Њујорку - тим истраживача успео је да обори компанијски рекорд у брзини развоја једне хардверске компоненте.

Појава личног рачунара компаније ИБМ дугорочно је променио свет технологије због тога што је на велику сцену лансирао Мајкрософт, чији оперативни системи и данас имају примат на тржишту, наводи новинар Иван Јелић.

Ипак, одлука да се употребе чипови и оперативни систем који су се могли наћи на тржишту довела је испрва до великог успеха, али се дугорочно показала као грешка, објашњава за ББЦ на српском Дејан Ристановић, главни уредник часописа ПЦ Прес.

„Нису заштитили свој производ патентима и други произвођачи су почели да преузимају тржиште - недуго након тога је почео пад ИБМ-а и они су свој ПЦ бизнис касније продали компанији Леново", додаје он.

Иновације у продаји компјутера

Овај компјутер се продавао по цени од 1.565 америчких долара (данас би то износило 4.724 долара када се урачуна стопа инфлације).

Цена овог компјутера могла је нарасти и до тадашњих 4.500 долара за оне који су желели додатну опрему попут драјвера за дискете, већу меморију, адаптер за играње компјутерских игара, монитор са екраном у боји или штампач, наводи се на сајту компаније ИБМ.

Према калкулатору стопе инфлације на сајту Долар тајмс, данашњи еквивалент тој суми била би цифра од 13.582 долара.

Цена модела 5150 изгледа прилично високо у поређењу са сумама које је неопходно издвојити за лични рачунар 40 година касније, али је то најнижа цена ИБМ рачунара до тада.

Ова компанија је 1975. године представила модел 5100 и његова цена ишла је и до 20.000 долара, што би данас износило нешто више од 60.000 долара, наводи се на специјализованом сајту history-computer.com.

Управо је из тог разлога овај производ ИБМ-а доживео неуспех на америчком и међународном тржишту, додаје се у тексту објављеном на овом сајту.

Ипак, са појавом модела 5150, ИБМ је успео да рачунаре учини доступним обичним људима и направи комерцијални бум, сматра Иван Јелић, новинар из области технологије.

Поред знатно приступачнијих цена, из њујоршке фирме применили су и другачији комерцијални модел када је овај рачунар у питању - продаја је ишла преко великих трговинских ланаца, а не директно преко произвођача.

Компаније КомпјутерЛенд и Сирс склопиле су уговоре о правима продаје са ИБМ-ом, а интересовање је убрзо толико порасло, да је радним данима пристизала једна поруџбина сваког минута, наводе из компаније.

„Величина успеха који је ИБМ постигао са персоналним компјутером и брзина којом се до њега дошло изненадили су многе, укључујући и људе из саме компаније", писао је Њујорк Тајмс недуго после представљања модела 5150.

Дејан Ристановић каже да су из ИБМ-а и ту одступили од дотадашње праксе, а то им је донело „фантастичан комерцијални успех".

„Имали су снагу да произведу довољно рачунара, имали су и маркетинг који је све то испратио и продаја у првих годину дана је била 10 или чак 20 пута већа од очекиване", присећа се он.

Укупни приходи од продаје микрокомпјутера компаније ИБМ 1985. године износио је четири милијарде долара, док су највећи ривали Епл и Комодор, приходовали 1,9, односно 1,1 милијарду долара у истом периоду, показују подаци из текста објављеног у магазину Бајт.

Кућни компјутери у Југославији - набавка помоћу „штапа и канапа"

Иако је Миодраг Сокић већ крајем седамдесетих прибавио мањи кућни рачунар британске марке Синклер на којем је могао да интерактивно програмира, на масовнију употребу рачунара у Југославији се чекало још неколико година.

Како каже, он је тај „џепни" рачунар прошверцовао преко границе - то је био једини начин да се дође до компјутера из иностранства.

„У почетку није ни било могуће увести рачунар пошто га закон није препознавао и цариник не би знао шта да ради са њим", напомиње Сокић.

Убрзо ће Савезно извршно веће Југославије (СИВ) одлучити да дозволи увоз компјутера од 1. јануара 1985. године.

Ипак, стопа пореза од 100 одсто довела је до тога да Југословени и даље прибављају рачунаре и компјутерске компоненте „на црно", истиче Сокић.

Први стони рачунари почели су да стижу у средње школе у Југославији 1984. године и ученици првих разреда средњих школа добили су прилику да се упознају са компјутерима, присећа се Миодраг Сокић, професор математике и информатике у пензији.

Школе су набављале различите машине, а да ли ће и колико њих доспети у одређену образовну установу зависило је, пре свега, од довитљивости наставника и директора.

Поред рачунара произведених у Југославији, којих није било много и није их било лако набавити, неки професори су успевали да дођу до компјутера из иностранства тако што су их шверцовали, напомиње Сокић.

Средином осамдесетих година прошлог века, Сокић се као професор математике у Електротехничкој школи Никола Тесла у Београду пребацио на предмет Основе и технике производње у оквиру којег се изучавало рачунарство.

„Ђаци су уместо о бојлерима учили о рачунарима, а после је из тог предмета настала информатика", каже он.

Ученици су се први пут сусретали са компјутерима и кретало се од нуле, а ни професори нису били у много завиднијој позицији.

„То је значило да сам ствари које је требало да предајем учио годину или две пре ђака и тако сам радио готово цео радни век", објашњава Сокић, који је касније радио и у Првој београдској гимназији.

Због изучавања рачунарства у школама, легализације увоза компјутера, али и производње југословенских модела као што су Лола и Галаксија, интересовање за ову технолошку иновацију постало је масовније.

Већ 1985. године, око 150.000 становника Социјалистичке Федеративне Републике Југославије (СФРЈ) поседовало је кућни рачунар, проценио је Дејан Ристановић, главни уредник часописа ПЦ Прес и аутор публикације Рачунари у вашој кући, у интервјуу за лист Старт исте године.

Персонални рачунари почели су да освајају југословенско тржиште нешто касније, на самом крају осамдесетих и почетком деведесетих - тада је су се масовније увозили лични компјутери и све више фирми је почело да их набавља, каже Ристановић.

„Прелазак са великих рачунара на мале и персоналне не могу да назовем транзицијом - то је било нешто потпуно ново.

„Сазнање да могу да типкам и програмирам директно на компјутеру за мене је било невероватно", присећа се Сокић.

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]