Слепа жена израђује технологију за опште добро

После незгоде у базену, Чиеко Асакава је са 14 година остала слепа. Последње три деценије она ради на технологији - тренутно са великим нагласком на вештачкој интелигенцији - која би преобратила животе слабовидих.

„Кад сам почињала, није постојала помоћна технологија", рекла је докторка Асакава, рођена у Јапану.

„Нисам могла да читам никакве информације сама. Нисам могла нигде да идем сама."

Та „болна искуства" навела су је на пут учења који је започела курсом информатике за слепе, да би убрзо после уследило запослење у ИБМ-у.

Револуционарни рад на приступачности започела је управо у тој фирми, истовремено стекавши докторат.

Докторка Асакава стоји иза раних иновација дигиталне Брајеве азбуке, а створила је и први практични веб гласовни претраживач на свету.

Такви претраживачи данас су уобичајена ствар, али пре 20 година, она је слепим корисницима интернета у Јапану омогућавала приступ већој количини информација него што су раније имали.

Сада она и други стручњаци за технологију траже начин да искористе вештачку интелигенцију за стварање алатки за слабовиде.

Микро мапирање

Докторка Асакава је, на пример, развила НавКог, смартфон апликацију који се контролише гласом и помаже слепима да се сналазе у компликованом затвореном простору.

Блутут сигнал ниског интензитета емитују се сваких десет метара како би се исцртала мапа у затвореном простору. Подаци узорака сакупљају се са тих сигнала како би се израдили „отисци прстију" неке конкретне локације.

„Откривамо положај корисника поредећи тренутни отисак прстију корисника са моделом отиска на серверу", каже она.

Сакупљање велике количине података ствара детаљнију мапу од оне доступне у апликацијама попут Гугл Мапс, која не функционише за локације у затвореном простору и не може да пружи степен детаља неопходан слепима, каже она.

„То може бити од велике помоћи, али не може прецизно да нас наводи", каже докторка Асакава, која је сада припадница IBM Фелоуа, престижне групе која је до сада произвела пет добитника Нобелове награде.

НавКог је тренутно у пилот фази, доступан на неколико локација у САД и на једној у Токију, а ИБМ каже да је блузу тога да апликацију учини доступном јавности.

'Омогућује ми више контроле'

Становници Питсбурга Кристина Хансингер (70) и њен муж Даглас Хансингер (65), обоје слепи, испробали су НавКог у хотелу у свом граду током конференције за слепе.

„Осећала сам се као да имам више контроле над ситуацијом", каже госпођа Хансингер, сада у пензији после 40 година рада у државној бирократији.

Она за кретање користи друге људе и каже да јој је, иако је уз НавКог морала да користи и бели штап, он омогућио више слободе у кретању по непознатим просторима.

Њен муж се слаже с тим, додавши да је апликација „уклонила сво нагађање" из сналажења у затвореном простору.

„Заиста је било ослобађајуће путовати самостално, без ичије помоћи."

Лаки 'робот у коферу'

Следећи велики изазов докторке је „кофер вештачке интелигенције" - лагани робот за навођење.

Он слепу особу наводи кроз сложени простор аеродрома, показујући јој правац кретања, баш као и, на пример, корисне информације о отказаним летовима и променама на гејтовима.

Кофер има уграђен мотор тако да може сам да се креће, има камеру за препознавање слика како би распознавао окружење, као и Лидар - Детекцију светла и раздаљине - за мерење размака до предмета.

Кад дође до тога да мора да се пење уз степенице, кофер обавештава корисника да га подигне.

„Ако будемо сарађивали са роботом, он би могао да буде лакши, мањи и јефтинији", каже докторка Асакава.

Тренутни прототип је „прилично тежак", признаје она. ИБМ ради на томе да следећа верзија буде лакша и нада се да ће на крају моћи у себи да садржи макар и лаптоп. Планира да пројекат доживи премијеру у Токију 2020. године.

„Заиста желим да уживам у путовању насамо. Зато желим да се усредсредим на кофер вештачке интелигенције, чак и ако он буде изискивао много времена."

ИБМ ми је показао видео снимак прототипа, али будући да још није спреман да га пусти у промет, фирма није желела да у овој фази објављује снимке у јавности.

Вештачка интелигенција за 'опште добро'

Упркос амбицијама, ИБМ заостаје за Мајкрософтом и Гуглом у ономе што се тренутно нуди слабовидима.

Мајкрософт је издвојио 115 милиона долара за свој програм Вештачка интелигенција за опште добро и 25 милиона за своју иницијативу вештачке интелигенције за приступачност. На пример, Сиинг Еј-Ај - апликација за говорну камеру - представља централни део њиховог рада на приступачности.

А касније током године Гугл наводно планира да лансира своју Лукаут апликацију, првобитно за Пиксел, која ће гласом наводити слабовиде око конкретних предмета.

„Људи са инвалидитетом занемарени су кад је у питању развој технологије у целини", каже Ник Маквајер, шеф иницијативе и истраживања вештачке интелигенције при ЦЦС Инсајту.

Али он каже да се то у последњих годину дана променило, јер велике технолошке компаније улажу велики напор и инвестиције у апликације вештачке интелигенције које „унапређују друштвену добробит".

Он очекује више помака у том простору, укључујући иницијативу из Амазона, који позамашно улаже у вештачку интелигенцију.

„Али у последњих 12 месеци заправо су Мајкрософт и Гугл били ти који су уложили највећи напор у тој области", каже он.

Маквајер каже да је усредсређеност на опште добро и инвалидитет повезана са „покушајима да се демонстрирају предности вештачке интелигенције у светлу изражених негативних ставова" поводом тога што вештачка интелигенција замењује људе на радним местима и чак их потпуно преузима.

Али вештачка интелигенција у области инвалидитета далеко је од савршене. Велика улагања у овом тренутку иду на „доказивање прецизности и брзине апликације" у вези са видом, каже он.

Докторка Асакава просто закључује: „Покушавам да разрешим потешкоће са којима сам се и сама сусретала кад сам ослепела. Надам се да су то потешкоће које могу да буду уклоњене."