Дан безбедног интернета: Србија предњачи по броју деце млађе од 13 година на друштвеним мрежама - европско истраживање
Аутор фотографије, Emma Farrer\BBC
- Аутор, Наташа Анђелковић
- Функција, ББЦ новинарка
Стефан Десанчић има 13 година и сваког дана бар три сата проведе на интернету, независно од школских обавеза.
„Играм игрице или гледам нешто што ме интересује, гледам Аниме и неке филмове и серије, попут La Casa de Papel, Walking dеad.
„Kад нешто не умем да пређем у игрици онда погледам како је неко други то прешао", каже Стефан за ББЦ на српском.
Овај ученик седмог разреда Основне школе „Вељко Дугошевић" на Звездари има ТикТок, Инстаграм, Стим и још неке друштвене мреже и платформе.
Србија предњачи по броју деце млађе од 13 година која користе друштвене мреже, показало је најновије истраживање Деца Европе на интернету спроведено у 19 европских земаља.
Значајан број деце у Србији између 9 и 11 година каже да користи друштвене мреже сваки дан - чак 45 одсто док је тај проценат у Немачкој 11.
„Занимљиво је, рецимо, да употреба друштвених мрежа на дневном нивоу међу децом узраста између 12 и 14 година варира значајно, од 10 одсто у Финској, до чак 86 процената у Србији и Русији", наводи Тијана Милошевић која је учествовала у истраживању у писаном одговору за ББЦ.
Профил на Инстаграму Стефану највише служи за дописивање са другарима и договоре око тренинга кик бокса.
Он воли да игра фудбал или игре скривача - кад се поделе у тимове где сваки има трагаче и скриваче.
„Уме да буде баш напето", каже он.
Погледајте видео: Три најчешћа начина за хаковање налога
„Нико неће напоље"
Док су генерације одрастале осамдесетих и деведесетих, као и старије, у кућу у слободно време улазиле само у нужди или на ултимативни захтев родитеља - да једу, данас је ситуација посве другачија.
Стефан има проблеме јер му се често дешава да не може да окупи другаре за игре уживо.
„Ја бих ишао напоље кад бих имао с ким, кога год зовем никад нико неће напоље.
„Ако ја проведем три сата на компјутеру, они проведу најмање шест, ја могу да играм до пола 11, они крену у 22 и играју до четири или пола пет ујутро", каже Стефан.
Слично је и са млађима.
Његова млађа сестра Сара има телефон који, такође, користи сваког дана, углавном за игрице и снимање клипова за Тик Ток.
Она је четврти разред.
Како ограничити употребу телефона и компјутера један је од највећих родитељских изазова за њихову маму Адриану.
„Дошло је ненормално време, ја више не знам како да се борим с тим.
„Вероватно је то и сукоб генерација, ми кад смо били мали нису постојали телефони, сад дете од две године има телефон", каже она за ББЦ.
Проблем је у родитељима, додаје.
„Не може дете да буде на игрицама до четири ујутро, ако родитељ то не дозвољава.
„Они су сад у пубертету, где се свађају, одговарају, све им смета и ја сам лоша мама - нико ме не жели, другови га провоцирају да никад не би желели да имају родитеље као он, јер нема играња игрица", каже она.
Правило је да радним данима, кад деца иду у школу, у десет морају у кревет.
„То је борба сваки дан", истиче Десанчић.
Кад су она и супруг на послу или оду на пословни пут, свесна је да деце више времена проводе онлајн.
Такмиче се у видео играма и док траје настава од куће.
„Њима кад је онлајн настава, они су као укључени, а тад су сва деца на игрицама.
„Уђу на неки диско (Discord, прим. аут)., ни не разумем шта кажу, али увежу се и играју", каже Адриана.
У игри Стефан некад и прави градове и смишља оружје.
„Он је кренуо сад да прави лого, али то је три одсто од укупног времена проведеног за компјутером.
„Што каже мој супруг, праве неки свој свет који је тотално нереалан", истиче ова мама забринуто.
Док је Стефан неколико пута снимао како игра видео игре, 60 одсто деце и младих људи у Србији никада не користе интернет у креативне сврхе, као што је дељење садржаја (видео снимака или музике) коју су сами створили, наводи се у извештају за Србију.
Истраживање је спроведено 2020. године.
Шта је још показало истраживање?
- У неким земљама, као што су Немачка и Словачка, мање од 10 одсто деце узраста 9-16 година, било је узнемирено нечим онлајн, док у Чешкој, Малти, Румунији, Србији, Шпанији и Швајцарској више од 30 одсто деце пријављује да их је у последњих годину дана нешто узнемирило на интернету.
- У Србији је значајан број деце и младих узраста од 9 до 16 година који су видели слике сексуалног садржајатоком протекле године, чак 50 одсто, у поређењу са Француском где је тај број најмањи (21 проценат).
- У Србији је шест одсто деце искусило вршњачко насиље на интернету бар једном месечно, а 13 одсто неколико пута у току претходне године. Најмањи број деце искусио је вршњачко насиље на интернету бар једном месечно у Хрватској, Француској и Италији (два процента), а највећи у Пољској и на Малти (13 и 11 одсто).
- У Србији је четвртина - 24 одсто деце видело поруке мржње једном месечно или чешће, у поређењу са Пољском, где је тај број највећи (48 одсто), и Немачком где је тај број најмањи (четири процента). У Хрватској је то случај са 11 одсто деце.
- Србија прва земља у Европи по проценту деце која помажу родитељима када наиђу на потешкоће односно не знају да нешто ураде на интернету - 69 одсто деце у Србији је изјавило да је у таквим ситуацијама помогло својим родитељима или старатељима, у односу на 12 одсто деце у Немачкој.
Случај Хрватска
Међу 19 европских земаља где је спроведена анкета била је и Хрватска.
Истраживање је показало да свако треће дете узраста од девет до 17 година комуницирало преко интернета са људима које нису упознали.
Скоро свако пето дете у Хрватској је рекло да им родитељи „никад" или „скоро никад" не разговарају са њима о тиме шта раде на интернету.
Ово не чуди кад се зна да две трећине родитеља мисли да су деца способнија од њих у употреби нових технологија.
„Иако деца често знају више ствари да ураде онлајн него родитељи, то заправо не значи да ће нужно урадити исправну ствар када је у питању приватност или да ће знати како да поступе у одређеним ситуацијама које се односе на безбедност на интернету.
„Битно је разговарати са децом о томе и то што раније", упозорава Милошевић.
Важно је знати да деца често не говоре родитељима или наставницима када их нешто узнемири на интернету, напомиње ова истраживачица у Центру за борбу против вршњачког насиља на Универзитету у Даблину.
У Србији мање од половине деце (41 одсто) траже помоћ од родитеља/старатеља када их нешто узнемири онлајн, показало је истраживање Деца Европе на интернету.
Популарни изазови који могу бити смртоносни
На сајту Владе Србије паметноибезбедно набројани су неки од најпознатијих изазова на интернету.
Неки од њих могу бити и опасни, па чак и смртонсони - попут лизања ве-це шоље током пандемије корона вируса до претрчавања кружног тока између аутомобила и камиона.
Тинејџери снимају те опасне сцене да би се забавили, али и добили што више лајкова међу вршњацима.
Многе је посебно забринула вест да је Интерпол прошле године обавестио Министарство унутрашњих послова Републике Српске да је за 3. март најављено масовно самоубиство младих на ТикТоку.
Недуго, потом и МУП Србије је упозорио родитеље да прате активности деце на мрежама.
И у свету постоје бројни слични примери и то не само међу младима.
Италијанско тужилаштво покренуло је прошле године истрагу због сумње да је десетогодишња девојчица из Палерма која је преминула у купатилу, пред смрт играла блекаут - такозвану „игру онесвешћивања", преноси Гардијан.
Овај изазов био је популаран на мрежи за дељење видео записа ТикТок.Кинески лекари упозорили су пре неколико година људе да не купују слаткише у облику сијалице како би учествовали у опасном онлајн изазову.Корисници на друштвеним мрежама куповали су масовно шећерне сијалице и постављали слике и видео записе на којима покушавају да угурају цео слаткиш-сијалицу у уста, преноси Шангај дејли.
Корисне апликације за родитељску контролу
Интренет није само место где вреба опасност.
Међу популарном музиком и клиповима Јутјубера постоје и канали образовног карактера који су намењени млађем узрасту.
Да бисте стигли до њих могуће је инсталирати апликацију Youtube kids - она нуди 31 препоручени канал за децу.
Постоје и други начини контроле безбедне употребе интернета.
Апликације родитељског надзора могу бити корисна алатка кад не можете да се договорите о коришћењу рачунара или мобилних телефона.
Ове апликације имају енглески назив „Parental control" и омогућавају родитељима да контролишу и надгледају како њихова деца користе телефоне.
Бесплатна апликација Secure Parental Control омогућава родитељима да контролишу шта раде њихова деца на интернету, које апликације користе, кога позивају, ко њих позива, с ким се дописују, где се налазе.
Она омогућава и блокирање активности које се сматрају неприкладним.
На апликацији Kids Place прави се „профил", и родитељ одређује шта дете може да користи у складу са одредбама које се на почетку постављају.
Чим се покрене профил, дете ће користити телефон онако како су родитељи подесили.
Screen Time Parental Control помаже родитељима да одвикну или да на време навикну децу колико ће времена моћи да проведу на интернету.
Све ове апликације су бесплатне и могуће их је скинути са Гугл плеј продавница.
Уз то, сви паметни телефони - ајфони или са Андроид оперативним системима унутар сопоствених подешавања нуде и опцију ограничења времена проведеног за екраном или на појединачним друштвеним мрежама.
Прецизна упутства објављена су на званичном сајту паметноибезбедно, а постоји и контакт центар на броју 19833.
Деца знају о безбедности
У породици Десанчића, родитељи не користа апликације да деци ограниче време проведено онлајн.
Адриана и њен супруг покушавају да све с децом постигну разговором, а да притом кад им нешто обећају - то обећање испуне.
„Рекла сам му колико времена проведе учећи, толико времена ће добити да игра игрице.
„То је ствар неког договора и поверења детета, јер ја ћу изаћи, он ће остати сам, мора тако", каже Адриана.
Претеривање не само да отвара питање безбедности на интернету, због чега им ручно редовно контролише телефоне, већ утиче и на дечији нервни систем, сматра.
„Његов друг је пре неки дан сломио прст, јер се изнервирао у игрици и клепио у сто", каже Адриана.
Деца знају доста о безбедности на интернету, причали су и код куће, а и у школи су имали предавања о томе.
„До сада нису имали случај да им неко непознат пише.
„Десило се да је Стефан остављао коментаре неким људима, али смо причали и договорили се да то више не ради", каже Адриана.
Добро размисле и које фотографије ће објавити.
„Моји клинци су у принципу врло свесни, шта је добро, а шта не", закључује она.
Можда ће вас занимати и ова прича
Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]
