Шта се дешава кад нам угасе интернет

Седећи за радним столом у канцеларији у небодеру који се надвија над пространом Адис Абебом, Маркос Лема има прилично добар поглед на ствари.

Као оснивачу чворишта технолошких иновација АјсАдис, радни простор који дели са другима му је обично испуњен страственим предузетницима чије су погонско гориво јака кафа и велики снови.

Али кад се угаси интернет, све се укочи у месту.

Подаци које је са ББЦ-јем поделила група за дигитална права Access Now показују да је прошле године проток интернета био намерно гашен више од 200 пута у 33 различите земље.

„Саобраћај овде само стане. Нико онда не долази - или кад дођу, не остају дуго јер без интернета, шта ће да раде?", каже Маркос.

„Имали смо уговор за развој софтвера који је отказан зато што нисмо могли да га испунимо на време јер… дошло је до гашења интернета. Имали смо и ситуације кад међународне муштерије мисле да их наше компаније игноришу, а ми ништа не можемо да урадимо."

Возачи мотоцикала чекају, уместо да испоручују храну. Без интернет конекције, људи не могу да врше поруџбине преко интернета или апликација, каже Маркос.

„Гашења интернета овде имају директне последице по пословање и људе."

Искључивање мреже

Не дешава се то само у Етиопији, а утицај није само економске природе. Истраживање Access Now показује да прекиди интернет везе утичу на различите начине на десетине милиона људи широм света.

Владини званичници могу да „угасе" интернет наредивши провајдерима да блокирају одређене области од добијања сигнала - или, понекад, да блокирају приступ одређеним веб услугама.

Групе за заштиту људских права забринуте су да ова мера постаје симптоматично средство репресије власти широм света.

Ови нови подаци које је анализирао ББЦ сугеришу да се прекиди све више везују за периоде протеста.

Они показују да је 2019. године интернет искључиван током више од 60 протеста, а 12 случајева десило се током предизборних периода.

Владе често говоре да до гашења долази да би се сачувала јавна безбедност и спречило ширење лажних вести.

Али критичари кажу да они прекидају проток информација онлајн - и гуше свако потенцијално неслагање офлајн.

Уједињене нације су 2016. године прогласиле приступ интернету људским правом а постизање универзалне доступности једна је од крајњих мета њихових Одрживих развојних циљева (СДГ).

Међутим, нису сви лидери поборници те идеје.

У августу 2019. године, етиопски премијер Абиј Ахмед саопштио је да интернет „није вода или ваздух" и да ће гашења остати важни алатки за одржавање националне стабилности.

Маркос Лема је још увек љут због те тврдње.

„Влада не доживљава интернет као нешто важно. Мислим да они заправо мисле да се интернет своди само на друштвене мреже, тако да не виде праву економску вредност интернета и како он утиче на економију."

Индија у врху листе гашења

Нови подаци за 2019. годину показују да је Индија имала убедљиво највећи број гашења интернета од свих земаља прошле године.

Мобилни подаци или услуге широког опсега били су искључивани становницима разних делова земље 121 пут, а већина (67 одсто) десила се у оспораваном Кашмиру под влашћу Индије.

Бројке показују да је централна афричка држава Чад имала најдужи прекид рада интернета, почев од 2018. године па наредних 15 месеци.

А демонстранти у Судану и Ираку били су присиљени да прибегну организовању свега офлајн кад им је угашен интернет.

Учинак сваког од ових инцидената варира у великој мери у зависности од ширине нестанка интернета: од локализованих блокирања друштвених мрежа до прекида интернет саобраћаја широм земље.

„Тротлинг" (гушење) је облик прекида који је теже надгледати, а дешава се кад влада успори проток података. Она може да успори модеран, брз 4Г мобилни интернет на свега 2Г из 1990. године, када постаје немогуће делити видео снимке или стриминг уживо.

То се десило у мају 2019. године, кад је председник Таџикистина признао тротлинг већине друштвених мрежа, укључујући Фејсбук, Твитер и Инстаграм, објаснивши да су били „угрожени од терористичких активности".

Неке земље, попут Русије и Ирана, тренутно граде и тестирају своје верзије одвојеног интернета за читаву земљу, за које се верује да су знаци све веће контроле на мрежи.

Група за дигитална права Access Now каже: „Чини се да све више земаља уче једне од других и примењују нуклеарну опцију гашења интернета како би ућуткале критичаре или вршиле друга кршења људских права без икакве контроле."

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]