Стив Џобс, Епл и врли нови свет: Гусар у црној ролки без чијих идеја данас не можемо да замислимо живот

Упркос великом богатству и корпоративном успеху, Стив Џобс је задржао ауру „гусара из Силицијумске долине".

Његов нетрпељиви стил значио је да је често било веома тешко радити с њим, али његово добро око за производ који људи желе претворио је Епл у један од најпрепознатљивијих брендова на свету.

Стивен Пол Џобс рођен је у Сан Франциску 24. фебруара 1955. године, као син двоје невенчаних универзитетских студената, Џоане Шибл и Абдулфатаха Џандалија рођеног у Сирији.

Његови родитељи су га дали на усвајање, а усвојио га је калифорнијски брачни пар из радничке класе Пол и Клара Џобс.

Месецима након усвајања, његови биолошки родитељи су се венчали и добили ћерку Мону, која није сазнала за постојање брата све док није одрасла.

Одрастао је у дому усвојитеља у Силицијумској долини, у центру америчке електронске индустрије.

Будизам

Док је похађао локалну средњу школу, младом Џобсу је поверен летњи посао у погону Хјулит Пакарда у Палу Алту, где је радио раме уз раме са још једним колегом учеником Стивом Вознијаком.

Колеџ је напустио после свега једног семестра и кренуо да ради за произвођача видео игара „Атари" с идејом да сакупи довољно новца да отпутује у Индију.

Џобс се вратио са пропутовања по потконтиненту обријане главе, носећи индијску одежду и с искуством узимања ЛСД-а; остаће будиста и вегетаријанац до краја живота.

Вратио се да ради за Атари и учланио се у локални компјутерски клуб са пријатељем Стивом Вознијаком који је осмислио и кренуо да прави властити компјутер.

Џобс је 1976. године продао у претплати Вознијакове машине локалној радњи за компјутере и, наоружан писаним наруџбеницама, успешно убедио дистрибутера електронике да добије компоненте на кредит.

Успео је да лансира машину, названу Епл 1, а да није позајмио новац ни од кога или уступио деонице неком другом.

Избачен из Епла

Џобс је назвао компанију по омиљеном воћу, што је, случајно или намерно, осигурало да се она појављује у телефонским именицима испред Атарија.

Зарада од првог Епла преусмерена је назад на унапређену верзију, Епл II, који се појавио на Калифорнијском сајму компјутера 1977. године.

Израда нове машине била је скупа и Џобс је успео да убеди Мајка Маркулу, локалног инвеститора, да гарантује за кредит од 250.000 долара и, заједно са Вознијаком, њих тројица су основали компанију Епл Компјутер.

Епл II, за разлику од многих других компјутера тога времена, био је већ састављен и радио је чим се извади из кутије, уместо да купац мора сам да саставља његове разноврсне компоненте.

Овај нови модел постао је моментални успех, покренувши лавину персоналних рачунара, продавши се у шест милиона примерака пре него што је производња окончана 1993. године.

Али у Еплу су били забринути због недостатка Џобсовог менаџерског искуства и ангажовани су професионални руководиоци да воде компанију.

Један члан Епловог одбора тврдио да Џобс „не може да се контролише". „Јављале су му се идеје и, пошто је оснивач компаније, сам би их спроводио у дело без обзира на то да ли то је на крају било добро за компанију."

Џобс је представио Мекинтош 1984. године на опште одушевљење, али иза помпе око лансирања крили су се финансијски проблеми у Еплу.

Пад продаје и све веће незадовољство оним што су многи запослени доживљавали као Џобсов аутократски стил, завршило се интерном борбом за превласт и он је био избачен из компаније.

Прича о играчкама

До тог времена он је већ жонглирао са још неколико лоптица у ваздуху. Основао је NeXT Компјутер 1985. године, а годину дана касније купио је Графикс Груп од режисера Ратова звезда Џорџа Лукаса.

Компанија, коју је Џобс преименовао у Пиксар, производила је изузетно скуп хардвер за анимацију који су користили бројне филмаџије, укључујући и Дизни.

Џобс је пребацио нагласак са производње компјутера на производњу дугометражних компјутерски анимираних филмова.

До великог пробоја дошло је 1995. године филмом Прича о играчкама, који је на крају зарадио 350 милиона долара широм света, а следили су га други успеси као што су Живот буба, Потрага за Немом и Чудовишта из ормара.

Годину дана касније, Епл је платио више од 400 милиона долара за NeXT Компјутер и Џобс се вратио у компанију коју је основао, не часећи часа да смени тадашњег Епловог главног извршног руководиоца.

Џобс је кренуо да решава Еплову лошу профитабилност тако што је одустао од неких маргиналних пројеката и преселио компанију на све живље тржиште потрошачке електронике.

Ајпод, лансиран 2001. године, задовољио је потражњу за слушањем музике у покрету и одмах постао икона стила са згодним дизајном и препознатљивим белим слушалицама.

Да би дао подстрека новој машини, Џобс је покренуо и Ајтјунс, омогућивши муштеријама да преузимају музику са интернета и састављају властите плејлисте.

Ајфон

Џобсу је 2003. године постављена дијагноза рака гуштераче и, након што је одбацио идеју о операцији, решио је да пронађе алтернативну терапију, укључујући посебан режим исхране.

Коначно се подвргнуо операцији 2004. године, чувајући своју болест као тајну од свих сем од шачице Еплових инсајдера.

Дизни је 2005. године платио деонице у вредности од 7 милијарди долара да би откупио Пиксар од Џобса, који је, као резултат тога, постао највећи деоничар Компаније Волт Дизни.

Две водине касније, приликом још једног лансирања које се десило уз велику помпу, Џобс је представио Ајфон армији потрошача, од који су многи стајали у редовима пред својом локалном Епловом продавницом.

Године 2008. лансиран је ултра танки Мекбук Ер, а Џобс је урадио своју препознатљиву презентацију на сцени обучен у уобичајену црну ролку и избледеле фармерке.

Његов мршави и донекле испијени изглед покренуо је гласине да му се болест вратила и почетком 2009. године саопштено је да ће он узети шестомесечни одмор да би се изборио са нечим што је тада описано као „хормонална неравнотежа".

У априлу те године био је подвргнут трансплантацији јетре, а доктори су објавили да му је прогноза „одлична."

Међутим, у јануару 2011. године, Епл је саопштио да ће Џобс отићи на неодређено одсуство из здравствених разлога.

За разлику од његовог савременика Била Гејтса из Мајкрософта, Стив Џобс је показивао врло мало склоности ка преусмеравању личног богатства у филантропске сврхе.

И, необично за једног самопрокламованог будисту, није се бавио еколошким путањима, а Гринпис је често критиковао Епл због његове неспремности да израђује производе који лако могу да се рециклирају.

Стив Џобс је био јединствена особа; човек који је поседовао потпуну веру у властите способности и одсуство стрпљења за било кога ко се не слаже с њим.

Његови велики таленти били су способност да предвиди жеље тржишта и добро око за лепо дизајниране и иновативне производе које ће сви куповати.

„Не можете само да питате муштерије шта желе и онда да покушате то да им и пружите", једном је изјавио. „Док ви то направите, они ће желети нешто сасвим друго."

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]