Технологија: Зашто интернет упорно пада - пораст броја „снежних дана"

Сумњам да Марк Закерберг чита коментаре које људи остављају на његовим објавама на Фејсбуку.

Али кад би то чинио, требало би му отприлике 145 дана, без спавања, да се пробије кроз поплаву коментара који су му остављени пошто се извинио за прекид рада свих његових сервиса прошле недеље.

„Извините за данашње сметње", написао је оснивач и главни руководилац Фејсбука, после шест сати пада Фејсбука, Воцапа и Инстаграма.

Фејсбук је за сметњу окривио рутинско одржавање - његови инжењери покренули су команду која је ненамерно искључила Фејсбукове центре за податке из ширег интернета.

На извињење Марка Закерберга одговорило је око 827.000 људи.

Поруке су варирале од забављених:

„Било је страшно, морао сам да разговарам са породицом", коментарисао је један италијански корисник, до збуњених: „Однео сам телефон у сервис мислећи да се покварио", написао је неко из Намибије.

И, наравно, до веома узнемирених и бесних: „Не можете све да угасите истовремено. Последице су неслућених размера", написао је један нигеријски бизнисмен.

Други из Индије тражио је обештећење за прекид његовог посла.

Оно што је сада постало очигледно, ако већ није било одраније, јесте у коликој мери су милијарде људи постале зависне од ових услуга - не само због забаве, већ и због основне комуникације и трговине.

Оно што је такође очигледно јесте да је ово далеко од једнократне ситуације: стручњаци сугеришу да широко распрострањени прекиди рада интернета постају све учесталији и погубнији.

„Једна од ствари које виђамо последњих неколико година јесте све веће ослањање на мали број мрежа и компанија које нас опслужују великим деловима садржаја", каже Лук Дерикс, главни технички службеник у Даун Детектору.

„Кад једна од њих, или више од једне, има неки проблем, то не утиче само на њих, већ и на стотине хиљада других сервиса", каже он.

Фејсбук се, на пример, сада користи за улазак у широк дијапазон различитих сервиса и уређаја, као што су паметни телевизори.

„И тако, знате, имамо те 'снежне дане интернета' који нам се сада редовно дешавају", каже Дерикс.

„Нешто падне и ми се сви само погледамо и само кажемо: 'Ха, па шта да се ради?'".

Дерикс и његов тим у Даун Детектору надзиру сервисе и сајтове на мрежи у потрази за сметњама.

Он каже да широко распрострањени прекиди рада који утичу на велике сервисе постају све чешћи и озбиљнији.

„Кад Фејсбук има проблема, то оставља велике последице по читав интернет, али и привреду, и знате већ… друштво у целини.

„Милиони, или потенцијално стотине милиона људи, само седе и чекају да један мали тим у Калифорнији нешто поправи.

„То је занимљив феномен који је нарастао у последњих неколико година."

Већи прекиди у раду

Неизбежно, у неком тренутку, током великог прекида рада сервиса, људи почињу да се брину да је тај прекид резултат неке врсте сајбер-напада.

Али стручњаци сугеришу да је то најчешће пример баналнијег случаја људске грешке, у комбинацији, кажу они, са начином на који се интернет одржава активним преко сложеног сета застарелих и нестабилних система.

Током пада Фејсбука, стручњаци су се шалили на друштвеној мрежи Твитер да су неки од дежурних криваца или разлога за проблеме са падом система „старији од Спајс грлс" и да су били „дизајнирани на салвети".

Spice Girls је женска британска женска поп група, основана 1994. године.

Научник за интернет професор Бил Бјукенен слаже се с овом карактеризацијом.

„Интернет није масовно дистрибуирана мрежа коју су ДАРПА (Агенција за напредне истраживачке пројекте намењене одбрани), првобитне архитекте интернета, покушали да створе, а који може да истрпи нуклеарни напад на сваком свом делу.

„Протоколи које користи практично су исти који су осмишљени кад смо се прикључили на мејнфрејм рачунаре са 'глупих' терминала.

„Једна једина грешка у сржи њене инфраструктуре може да сруши читаву ствар у парампарчад."

Професор Бјукенен каже да могу да се изведу побољшања како би интернет постао отпорнији, али да ће многе основе интернета остати исте, па било то добро или лоше.

„Генерално гледано, системи функционишу и не можете само да 'искључите' одређене протоколе интернета на један дан да бисте покушали да их унапредите", каже он.

Уместо покушаја да се реконструишу системи и структура интернета, професор Бјукенен мисли да морамо да побољшамо начин на који га користимо да бисмо похрањивали и делили податке, или да ризикујемо још масовних прекида рада у будућности.

Он тврди да је интернат постао сувише централизован, што ће рећи да превише података потиче из једног извора.

Тај тренд треба да се преокрене у системе који имају више чворова, објашњава он, тако да не може један квар да заустави читав сервис.

У читавој несрећи има и неке среће.

Иако велики интернет кварови утичу на животе и пословања, они могу, на крају, да помогну да се појача отпорност интернета и веб услуга прикључених на њега.

На пример, Форбс процењује да је Фејсбук изгубио 66 милиона долара током пада у трајању од шест сати, од неактивности, или егзодуса, оглашивача на сајту.

Такав губитак највероватније ће приморати више руководиоце да се мало усредсреде на старање да се то не понови.

„Изгубили су тога дана огромну количину новца, не само у цени деоница, већ и у оперативним приходима", каже Дерикс.

„И ако погледате прекиде рада које су изазвале мреже за испоручивање садржаја као што су Фастли и Клаудфајер, изгубили су и велики број муштерија које су прешле код конкуренције.

„И зато мислим да ови оператери раде све што могу да одрже стабилност интернета."

Погледајте видео о најбољем гејмеру на свету

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]