Медији и друштвене мреже у Србији: Коме се више верује у кризним временима

Непуних годину дана пошто је ЦЕРН у мају 1991. објавио World Wide Web стандард, Чикаго Трибјун је оснивањем првог медија на интернету под називом Чикаго Онлајн, отворио врата дигиталног света који ће у наредним деценијама изменити медије и информисање на начин који медијска и новинарска историја раније није забележила.
Појава Гугла 1998, Фејсбука 2004. и Твитера 2008. године не само да ће трансформисати окружење у коме се људи широм света информишу, већ ће ове дигиталне платформе у потпуности променити начин производње, ширења и рецепције вести, па и вести саме.
Србија није много каскала за светом када је у питању успостављање нових медија.
Крајем 1995. године почео је рад интернет сајта радија Б92, и то годину дана пре него што ће чувени ББЦ добити своју онлајн верзију.
Вишеструка промена медија - технолошка, бизнис, професионална и уређивачка, чини дигитални информативни свет у Србији данас врло динамичним.
Све је мање традиционалних медија који немају своја интернет издања, повећава се број дигитал-борн (Digital born) медија, а друштвене мреже све су значајнији фактор у јавном информисању.
Колико су четврт века од успостављања првих онлине медија људи у Србији окренути свету дигиталних медија, или пак њихово информисање остаје везано за офлајн медије?
У којој мери се традиционалне навике читања, слушања и гледања вести преносе или мењају у онлајн окружењу?
И како се криза попут пандемије Ковид-19 одражава на дигиталне и информативне навике?
Ово су нека од питања којима се бавило истраживање Информисање у дигиталном окружењу у Србији, које је спровео Центар за медије Факултета политичких наука у јулу ове године, по методологији којом Ројтерсов институт за новинарство са Универзитета Оксфорд глобално истражује Дигиталне вести.
Истраживање је финансијски помогао ББЦ Њуз на српском.
Информисање између телевизијских вести и друштвених мрежа
Када закорачи у свет дигиталних медија, сваки пети корисник вести у Србији у потпуности напушта традиционалне медије, чиме ови извори информација за њих остају део информационе прошлости.
Истраживање показује да се, слично као и у свету, најлакше одричемо штампе и радијског програма, а корисници дигиталних вести највише остају везани за традиционалне централне информативне емисије - ТВ дневник.
У овој фази дигиталне трансформације у Србији, информативни спектар за просечног онлајн корисника вести готово равномерно је подељен између три кључна извора вести: сајтова традиционалних медија, друштвених мрежа и телевизије.
Висока заступљеност телевизије као јединог традиционалног медија који и даље успешно одржава свој изворни формат за дистрибуцију вести, у Србији се може сматрати и делом традиције медитеранског круга земаља у којима се публика историјски више везала за електронске него за штампане медије.
Међутим, актуелна пандемијска криза је и у земљама широм света зауставила вишегодишњи пад, па се од почетка ове године први пут бележи раст телевизије као извора вести у земљама широм света.
У прва четири месеца 2020. године, у Великој Британији, САД, Немачкој, Шпанији, Јужној Кореји и Аргентини, у просеку је за 5 процената порасла заступљеност телевизије као извора вести.
Истраживачи овај тренд доводе у везу са повратком на проверене изворе вести у кризним временима, посебно на јавне сервисе.
Међутим, у истом периоду једнако је порасла заступљеност друштвених мрежа као сасвим неизвесног дела дигиталног простора у којем су грађани широм света трагали за информацијама, а где се селекција и дистрибуција вести не одвија према принципима јавног интереса коју гарантују класични гејткипера (gatekeeper) из света старих медија, већ на основу алгоритамски препознатих индивидуалних параметара сваког корисника.

Аутор фотографије, FPN/BBC
Попут ТВ дневника, друштвене мреже су у Србији један од извора вести за три четвртине онлајн популације, а за трећину су кључни извор вести.
У том смислу, Србија значајно превазилази европски тренд, будући да се на пример у Великој Британији мање од половине исте популације информише путем друштвених мрежа, а у Немачкој свега 39 одсто.
И у земљама региона, друштвене мреже су у поређењу са Србијом значајно мање заступљене као извори вести (Хрватска 55 одсто, Румунија 60 одсто).
Грчка међу европским земљама бележи највећу заступљеност друштвених мрежа као једног од извора вести (71 одсто), што је и даље мање од Србије (76 одсто).
Реч је о земљи чија је публика, према подацима Еуробарометра из 2001. године, у дигитално доба закорачила доминантно као телевизијска, док је немачка публика, која је данас мање усмерена на друштвене мреже, у дигитални свет ушла са готово једнако развијеним навикама читања новина и гледања телевизије.
Колико су телевизија и друштвени медији већ сада заузели искључив однос као извори вести, показује и генерацијски условљена разлика међу корисницима вести - што су корисници старији више користе телевизију као извор вести, готово једнако као што нижа старосна доб условљава већу везаност за друштвене мреже.
Између крајњих офлајн и онлајн граница медијског пејзажа је простор традиционалних медија који су прошли процес конвергенције са дигиталном технологијом.

Аутор фотографије, FPN/BBC
Већина медија у Србији има своја онлајн издања и то је омогућило да трећина корисника вести остане при традиционалним медијима као кључним изворима информисања у Србији, али у новом дигиталном окружењу.
Интернет издање британског јавног сервиса - ББЦ- у периоду првог таласа пандемије вируса короне забележило је највећи број посета икада, са више од 70 милиона јединствених прегледа за недељу дана.
У Србији је, са друге стране, истраживање које је спроведено у време простеста организованих због најаве увођења мера ограничења кретања након избора одржаних у условима пандемије, показало да је сајт РТС-а главни извор вести за мање од петине онлајн популације, двоструко мање од сајта Н1 телевизије.
Током протеклих година У Србији су покренути различити информативни онлајн портали који се надмећу са познатим медијским брендовима за пажњу читалаца вести.
За 5 одсто испитаника они су постали главни извор вести, док их 35 процената повремено посећује.
Овај тип медија у Европи је значајно развијенији у Шпанији и Француској него у Великој Британији и Немачкој, дакле у државама у којима је наслеђе информативних медија значајно слабије и где се дигитални простор препознаје као нова могућност за информативно новинарство и извор вести.
А пре вести... Фејсбук
Модели информисања који су установљени у прошлом веку најдрастичније су преобликовани настанком друштвених мрежа.
Не само да нова комуникациона технологија мења процесе производње, дистрибуције и рецепције вести, већ се она сама прилагођава и преобликује у складу са начинима на који се користи, градећи изнова нове информационе обрасце.
У таквом комплексном, флуидном и динамичном окружењу, друштвена мрежа око које се информисање у дигиталном окружењу у Србији доминантно обликује је Фејсбук (77 одсто онлајн становништва користи Фејсбук за вести).
Ова друштвена мрежа се готово три пута чешће користи од Инстаграма, Јутбјуба (YouTube) или Вајбера (Viber) за проналажење, читање, гледање дељење или коментарисање вести, а готово пет пута више од Твитера (Twitter) и девет пута више од Вацапа (WhatsApp).
Коришћење Фејсбука као извора вести у Србији је више него двоструко веће у односу на светски просек и ово је једина друштвена мрежа која већ годинама у свету не бележи раст.
Док је од избијања пандемије комуникацирање и информисање широм света углавном преусмерено на различите отворене и затворене групе, што се посебно одражава на раст Вацапа, испитивање спроведено у Србији указује на својеврсну информативну неизвесност, будући да људи често на вести наилазе случајно, када су на Фејсбуку из неког другог разлога.
Колико је информисање у дигиталном окружењу алгоритамски условљено посебно је видљиво међу млађим генерацијама, које вестима много више приступају путем друштвених мрежа него директним приступом извору вести.

Аутор фотографије, FPN/BBC
Инстаграм је још једна мрежа која током година широм света бележи значајан раст и када је реч о броју корисника и праћењу вести на овој платформи.
Сталне иновације (Инстаграм стори, ИГТВ) на мрежи која је осмишљена за коришћење посредством мобилних телефона посебно се препознаје међу младима.
Две трећине млађих од 25 година проводи време на овој платформи, што за последицу има да се као извор вести приближава Твитеру (у последњих шест година разлика је са 7 одсто смањена на свега 1 одсто).
Код нас је Инстаграм као извор вести значајно заступљенији од Твитера (за 11 одсто).
Твитер у Србији окупља углавном специфичну групу љубитеља вести.
За разлику од Фејсбука, корисници Твитера на овој мрежи не наилазе случајно на вести, већ напротив, ова платформа управо привлачи људе који друштвене мреже користе за информисање и коментарисање актуелних догађања.
Након незнатног пада, и у свету Твитер бележи раст у протеклих годину дана.
Будућност онлајн информисања
Да ће онлајн информисање бити доминантан начин сазнавање света у којем живимо показује податак да је млађима од 44 године у Србији информисање на интернету најзаступљенији начин праћења вести.
Судећи према навикама које су млађе генерације обликовале у дигиталном окружењу, мобилни телефон је уређај путем којег ће се онлине популација доминантно информисати.

Аутор фотографије, FPN/BBC
Ако младе генерације задрже тренутне навике праћења вести, алгоритам друштвених мрежа биће кључни фактор информисања грађана, који ће доминантно читати, гледати и слушати оне вести које су у складу са њиховим становиштима, а такве вести биле би подстицајне и за плаћање.
Уколико млади не буду током времена мењали избор друштвених мрежа за праћење вести, Фејсбук током година може губити на популарности као извор вести, али првенствено у корист сопствених платформи Инстаграма и Вацапа, као и Твитера.
Најзад, подкаст који и у свету најбоље комуницира са младима, и у Србији може током година бити све значајнији формат за онлине информисање, будући да је заинтересованост за подкаст у овом тренутку у Србији (35 одсто) већа и од светског просека (31 одсто).
/аутор: Снежана Бајчета, докторандкиња медијских студија на Факултету политичких наукау Београду/

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]













