Корона вирус и Куба: Земља која је слала лекаре у иностранство, а сад јој прети колапс здравства због Ковида-19

„Нико не може ни да замисли бол кроз који пролазим сада. Нико не може да замисли патњу коју имамо код куће."

Ленијер Мигуел Перез из Матанзаса на западу Кубе каже да не зна како ће наставити да живи.

За само две недеље, он је од покушаја да обезбеди здравствену негу за свог четворогодишњег сина зараженог Ковидом -19 постао удовац и ожалошћени отац.

Његова трудна жена Лида Риверо умрла је од ове болести, заједно са њиховим нерођеним другим дететом.

„Био је огроман бол изгубити их истовремено и истог дана", рекао је Перез за ББЦ.

Али на Куби, некада светионику на челу борбе против пандемије, његова лична трагедија постала је сувише честа појава.

„Војска белих мантила у 40 земаља"

Пре око годину дана, слике кубанских лекара који се дочекују као хероји у скоро 40 земаља на пет континената биле су уобичајене.

Тзв. „војска белих мантила" с овог острва - јавно лице међународно признатог јавног здравственог система - послата је да помогне другим земљама које је похарала пандемија.

Али 12 месеци касније, систем је сада пред колапсом.

После успешног држања вируса под контролом током већег дела 2020, ова карипска земља тренутно има другу највећу стопу дневно потврђених случајева на свету.

Тренутно је само иза Фиџија по новим случајевима на милион људи, према Нашем свету у подацима, бази података коју води Оксфордски универзитет.

Првог августа, Куба је званично пријавила 9.279 нових случајева дневно, више од 94.000 људи на болничком лечењу и 68 смрти.

Званичне бројке Министарства здравља показују да је током пандемије умрло мало више од 3.000 људи, али опозиционе групе тврде да је права цифра највероватније много виша.

Празне апотеке, претрпане здравствене установе

Овај нагли скок броја заражених преоптеретио је медицинско особље и болнице.

Ленијер Перез каже да је крајем јуна морао да чека више од једног дана да би пронашао болнички кревет за свог четворогодишњег сина.

Перез се суочио са сличним проблемима кад се његова покојна жена разболела и кад јој се брзо погоршало стање неколико дана касније.

Он тврди да је Лида пребачена на претрпано и оронуло одељење за хитну негу.

„Проживљавала је глад, болове и неудобност. Купала се хладном водом, што је погоршало упалу плућа која је откривена у последњи час, непосредно пред смрт", тврди он.

„Неговали су труднице на истом кревету зато што нису имали где."

Протеклих месеци, фотографије, сведочанства и видео снимци објављени на друштвеним мрежама приказивали су празне апотеке и претрпане болнице са људима који леже по ходницима.

ББЦ је разговарао са неколико Кубанаца који кажу да су им рођаци умрли код куће не добивши здравствену негу која им је била преко потребна.

Објаве на друштвеним мрежама последњих дана са хештегом #SOSCuba позивају на хуманитарну интервенцију да би се решила критична ситуација на острву.

Криза је утицала и на програме вакцинације: упркос одобрењу две локално направљене вакцине против Ковида-19, вакцинисање на Куби запало је у уско грло због набавке основних потрепштина као што су шприцеви.

Али како је дошло до овога?

Стручњаци кажу за ББЦ да иако је пандемија довела здравствене службе многих земаља до крајњих граница, на Куби је ситуација постала критична више због структуралних проблема са којима се суочавала и пре пандемије.

„Ковид-19 је само био последња кап", каже доктор Рофодлфо Стасер, независни истраживач и бивши саветник кубанског Министарства здравља.

Кубанска влада је за актуелну ситуацију окривила економски ембарго Америке уведен на острву пре скоро 60 година.

Али Вашингтон је негирао да су санкције узрок кризе.

„Ембарго Сједињених Америчких Држава допушта да храна, лекови и друга хуманитарна роба стигну на Кубу.

И ми одобравамо све захтеве за извоз хуманитарне или медицинске робе на Кубу", рекао је за ББЦ портпарол Стејт департмента.

„Само 2020. године, САД су извезле робу у вредности од 176 милиона долара на Кубу, укључујући храну и лекове како бисмо помогли кубанском народу."

Инфраструктура пред колапсом

Стивен Алман, шеф катедре за здравствену политику и менаџмент на Универзитету у Мајамију и учењак специјализован за кубански здравствени систем, каже да је актуелна ситуација одсликава шири проблем који је био видљив и пре пандемије.

„Они имају веома добро развијени концепт примарне неге. Такође су релативно ефикасно успели да створе властити фармацеутски сектор", каже он.

„Али не постоји инфраструктура за подршку нечему што би, у теорији, могао да буде добар здравствени систем."

Муке савезника

Алман објашњава да је пад Совјетског Савеза, деценијама главног савезника Кубе, изазвао економску кризу која је ограничила улагања у здравствени сектор.

Економска криза у Венецуели, кључном савезнику острва у скоријим временима, такође је одиграла велику улогу.

Због ових фактора, „кубанска здравствена инфраструктура практично је колабирала", каже он.

„Не само да су болнице у осиромашеном стању, већ им недостају основни производи сваке болнице као што су рендген или шприцева и основни лекови као што је апсирин", додаје Алман.

Говорећи за званични лист кубанске Комунистичке партије, Беатриз Алварез Ортиз, специјалисткиња за лекове при Здравственој дирекцији у граду Матанзасу, признала је да је несташица парацетамола или ибупрофена за лечење наступила „због недостатка сировина".

Она је објаснила и да се интерферон, један од лекова који се користи за лечење пацијената од корона вируса, неће надаље користити у свим случајевима зато што је „потражња већа од производних капацитета".

Антибиотици на црно

Суочивши се с овом ситуацијом, многи Кубанци су се окренули друштвеним мрежама да покушају да дођу до лекова, приставши чак и да плаћају високе цене на црном тржишту.

ББЦ је разговарао са родбином пацијента од Ковида-19 који је платио око 66 долара за шест таблета азитромицина, антибиотика који кубански доктори преписују за болест а за којим влада потражња у већину болница.

Елизабет Кат, професорка са Краљевског мелбурнског института за технологију у Аустралији и ауторка књиге о кубанском здравственом систему, каже да има проблема и као што су мале плате за лекаре и њихово бекство за острва.

„Здравствени систем је већ пролазио кроз тешка времена, тако да Ковид-19 није једини узрок тренутних проблема", објашњава она.

„Треба узети у обзир да Куба није богата земља, а амерички ембарго је оставио велике последице. Али има и много унутрашњих чинилаца који доприносе системским проблемима."

Редови за тестирање и куповину хране

Упркос мерама затварања у покушају да се заузда заражавање, Кубанци су морали да стоје у редовима да би куповали храну и друге потрепштине, што је само појачало пренос болести.

Земља, која је развила строгу стратегију прегледа, наишла је на ограничења у тестирању на корона вирус, углавном због доступности опреме за ПЦР.

Постоје извештаји о људима који стоје у редовима сатима или данима да би се тестирали.

Готово читава популација има приступ само основним маскама од тканине, док су сапун и други хигијенски производи, као што је антибактеријски гел, оскудни.

Уз све то, кубанска привреда се умногоме ослања на туризам а експерти кажу да је одлука да се делимично отворе границе за туристичке пакет аранжмане омогућила улазак нових и заразнијих варијанти корона вируса.

Коначно, стручњаци истичу одлуку кубанске владе да одбије учешће у програму КОВАКС који опскрбљује вакцинама против Ковида-19 сиромашније земље из богатијих земаља, и уместо тога се ослонила на развој властитих вакцина.

Због тога, Куба је била спора у покретању властитог програма вакцинације - она је била последња земља у Америкама која је то урадила.

ББЦ је контактирао кубанско Министарство здравља и локалне здравствене власти две покрајине тражећи интервју, али није добио одговор.

Погледајте видео о пандемијама као новој реалности

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]