Корона вирус и Бразил: Градови којима управљају жене успешнији у борби против - показује студија

Женско лидерство привукло је велику пажњу током ове пандемије и то са добрим разлогом.

Још у раној фази, лидерке земаља као што су Џасинда Ардерн (Нови Зеланд), Цаи Инг Вен (Тајван) и Шеик Хасина (Бангладеш) хваљене су зато што су увеле ране мере против Ковида-19 и зауставиле даље ширење заразе.

Али веза између рода и резултата здравствене политике била је углавном анегдотске природе - све до сада.

Нова студија у Бразилу сугерише да жена на лидерској позицији може да спасе више живота током пандемије у поређењу са мушкарцем на власти.

Истраживачи су открили да су градови у земљи којима су управљале жене забележили 43 одсто мање смрти од Ковида и 30 одсто мање хоспитализација од оних којима су управљали мушки политичари.

Објашњење је, кажу они, повезано с увођењем нефармаколошких мера - као што је обавезно ношење маски и забрана великих окупљања - које су жене биле склоније да уведу.

„Наши налази пружају убедљиве каузалне доказе да су лидерке имале бољи учинак од мушкараца бавећи се питањима глобалне политике", написали су истраживачи.

„Наши резултати исто тако истичу улогу коју су локални лидери могли да одиграју у санирању лоших политичких мера које примењују популистички лидери на националном нивоу."

Спасавање живота

Истраживачи су сузили анализу са 5.500 бразилских општина на 700 градова у којима је на изборима из 2016. године председничка трка била тесна између мушкараца и жена.

У обзир су узимани само градови у којима је одржана само једна рунда избора, што је значило број становника испод 200.000.

Применивши ова правила, истраживачи су желели да симулирају „насумични" експеримент што је више могуће.

На крају су добили групу упоредивих малих и средњих градова у којима су шансе да ови имају мушког или женског лидера биле идентичне.

На основу званичне статистике, запазили су да су они градови којима су владале жене регистровали 43,7 одсто мање смрти од ковида по 100.000 становника него они којима су владали мушкарци.

Хоспитализације су такође биле 30 одсто мање.

То је у складу са политичким изборима које су правиле жене на власти.

Према истраживању, градоначелнице су примењивале немедицинске интервенције чешће од мушкараца.

Показало се да су лидерке биле 5,5 одсто склоније да забране већа окупљања, осам одсто склоније да примене обавезно ношење маски и 14 одсто склоније да инсистирају на обавезним тестовима приликом уласка у град.

Истраживачи су желели да истакну важност тих одука у процени колико је живота могло бити спасено да су половину од свих бразилских градова водиле жене (тренутно само око 13 одсто њих има лидерку на челу).

Земља је могла да има 15 одсто мање смрти, рекли су они.

Или, постављено другачије, процењују се да је 75.000 Бразилаца од 540.000 њих који су изгубили животе од Ковида могло и данас да буде живо.

„Желели смо да прикажемо размере релевантности овог феномена кад је у питању вођење јавне политике", каже за ББЦ Александрос Кавгиас са Универзитета у Барселони и један од коаутора студије.

Супротстављени избори

Али шта је жене учинило бољим доносиоцима одлука од мушкараца, према овом истраживању?

Истраживачи су узели у обзир широк распон могућих фактора, као што су године и степен образовања, али нису пронашли корелацију.

Открили су и да резултати немају везе са било каквим мерама предузетим пре пандемије, које су могле да промене здравствене исходе, као што су повећање броја кревета или улагање у јавно здравље.

Да све буде занимљивије, лидерке су уводиле рестриктивне мере чак и у општинама у којима је бразилски председник са крајње деснице Жаир Болсонаро освојио већи проценат гласова.

Болсонаро се доследно енергично противио употреби маски за лице и било каквим мерама ограничења, што је одлазило толико далеко да се ни сам није придржавао правила о физичком дистанцирању.

„Истина је да су, кад погледате податке о странци и политичком опредељењу, градоначелнице обично биле чак и мало конзервативније у поређењу са мушким колегама", каже коаутор студије Рафаел Брус, са Института Инспер.

Гагет-Миранда, истраживачица јавне политике са Миланског универзитета у Италији (која није имала везе с овим истраживањем), каже да би објашњења могла да се нађу у карактеристици која се често везује за жене: већа одбојност према ризику.

„Већ постоји истраживање које показује да су се жене уопштено гледано више придржавале нефармаколошких мера у борби против Ковида-19, као што су физичко дистанцирање и употреба маски", каже она за ББЦ.

„Ако жене генерално то раде, градоначелнице такође морају то да раде, а оне имају политичку моћ да од становништва захтевају да их следе", каже Гагет-Миранда.

Политичка моћ

Студију су спровели истраживачи са Универзитета у Сао Паулу и Барселони, као и са Инспера.

Она је још у припреми за штампу и тек треба да је оцене стручњаци.

Али су налази у складу са другим студијама које указују на сличне закључке на другим местима.

Студија из 2020. године у Часопису за примењену психологију показала је да су америчке савезне државе које су на челу имале гувернерке такође забележиле мање смрти од оних којима су управљали мушкарци.

Даља анализа показала је да су жене исказивале и више саосећања и самоуверености на конференцијама за штампу.

Друга студија објављена ове године коју су спровели истраживачи са Универзитета у Ливерпулу и Редингу показала је да су земље које предводе жене систематски имале боље исходе у борби против Ковида-19 од других земаља које су предводили мушкарци.

Истраживачи су заслужним сматрали начин на који су те лидерке реаговале на пандемију, проактивно и координисано.

Често се истиче да успркос њиховим добрим резултатима, жене добијају мање политичког простора од мушкараца и да то може да утиче на начин на који се оне опходе према кризи.

„Ми знамо да бразилском политиком и даље у великој мери доминирају мушкарци. То може да постави лествицу више за жене да би биле изабране.

„И зато само квалификованије жене добијају изборе или се приближе победи", каже Гагет-Миранда.

Брус (коаутор студије) признаје да би то могло да буде тако.

„Можда градоначелнице на крају доносе боље одлуке под притиском зато што су се већ суочавале са више притиска и додатним изазовима у својој политичкој каријери", каже он.

„Али то није нешто што можемо да закључимо и измеримо на основу статистичких података."

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]