Снег и лед на крају света: Како изгледа живот у колонији царских пингвина на Антарктику

Немачки фотограф и сниматељ Штефан Кристман провео је две зиме у колонији 10.000 царских пингвина на заливу Атка, на Антарктику.

Кристман је био помоћник сниматеља и фотограф на једној од експедиција за ББЦ серију Династије чувеног Дејвида Атенбороа.

Сарађивао је и са магазином Национална географија, а добитник је и награде Природњачког музеја за фотографије дивљина за 2019. годину.

У новој књизи Пингвин: Прича опстанка (Penguin: A Story of Survival), објавио је и фотографије омиљених пејзажа са Антарктика.

Први пут је зиму тамо провео 2012. године, када је радио као геофизичар за институт Алфред Вегнер.

Кристман је скоро 15 месеци без прекида провео на Нојмајер станици 3, у близини залива Атка, где се сваке године окупља 10.000 царских пингвина.

„Кад одлучите да боравите зими на Антарктику, идете на све или ништа", рекао је Кристман за ББЦ.

„Током зиме је веома ризично слетати или полетати са Антарктика", додао је.

„Шћућурење је тајно оружје царских пингвина против хладноће, али и врхунска стратегија за преживљавање".

„Оно функционише као џиновски инкубатор, птице су збијене једна уз другу, а главе су им испод крила јединке испред".

„Грејући једни друге не расипају топлоту, а у средини групе температура достигне и 37 степени Целзијуса".

„Царски пингвини могу много тога, али им током парења равнотежа није јача страна"

„Кад се мужјак попне женки на леђа пре самог сношаја, бори се да остане усправан - као кад сте на првом часу сурфовања".

Фотограф експедицију на Антарктик описује као „изузетно узбудљиву и досадну у исто време".

„Сама база је веома пространа и модерно опремљена, у њој је све што је потребно за живот.

„На почетку је све ново и узбудљиво, али касније почну да вам недостају породица и пријатељи и рутина коју имате код куће".

„Најгоре су олује, које могу трајати недељама и тад се цела станица тресе толико да се дрмају и тањири у трпезарији".

„Тада се осећате помало као затвореник, але и то је део живота у станици и можете да цените лепе дане, тек онда кад осетите какви су лоши".

Током 2016, Кристман се вратио на Антарктик са двојицом колега као део ББЦ тима да би снимао царске пингвине у Нојмару за серијал Династије.

„Царски пингвини не праве гнезда и зато морају врло пажљиво да брину о осетљивим јајима које држе и чувају ногама.

„На крају ће ставити младунце у неку врсту торбе, како би их грејали и штитили.

„Сваким кораком, јаје се на ногама окреће и тако му буде топло са свих страна".

„Кад женка излеже јаја и успешно их проследи мужјаку, време јој је да напусти колонију.

„Очајнички јој је потребно да нађе храну и допуни исцрпљене залихе енергије".

„Док су јаја још мала, многе женке почињу дугу шетњу до океана, сасвим саме".

Кристман и његов тим нису носили маскирну одећу, већ су облачили црвене комбинезоне како би током снежне олује могли лакше да буду уочени.

„Царски пингвини су се навикли да виђају `момке у црвеном` око њихове колоније.

„Они неће инстинктивно кренути да беже, због тога што не знају ни за једног предатора на копну".

„Њихови једини непријатељи долазе одозго - поморници и морске птице грабљивице, и из воде - орке и морски леопарди".

„Чак и кад се пингвини групишу и чувају енергију током зимских дана на хладном Антарктику, увек има и оних посебних којима је већ топло.

„У више наврата ови индивидуалци се одвоје од колоније и дочекају нас лепо ако им пажљиво приђемо изокола"

„Увек су нам личили на неки одбор за дочек".

Кристман описује звук који прави 10.000 пингвина као „потпуно чаробан".

„Имају специфичан зов који личи на трубу, многи би то описали као ружно или какофонију, али за мене је то сасвим другачије.

„То је позив живота на крају света, на месту где није лако живети и зато је за мене то изванредна симфонија"

„Иако за нас људе сваки звук птица звучи исто, свака јединка има јединствену мелодију и ритам који им помаже да се препознају".

„Царски пингвини пронаћи ће партнера међу хиљадама сличних јединки захваљујући гласовима и покретима које праве"

„Понашање царских пингвина које не разумемо до краја је `забавиште` за птиће, које организују родитељи.

„Обично двоје одраслих са младунцем на ногама стану тачно наспрам других и подижу га увис"

„Птићи тад започињу комуникацију између себе и посежу за вршњацима.

„Родитељи стоје некад толико близу да се грудима додирују и могу да одмарају наслоњени једни на друге".

„Тако у најранијем детињству пингвини науче стратегију шћућурења.

„То је нешто најслађе што сам у животу видео".

„Упркос томе што су њихови родитељи изузетно смирени и организовани док се групишу, они млађи траже пречице до топлог центра.

„Пре или касније, ипак, науче да свако прижељкује топли центар".

Из ове лепоте Кристман шаље и упозорење.

„Током протеклих деценија, постепено загревање морских струја утицало је да ледени покривач буде нестабилнији.

„Царски пингвини обично хране младунце на сантама у мору, али због кликматских промена често изгубе перје.

„Кад им је време да се врате у океан морају да ризикују и скачу са ледених литица.

„Иако делује спектакуларно, тога не би требало да буде.

„Тужно је што се човекови поступци и наш утицај на животну средину осећа се и на удаљеним екосистемима где нема значајне људске популације" .

„Пингвин: Прича опстанка" Штефана Кристмана објављена је у магазину Тенојес (teNeues).

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]