Рат Јерменије и Азербејџана у Нагорно-Карабаху: Примирје трајало пар минута, јерменски премијер за „рат до победе"

Јерменија и Азербејџан наставили су ратна дејства око спорне територије Нагорно-Карабах, упркос примирју које је трајало тек неколико минута.

Обе стране су пристале на примирје после дугих преговора о заустављању сукоба који је избио крајем септембра и у којем је до сада неколико стотина људи погинуло, а многа насеља разрушена.

Јерменија и Азербејџан размењују оптужбе за кршење хуманитарног примирја на спорној територији Нагорно Карабаха, које је требало да почне у поноћ у суботу, а јерменски премијер у понедељак је на својој Фејсбук страници написао да би „рат могао да се заустави само у теорији".

С друге стране, председник Азербејџана Илхам Алијев објавио је да је војска те земље заузела 13 села у Нагорно-Карабаху, територије око које се две земље сукобљавају деценијама, без јасних изгледа да ће се овај проблем решити.

Власти ове територије прогласиле су независност 1991. године, али већина земаља не признаје ту одлуку. Азербејџан сматра ову област, насељену већинским јерменским становништвом, делом своје државе.

Сукоби су најжешћи у региону откако је шестогодишњи рат око спорне територије окончан примирјем 1994.

Обе стране су, уз посредство Русије, потписале примирје у суботу, међутим, борбе су се наставиле.

Јерменија тврди да је Азербејџан прекршио примирје испаливши артиљеријску ватру и ракете само четири минута после поноћи.

Азербејџан је нешто касније оптужио Јерменију за кршење прекида ватре.

У понедељак су настављена ратна дејства, саопштиле су обе стране.

Министарство одбране непризнате републике Нагорно-Карабах саопштило је у понедељак да је Азербејџан наставио гранатирање насељених зона, као и да је на нападе „адекватно узвраћено".

Азербејџанска страна је, пак, саопштила да су јерменске снаге напале неколико локација под контролом Азербејџана.

Шта је рекао премијер Јерменије?

Никол Пашињан тврди да је нови рат у Карабаху избио јер у преговорима није било могуће постићи прихватљив статус Јермена у републици Нагорно-Карабах и да је стога сада „само теоретски могуће зауставити рат".

„Да ли смо могли да избегнемо овај рат? Да, да смо предали територије и пристали на неодређени статус Карабаха на неодређено време и одсуство механизама за даље прилагођавање статуса /.../ Можемо ли зауставити овај рат? У теорији - да, са мало лошијом формулом", написао је он на Фејсбуку.

Његова порука гласи: „Да бисмо добили прихватљив статус Јермена у Нагорно-Карабаху, неопходно је да победимо у рату".

Погледајте: Живот цивила под бомбама у Нагорно-Карабаху

Споразум о прекиду ватре

Обе државе су се сложиле око хуманитарног прекида ватре, али није познато више детаља.

Министарство спољних послова Азербејџана је саопштило да је одлука заснована на изјавама председника Сједињених Америчких Држава, Француске и Русије, представнике такозване Минске групе Организације за међународну безбедност и сарадњу (ОЕБС).

Ово тело је основано 1992, и њиме председавају ове три земље задужене за медијацију у сукобу око Нагорно-Карабаха.

Руски министар спољних послова Сергеј Лавров који је водио преговоре око споразума, разговарао је са представницима обе земље у суботу и рекао да морају „строго да поштују" претходне договоре.

Француски председник Емануел Макрон се сложио, рекавши да ће његова земља „пажљиво посматрати" одржавање примирја.

Јерменија није одговорна за прекид примирја, рекао је Зохраб Мнатсакањан, министар спољних послова Јерменије, у интервјуу за ББЦ, оптуживши Азербејџан да није заинтересован за прекид насиља.

„Ово је права политика Азербејџана... Да размењује кривицу и добије дозволу да настави са агресијом", рекао је министар.

Истовремено, Хикмат Хаџијев, шеф спољне политике у председништву Азербејџана, окривио је Јерменију за обнову сукоба.

„[Јерменија] злоупотребљава и погрешно тумачи тренутни режим прекида ватре да би ојачала положаје и заузела нове територије у Азербејџану", рекао је Хаџијев за ББЦ.

„Јуче су [јерменске] снаге из заседе напале јединице оружаних снага Азербејџана и покушале да их убију. То су питања на која јерменска страна мора да одговори", додао је он.

Шта се дешава на лицу места?

„Непријатељ је користио артиљерију из правца севера, четири минута после поноћи, све до 2:45 ујутру, а из јужног правца испалио ракете од 2:20 до 2:45", написала је на Твитеру Шушан Степанајан, представница Министарства одбране Јерменије,

Касније је додала да су азербејџанске снаге покренуле напад на јужни део Нагорно-Карабаха у недељу ујутру.

„Рањених и жртава има на обе стране", написала је Степанајан.

Азербејџан је други пут прекршио примирје, саопштило је Министарство спољних послова Јерменије, додавши да ће ова земља предузети све „неопходне мере" да би дошло до примирја и остварења прекида ватре „на терену."

Азербејџан је, међутим, оптужио Јерменију да је прекршила примирје испаљујући гранате и користећи артиљерију током ноћи.

„Као одговор на напад, Азербејџан је предузео одговарајуће мере", саопштило је Министарство одбране ове земље.

Касније је саопштено да су јерменске снаге покренуле нападе у недељу ујутру, које је Азербејџан одбио.

Баку је оптужио Јереван за ракетни напад рано у суботу у којем је убијено најмање 13 цивила, а 45 рањено у Ганџи, граду удаљеном од прве линије фронта.

Министарство спољних послова оптужило је Јерменију за „намерно циљање цивила."

Званичници Јерменије су порекли напад, и заузврат оптужили Азербејџан за нападе на цивилне циљеве.

Степанајан је објавила видео на Фејсбуку на коме се, како тврди, види уништавање области Нагорно-Карабах, оптуживши оружане снаге Азербејџана за ракетирање цивила у градовима, међу којима је и Степанакерт, незванична престоница Нагорно-Карабаха.

Нагорно-Карабах - најважније чињенице

Када је сукоб почео?

Сукоб у Нагорно-Карабаху почео је у фебруару 1988. године, када је ова аутономна област прогласила отцепљење од Азербејџана. После оружаног сукоба 1992-1994, Баку је изгубио контролу над Нагорно-Карабахом и седам суседних региона.

Од 1992. године воде се преговори о мирном решавању сукоба у оквиру Минске групе ОЕБС-а, на чијем су челу три копредседавајућа - Русија, САД и Француска.

Азербејџан инсистира на очувању свог територијалног интегритета, а Јерменија штити интересе непризнате републике, с обзиром да Нагорно-Карабах није страна у преговорима.

Десетине хиљада људи изгубило је животе а милиони су напустили домове током рата који је званично окончан 1994. године. Међутим, спор до данас није решен нити је сукоб икада у потпуност заустављен.

Ово су најжешће борбе од 2016, када је најмање 200 људи изгубило живот у сукобима.

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на bbcnasrpskom@bbc.co.uk