Србија: Шта може да се научи за 75 дана у војсци

Аутор фотографије, REUTERS/Zorana Jevtic
- Аутор, Грујица Андрић
- Функција, ББЦ новинар
- Време читања: 7 мин
Мушкарци у Србији ће, радо или не, ускоро можда поново у војнике.
Тако кажу из Владе Србије, која је најавила да ће од наредне године бити враћено обавезно служење војног рока за мушкарце, као и за жене на доборовољној бази, које је претходно било укинуто од 1. јануара 2011. године.
Уколико предлог буде усвојен у скупштини, војна обука ће трајати 75 дана, што је знатно краћи период од шест месеци, колико је било трајање пре 13 година.
Док је потреба враћања војне обавезе „ствар процене и анализе" Генералштаба Војске Србије, одређивање дужине обуке је „исхитрена политичка одлука", слична оној из 2010. године, када је била укинута, каже Драган Колунџија, генерал Војске Србије у пензији, за ББЦ на српском.
„За то време би могла да се уради само најпростија обука за стрелца у пешадији, ни у једном другом војном роду то не би било довољно.
„Да би се људима одредила војно-евиденциона специјалност (ВЕС) и да бисте их ангажовали за неку активност у војсци, потребно је да обука траје најмање шест месеци", сматра Колунџија.
Влада Србије је 20. септембра усвојила Закључак о образовању Радне групе за разматрање активности и мера у циљу активирања обавезе служења војног рока.
На годишњем нивоу Војска Србије примаће 20.000 регрута, односно по пет хиљада њих у једном двоипомесечном циклусу, рекао је начелник Генералштаба Војске Србије генерал Милан Мојсиловић за Радио-телевизију Србије.
Додао је да ће најмлађи регрути, односно мушкарци рођени 2006. године, први добити позиве.
Служење војног рока ће бити обавезно за мушкарце између 19 и 27 година, односно 30 година за оне који одложе војну обавезу, казао је Тиослав Јанковић, генерал мајор Војске Србије и начелник Оперативне управе Генералштаба, за телевизију Прва.
„Идеја је да почетком следеће године крене регрутација, а од септембра обавезно служење војске", рекао је.
Како ће изгледати обука од два и по месеца?
Двоипомесечна служба би се састојала из три фазе, саопштио је Јанковић.
У првих месец дана војници ће проћи општу индивидуалну обуку, у другом месецу ће стећи знања везана за њихову војно-евиденциону специјалност (ВЕС), а последњих 15 дана провешће у „колективној обуци у теренским условима", рекао је мајор.
Оваква расподела активности је уобичајена, без обзира на трајање обуке, каже војни аналитичар Владе Радуловић за ББЦ на српском.
„Варира трајање индивидуалне обуке, јер је раније, када се војни рок служио 12 месеци или више, та обука трајала шест месеци, а у других шест месеци је била обука по ВЕС-у и у јединици.
„Како се скраћивао војни рок, тако се највише смањивало и време трајања пешадијске обуке", истиче.
Војници ће, према речима мајора Јанковића, у првих месец дана научити да користе и одржавају оружје, правилно користе личну заштитну опрему, затим да се крећу на бојишту, направе заклон и савладају основе прве помоћи.
Наредних 30 дана стећи ће „стручно-специјалистичка знања", која неће бити потпуна, али ће им омогућити да „разумеју основне задатке и улоге у оквиру тима, одељења посаде или послуге", тврди официр.
Одређивање ВЕС-а војницима за укупно два и по месеца обуке „може да се спроведе формално, али не и суштински", сматра пензионисани генерал Колунџија.
„Војник би после тога морао да иде у јединицу на додатну обуку, што је тешко, јер би их поново довели у ситуацију да одсуствују са посла или студија, па би било паметније да се то уради за шест месеци, а да се потом уз дораду у резервном саставу то знање надграђује.
„Ти људи морају да се упознају, да заједно раде, као што то морају играчи у фудбалском тиму, како би имали поверење једни у друге", описује.
Последњих 15 дана војници би примењивали знање стечено током прва два месеца кроз практичне вежбе и тимски рад.
Предложена структура би омогућила да сваки војник добије „основна и специјалистичка знања кључна за ефективно функционисање у војној служби и основу за даљи развој и усавршавање", оценио је Јанковић.
Скраћивање обавезне службе у војсци покренуло је бројне полемике у стручној, али и широј јавности, а консензус је да два и по месеца неће бити довољна, каже Владе Радуловић.
„На прву лопту тако и делује, али не бих могао да јасно да кажем да је то тачно, јер још не знамо како ће обука бити конципирана", каже Радуловић.
Уколико би војници после основне обуке сваке године или једном у две године добијали редовне позиве на вежбе као резервисти, слика би се променила, тврди аналитичар.
„Ако би освежили знање и додатно унапредили кроз рад у јединици током 15 или 20 дана, онда не можемо гледати само два и по месеца као период обуке и верујем да би тако давао резултате.
„Уколико после одслуженог војног рока војника нико никада не позове, он ће врло брзо заборавити готово све што је научио, чак и да склопи или расклопи пушку", наводи он.
Али, два и по месеца на папиру и у календару не значи да ће регрути свих 75 дана бити на обуци.
„Зависи од месеца који вам падне, али рад у војсци је организован слично као и у цивилном сектору: имате радну недељу, суботом може само да се понавља нека обука, не и да се ради нова, људи имају право да славе државне и верске празнике.
„Ако простом рачуницом узмете календарски два и по месеца, а у једном месецу имате 20 до 22 радна дана, добијете да ће ефективно војни рок бити нешто више од 50 дана", каже генерал Колунџија.
Има ли ко да обучава војнике?
Влада је почела припреме касарна које би требало да приме нове регруте наредне године, рекао је премијер Србије Милош Вучевић 14. септембра.
Али, припрема се и официрски и подофицирски кадар, јер је „изазовно да војска припреми обуку у том кратком року јер је некад била пуно дужа", саопштио је Вучевић.

Аутор фотографије, ANDREJ CUKIC/EPA-EFE/REX/Shutterstock
Питање „ко ће обучавати нове војнике" једно је од кључних, иако се у јавности више полемише о инфраструктури и новцу који ће бити неопходни за обуку, сматра Владе Радуловић.
„Нисам сигуран да у овом тренутку Србија има довољан број официрског и подофицирског кадра да сви млади буду позвани да служе у једној календарској години, па сам прилично сигуран да се то неће урадити.
„Верујем да ће се регрутовати по класама и да ће се постепено повећавати број", додаје.
Из Војног синдиката Србије саопштили су 2021. године да је током пет година које су претходиле њиховој објави више од 10.000 професионалаца напустило Војску Србије „због лоших услова" рада.
Људски ресурси у војсци су „потпуно девастирани и деморалисани", што би могло да утиче на смањену оперативност, оценили су тада из синдиката.
Али, питање кадрова „није нерешиво", сматра војни аналитичар Радуловић.
„У случају потребе могу да се активирају и резервни подофицири и официри, а постоје и подофицирски курсеви за професионалне војнике, што је још један начин за попуњавање кадра", каже
Како је било некад?
Трајање војног рока у Југославији после Другог светског рата варирало је како су деценије пролазиле.
Током првих деценија служба је трајала до две или три године у одређеним војним родовима, попут морнарице.
У седмој деценији 20. века трајање обуке смањено је на 18 месеци, 1980-их на 15, а затим и на 12 месеци.
Када је униформу у септембру 1991. године задужио Жељко Станојковић, тада 19-годишњи младић, пред њим је било „тачно годину дана обуке", присећа се за ББЦ на српском.
Служба га је одвела на војни аеродром у Лађевцима надомак Краљева, где је провео читав војни рок.
„Била је то велика Југославија, на униформи петокрака и еуфорија међу војницима, који су долазили из Хрватске, Словеније, Србије, Босне.
„Али, та година је била баш тешка, петокрака се убрзо скинула, почели су људи да беже из војске, која се делила, у мом воду је на почетку било 36 или 37 људи, а већ у мају сам остао само ја", прича данас 52-годишњи предузетник из Панчева.

Аутор фотографије, Zeljko Stanojnkovic/Privatna arhiva
Југословенска народна Армија (ЈНА) је формално укинута 20. маја 1992. године, док је Југославија нестајала у крвавом рату, који је окончан Дејтонским споразумом 1995.
Станојковић је скинуо униформу у септембру 1992. године, а обуку описује као „добро искуство које и млађе генерације треба да искусе".
„Прва је била пешадијска обука, 'довођење у ред', упознали смо се са оружјем и гађањем, научили се дисциплини, понашању, опхођењу према официрима, односу према застави, правилној исхрани...
„После тога смо ишли на специфичну обуку два или три месеца по ВЕС-у и на крају су нас распоредили у јединице", прича он.
Његов задатак био је да управља војним и грађевинским машинама, а један период провео је и учећи да минира и уклања мине.
„Када сам дошао из војске имао сам возачке дозволе свих категорија, дозволе за управљање готово свим грађевинским машинама, као и ВЕС за пионирско минирање, а та занимања и данас имају одличну прођу на тржишту.
„Мислим да сада за 75 дана то све не може да се научи, потребно је више времена, иако сам се и пре војске помало бавио тим", додаје Жељко.
Колико траје војни рок у другим европским земљама?
Током претходне деценије и услед геополитичких дешавања дошло је до враћања обавезе служења војног рока у неким земљама Европе, попут Летоније, Литваније и Финске.
Регрутација младих мушкараца у новијој историји није укидана ни у Грчкој, Турској, Аустрији, Швајцарској, Данској, Естонији, Финској, Норвешкој и Кипру.
Иако је у Хрватској обавезни војни рок укинут 2008. године, министар одбране Иван Анушић најавио је да би могао поново да буде уведен од 1. јануара 2025.
После почетка руске инвазије на Украјину, покренуте су и јавне расправе у Холандији и Немачкој о томе да ли је овим државама неопходно враћање војне обавезе.
Али, трајање и начин спровођења обуке знатно се разликује у земљама Европе које га спроводе.
У Аустрији се служи најмање осам месеци под оружјем или 13 месеци цивилно, у Летонији траје 11 месеци, у Данској од четири до 12 месеци, а у Финској 165, 255 или 347 дана, у зависности од типа обуке.
У Грчкој војни рок под оружјем траје од девет до 12 месеци, односно 15 месеци у цивилној служби, турски закони прописују обавезу у трајању од шест до 12 месеци, док су у Норвешкој и Шведској војне обуке обавезне и за жене и за мушкарце.
У Норвешкој војни рок траје и до 19 месеци.
Србија и Хрватска, уколико примене војни рок од 75, односно 60 дана, како је најављено, постале би европске државе са најкраћим трајањем војне обуке.

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.
Vaš uređaj možda ne podržava prikazivanje ovog banera.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]












