Русија и Украјина: Руски суседи позивају НАТО савезнике да врате служење обавезног војног рока

Киша се слива преко наочара новог регрута Тоива Сабаса, уоквирујући контуре зелено-црне фарбе на лицу која комплетира његову камуфлажу.

Док лежи на натопљеној земљи и зури преко нишана пушке, једина слабост која прети да открије његов положај је прамен дима који му излази из уста у тишини ледене естонске шуме.

Потом се чује заглушујући позив у напад.

Овај двадесетпетогодишњак скаче на ноге.

Оформивши ред са браћом по оружју, он се пробија кроз дрвеће ка руској граници.

Док напредује ка штекетању непријатељске ватре, дипломац машинства на Универзитету у Саутемптону зна да би једног дана све ово могло бити и те како реално.

„Увежбавамо се за сваку претњу", каже он.

„Спремни смо за било шта што дође у Естонију и спремни смо да бранимо земљу."

Тоиво, из главног града Талина, један је од најновије генерације младих Естонаца који служе војни рок - обавезу за све мушкарце старије од 18 година.

За жене је то на добровољној бази.

Кад је Хладни рат окончан, и односи са постсовјетском Русијом су отоплили 1990-их у многим деловима Европе деловало је као да ће обавезни војни рок завршити на сметлишту историје.

Али не и у Естонији, где је било немогуће да избледи колективни бол због окупације и депортација.

А сада, после инвазије Русије на Украјину, обавезни војни рок је обновљен и проширен широм Европе, док они који живе на руском прагу позивају савезнике из НАТО који су мало даље, међу њима и Велику Британију, да следе њихов пример.

Прошле недеље, Норвешка најавила је да ће повећати број регрутованих војника након што је Данска у марту најавила да намерава да прошири војни рок на жене и да продужи трајање службе.

Летонија и Шведска су недавно обновиле војник рок, а Литванија ју је вратила још после руске анексије Крима 2014. године.

„Остави то трага на вама", каже покисли Тоиво, објашњавајући да је обука била најтеже искуство у његовом животу.

„Али, на крају, ви служите својој земљи. Бити припремљен на све је боље него се одшуњати и покушати избећи служење."

Киша се претворила у град, а потом и у снег, у року од свега неколико минута.

Сви су покисли до голе коже.

Али кад се вежба заврши, олакшање брзо доводи до живог разговора и смеха који засењују тежину претходних сати.

„Мени је жао регрута у Украјини", каже капетан Мик Хабма, који предводи војну вежбу.

„Они се боре за своје животе."

Висок више од два метра, овај 38-годишњак има природну предност кад је у питању контрола напретка придошлица.

„Наша земља је заснована на резервистима, а ови момци све време попуњавају рупе.

„Али, такође, они стичу вештине које им помажу да се боље снађу у животу - нарочито да им се изгради самопоуздање. За неколико недеља од сада, ови момци ће бити спремни да се боре против непријатеља."

Он мисли на Русију.

„На крају крајева, ми имамо НАТО"

Русија никад није напала неку земљу која се налази у НАТО, чији колективни одбрамбени савез значи да напад на једну чланицу представља напад на све.

И заиста, Кремљ исмева сугерисање да би она то могла.

Три земље НАТО - Велика Британија, САД и Француска - имају нуклеарно наоружање, баш као и Русија, тако да влада забринутост од нуклеарне ескалације као последице једног таквог сукоба.

Међутим, кад би Русија стварно напала, питам, са чим би се она суочила?

„Са тешким поразом", одговара капетан Хабма.

„Наравно, они имају бројчану предност, али на крају, на стратешком нивоу, ми имамо НАТО и техничку надмоћ."

Трансатлантски војни савез - сада клуб од 32 земље у који спадају нове чланице Финска и Шведска - управо је прославио 75. годишњицу.

Какво, дакле, осећање преовлађује у Естонији данас.

Осећање безбедности кад сте део увећаног савеза?

Страха шта би Владимир Путин могао да уради следеће?

„Мислим да су оба", одговара Каја Калас у свом премијерском кабинету у Талину.

За њу, кључно је одржавање обећања савезника НАТО да ће потрошити два одсто националног БДП-а на одбрану.

„Било је очигледно да рат стиже 1938. године, тако да је трошење на одбрану било повећано за 100 одсто, али тада је већ било касно."

„То морамо да урадимо сада да бисмо очували наш начин живота, да бисмо очували мир у Европи", додаје она.

Међутим, 2024. године, мање од две трећине чланица НАТО су на путу да постигну циљ од финансирања од 2 одсто, што је недостатак који је вечито иритирао америчког председника Доналда Трампа током његовог мандата у Белој кући.

Калас, која је на челу Естоније од 2021. године, види обавезни војни рок као саставни део одвраћање Русије, али и снажније одбране ако ипак дође до напада.

„Имамо резервни састав војске од 44.000 људи, који би у том односу у Великој Британији износио два милиона људи. Два милиона људи спремних да бране своју земљу и који знају шта треба да раде."

Након што је неподстакнута поменула Велику Британију, питам је да ли би заправо препоручила обавезни војник рок Великој Британији.

„Наравно, свака земља треба да одлучи за себе, све смо ми демократије, али ја то препоручујем из више разлога."

„Већ смо једном губили независност"

Кад је подсетим да је главнокомандујући британске војске био критикован у Даунинг стриту након што је изјавио да Велика Британија треба да обучи „грађанску војску" спремну да ратује на копну у будућности, Калас је разрогачила очи.

„То ме не изненађује зато што имамо другачију историјску позадину. Ми смо већ једном губили независност и не желимо да се то понови.

„Каже се да слободу потпуно разумете и шта она значи тек кад је изгубите", додаје.

Портпарол британског Министарства одбране рекао је за ББЦ да „апсолутно не постоји сугестија повратка обавезном војном року".

Британска влада каже да се 2024. године у њене оружане снаге улаже 50 милијарди фунти (око 58,5 милијарди евра) за борби против разних претњи, међу њима и руске агресије на Украјину, и да је „повећање регрутације и побољшање у свим војним службама приоритет број један."

Војна служба можда доживљава ренесансу, али то не значи да су сви млади Естонци испуњени неспутаним одушевљеним према њој.

Топлина и жамор кафића Ф-Хоне у центру главног града најдаље је што се може бити од кишом натопљене шуме у којој се регрути муче током вежби.

Престоница се припрема за Талининску музичку недељу, годишњу прославу са наступима уживо који покривају широк дијапазон жанрова.

Међу онима који ће изаћи на сцену су The Boondocks - четворочлани независни рок бенд оригинално из Парнуа, обалског града са југозапада земље.

„Нисам војник", пева 25-годишњи Вилен Сарапу у њиховој песми „Smokin' Aces".

Али сваког јутра он два месеца јесте облачио униформу за националну службу.

„За почетак, нисам то желео да радим", поверава се он.

„Не мислим да има много људи који одлазе тамо добровољно."

Он каже да је испрва плаћао велику менталну цену.

„Изоловани сте од свих и од спољног света, али сте и даље у Талину, тако да сте у неком необичном лимбу."

После првобитне физичке обуке, Вилем је преосталих шест месеци био у војном оркестру на крају наступивши на паради за Дан независности.

„Моји пријатељи који су служили праву војску су ми се смејали - на позитиван начин. Али ја сам радио исто: да бисте заступали земљу, не морате да будете у рововима."

Поред њега седи још један члан бенда, Хендрик Тамберг (28).

Као неко ко је уложио приговор савести, он је поштеђен служења војске и уместо тога је провео годину дана старајући се о угроженим одраслима са проблемима са менталним здрављем.

„За мене је то било изузетно захвално, али нисам доживео зближавање са друговима са којима се пробијате кроз тешке шумовите терене.

„Јесам се осећао као да сам пропустио нешто важно."

Што се певача Вилена тиче, он каже да из данашње перспективе има срећне успомене са војне обуке и каже да је то у великом контрасту са дубоком колективном нелагодом коју његова генерација осећа према могућности да их нападне Русија.

„Мислим да у контексту слободне воље људи, обавезни војни рок и није нешто лепо на шта смете да приморавате људе", размишља он.

„Али кад је у питању земља као што је Естонија, која је прилично мала, апсолутно је нужно регрутовати људе да то раде. У супротном ова земља више неће постојати."

Додатно извештавање: Бруно Белпеп и Мартен Вилемс.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]