Како је интернет створио нове страховe

„Стално сам забринута, јер имам осећај да пропуштам нешто важно, а у исто време ми се чини да сви знају како да проводе време осим мене", каже Милица Петровић, студенткиња економије.

Вишечасовно прелиставање фотографија на друштвеним мрежама на којима су се задовољно смешили људи на различитим туристичким локацијама, код ње је изазивало узнемиреност и лоше расположење.

Осећала је и кривицу - јер не живи „пуним плућима".

Зато је у град излазила и када је била уморна, а путовала је и када није имала довољно новца.

Појава интернета и друштвених мрежа довели су до развијања нових психолошких стања и страхова, објашњава психолошкиња Дарија Петровић Лубанска.

Један од њих је и страх од пропуштања садашњости (Fear of missing out) или скраћено - ФОМО.

„У питању је узнемиреност коју осећамо када мислимо да други живе испуњеније и занимљивије од нас, као и да проживљавају нешто што је нама недоступно.

„Када гледамо нечије слике, не посматрамо само где је, већ и како изгледа, што код нас буди осећај недовољнoсти и жеље да будемо на његовом месту", каже Петровић Лубанска.

'Морам све и морам сад'

Сличан проблем има и 22-годишња Мина Чеперковић, студенткиња права.

„Никако не могу да се помирим са чињеницом да не могу све да стигнем и зато константно гомилам обавезе или планирам догађаје на које ћу ићи", објашњава.

Због тога је, како каже, „у зачараном кругу".

„Како год организовала своје време увек ће бити нешто што ћу морати да избегнем, а парадоксално сам под стресом када негде одем, јер и тада размишљам шта пропуштам на неком другом месту", додаје.

Проблем јој представљају и рекламе за догађаје, концерте и изложбе.

„Ствари које су интересантне има све више, а ja се осећам као да морам све што желим да урадим одмах, јер у супротном никада и нећу", каже Мина.

ФОМО је својственији младим људима, јер су честа уверења да у одређеним годинама морамо да живимо што боље и више, објашњава Петровић Лубанска.

Додаје и да га чине два процеса: свест о томе да нешто пропуштамо и компулзивно понашање којим желимо да одржимо друштвене везе.

„Осећамо да морамо брзо да надокнадимо све оно што смо пропустили", каже.

Страх од пропуштања као страх од смрти

У основи осећања да пропуштамо живот налазе се основни људски страхови - од пролазности и смрти, указује Милан Милић, психијатар.

„Не освешћујемо на дневном нивоу да смо смртни, али у нама постоји дубоки, интуитивни осећај да време пролази и да би требало да искористимо живот", додаје.

Ипак, уколико „имамо довољно реалног садржаја који нам је потребан, осећај да живот пролази поред нас биће мањи".

Све ово има везе и са уверењима које смо стекли у детињству.

„Први тип уверења је повезан са егзистенцијалним страхом од самоће, а други са перфекционистичким гласом у нама.

„Тај глас нам каже да морамо да искористимо све од живота и ако то не урадимо, наш живот не вреди", наглашава психолошкиња Петровић Лубанска.

Шта други раде, ако не постављају?

Иако је Милица Петровић мислила да ће јој бити лакше ако не буде знала где су и шта раде њени виртуелни пријатељи, то ипак није било тако.

„Када нису постављали слике и видео снимке, питала сам се шта раде.

„То ме је додатно узнемиравало, јер сам претпостављала да се сви толико добро забављају и раде тако занимљиве ствари да су превише заузети да чак и размишљају о забележавању сопствених искустава", каже.

Овакво стање се зове Мистерија пропуштања садашњости (Mystery of missing out), а карактерише га анксиозност изазвана недостатком садржаја на друштвеним мрежама.

„Многи људи који пате од страха од пропуштања, погођени су и овим стањем.

„Тада постају параноични, јер мисле да се без њиховог учешћа догађа нешто о чему они заправо не знају ништа", сматра Петровић Лубанска.

Зашто су нам друштвене мреже важне?

Друштвене мреже имају механизам друштвеног притиска, објашњава Душан Ристић, социолог и професор на Филозофском факултету у Новом Саду.

„Имати налоге на платформама и друштвеним медијима, пратити одређене садржаје, бити информисан није више питање укуса и интересовања појединца, већ потреба и обавеза свакога ко је у тај свет укључен", додаје он.

Постоје и психолошки фактори.

Интернет је део „нове човекове реалности", а друштвене мреже „задовољавају велики број наших психолошких потреба", сматра Милић.

„Ми смо увек тежили томе да будемо међу људима, али се сада ради о комфорнијој варијанти која нам омогућава да останемо помало и анонимни", указује он

Радост у пропуштању прилика

Осећај од пропуштања лепих тренутака дуго је мучио и Анђелу Томић.

„Трчала сам са једног догађаја на други, мислила о томе како да што боље испуним дан, а онда ме је све то уморило.

„Схватила сам да из жеље да будем на сваком могућем месту, нисам нигде заправо била", каже ова 25-годишњакиња за ББЦ на српском.

Почела је да одбија позиве на кафу са колегама са факултета, избегавала да купује карте за концерте, а заборавила је на изласке викендима и једноставно је уживала у доколици.

„Било је тако ослобађајуће, без сувишних информација, без притиска, гужви и очекивања да сваки секунд слободног времена мора да буде испуњен догађајима.

„Само сам постојала и радила оно што сам у том моменту желела", дели утиске Анђела.

Сматра да јој је помогло и то што је мање времена проводила на друштвеним мрежама.

„Не морам да пробам нову храну када изађем да једем, одем на путовање по сваку цену, нити да пратим сваки могући тренд на Интернету", каже.

Људи често „сагоре" од жеље да искусе и доживе све оно што им се чини важним, указује психолошкиња Петровић Лубанска.

„Тек када осете умор, исцрпљеност и немогућност да се сконцентришу, они крену да успоравају животни темпо", додаје.

Последњих година на друштвеним мрежама се све више корисника говори о уживању у пропуштању животних прилика (Joy of missing out) или скраћено - JOMO.

Настао је као супротност ФOMO-у, а повезан је и са идејом захвалности и једноставног живота у коме нема превише дневних обавеза.

„Све што ми треба су топла купка, маска за лице, постељина и добар филм", написала је једна корисница ТикТока.

Радост у пропуштању догађаја захтева јасне приоритете, да знамо шта нам је важно и на који начин желимо да проведемо дан, објашњава Петровић Лубанска.

„Све ово иде са свешћу о садашњем моменту и вежбањем како да будемо сами са собом, односно да нађемо забаву у себи, а не ван нас", закључује она.

Погледајте и овај видео:

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]