Преминуо Ранко Бугарски – лингвиста и заступник тезе о „заједничком језику”
Аутор фотографије, Fonet/YT
Један од највећих југословенских лингвиста, Ранко Бугарски, преминуо је данас у 92. години, преноси агенција Бета.
Бугарски је био доктор лингвистике и професор на Филолошком факултету у Београду, у пензији.
„Он је наш луцидни водич кроз вербалне магле, односно неуморни тумач и критичар предрасуда о језику и култури манипулација језиком и културом, следбеник најбоље традиције просветитељског интелектуалног ангажмана," рекао је Иван Чоловић, уредник едиције 20. век за коју је Бугарски објавио 15 књига.
Током каријере бавио се истраживањем опште лингвистике, контрастивне и примијењене лингвистике, социолингвистике, терминологије, теорије превођења.
У радовима о језичкој политици заступао тезу о српскохрватском као лингвистички гледано једном полицентричном стандардном језику попут енглеског, са више варијанти у различитим нацијама и државама.
„Видим га као један полицентричан стандардни језик са више националних варијанти, што је у европским и светским оквирима уобичајена појава, а не неки овдашњи специјалитет", говорио је.
Разлика је, како је указивао, „само у томе што се другде то углавном прихвата као сасвим нормално, док се код нас користи као добродошао повод за национализмом задојене политичке препирке".
Један је од потписника Декларације о заједничком језику 2017, а годину дана касније објавио је књигу Говорите ли заједнички (XX век) коју описује као „позив на прилагођавање националистичких језичких и идентитетских политика у Србији, Црној Гори, Босни и Херцеговини и Хрватској језичкој стварности".
„Он је био изразити стручњак, радио је до последњег дана и нештедимице делио све оно што зна, са једном врстом скромности која одликује велике умове ", рекао је писац Владимир Арсенијевић, који је испред удружења Крокодил, један од иницијатора Декларације о заједничком језику.
У интервјуу недељнику Време 2018. осврнуо се на кампање „очувања српског језика и ћириличног писма".
„У случају српског језика, очување у суштини значи конзервирање боље прошлости, величање његовог наводно угроженог вуковско-ћириличног наслеђа, док у други план одлазе слабости у његовом данашњем функционисању - да и не говоримо о његовом адекватним профилисању као инструмента модерног живота у будућности", рекао је Бугарски.
Ко је био Ранко Бугарски
- Рођен је у Сарајеву, 1. јануара 1933. где је, 1957. завршио студије англистике на Германској групи језика Филозофског факултета у Сарајеву.
- Докторирао је на Филолошком факултету у Београду 1969.
- Предавао је на бројним универзитетима у Европи, САД и Аустралији.
- Аутор је бројних радова из англистике, опште и примењене лингвистике, социолингвистике и других дисциплина, као и 20 књига.
- Био је члан бројних домаћих и међународних лингвистичких удружења и друштава, између осталог и и председник Европског лингвистичког друштва.
ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.
Vaš uređaj možda ne podržava prikazivanje ovog banera.
Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]
