Црна Гора: Мандић и Кнежевић ослобођени у 'суђењу века' за покушај насилног рушења власти

Андрија Мандић, председник Скупштине Црне Горе, и посланик Милан Кнежевић, заједно са још 11 оптужених, ослобођени су оптужби у случају названом „државни удар", које је пратило седмогодишње „суђење века" у Црној Гори.

Више црногорских, српских и руских држављана били су оптужени за покушај да насилно сруше власт 2016. године на дан парламентарних избора, али је Виши суд утврдио да оптужбе нису биле доказане.

Да би се неко прогласио кривим, мора постојати извесност у чињеницама „а тога нема", рекао је судија Зоран Радовић, председник трочланог судског већа Вишег суда, које је донело одлуку о ослобађању.

„Оружје никада није ушло у Црну Гору.

„Опрема која је требало да послужи за насилан улазак у Скупштину није унета у Црну Гору, а тврдња да су специјалне јединице требало да пуцају у црногорску полицију није доказана", казао је Радовић, пренео је Радио Слободна Европа.

После објављивања пресуде, Мандић је на мрежи Икс поставио властиту фотографију, на којој је са Миланом Кнежевићем, уз натпис „Храброст и слобода".

Двојица руских држављана, Едуард Шишмаков и Владимир Попов, били су означени као организатори и финансијери плана да се насилно промени власти у Црној Гори, док је међу оптуженима био је и Братислав Дикић, некадашњи шеф српске жандармерије.

Сви они су 2019. године осуђени на укупно 70 година затвора пресудом Вишег суда, али је Апелациони суд вратио случај на поновно суђење.

Специјално тужилаштво може да се жали на последњу пресуду.

Током седам година трајања поступка, политичка слика Црне Горе се променила.

Мило Ђукановић је, после три деценије власти, отишао са сцене изгубивши председничке изборе 2023. године, док је његова Демократска партија социјалиста три године раније, после парламентарних избора, прешла у опозицију.

На последњим парламентарним изборима 2023. године, коалиција коју су чиниле Мандићева Нова српска демократија и Кнежевићева Демократска народна партија, била је на трећем месту по броју гласова.

Ова коалиција омогућила је да се изабере садашња влада Црне Горе, добивши место председника Скупштине, амбасадорска места и позиције у управним одборима.

Мандић и Кнежевић раније су предводили Демократски фронт, савез близак властима у Београду.

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Шта је писало у оптужници?

Специјално тужилаштво је тврдило да су оптужени желели насилно да преузму власт у октобру 2016. године, на дан парламентарних избора.

Они су, према наводима тужиоца, желели да заузму парламент, прогласе победу Демократског фронта и убију тадашњег премијера Мила Ђукановића.

У овој завери сарађивали су српски, руски и црногорски држављани чија је жеља, према Тужилаштву, била да доведу проруске снаге на власт.

Један од доказа који је истицан било је путовање Андрије Мандића и Милана Кнежевића у Русију.

Судија Радовић је рекао да су њих двојица путовали у Москву на позив партије Јединствене Русије „и да није било ништа конспиративно", пренеле су Вијести.

Он је такође навео да су од наоружања у Црну Гору, унесена само два мобилна телефона марке „леново".

Међу оптуженима били су руски држављани, Едуард Шишмаков и Владимир Моисејев, припадници обавештајне службе ГРУ, који су према оптужници били организатори и финансијери ове акција која је окарактерисана као тероризам.

Оптужницу је првобитно заступао некадашњи специјални тужилац Миливоје Катнић, који је ове године ухапшен због сумње на стварање криминалне организације и злоупотребу службеног положаја.

Шта је обележило суђење?

Српски држављанин Александар Синђелић, који је био сведок сарадник Тужилаштва, у првобитном исказу испричао је да му је Шишмаков у Москви изнео план за насилно рушење власти које је подразумевало значајно наоружавање и помоћ група из Србије и присталица Демократског фронта, пренео је раније Радио Слободна Европа.

Разлог за рушење власти биo je, по његовом исказу, скори улазак Црне Горе у Нато, чија је Црна Гора постала чланица 2017.

Такође је навео да је у разговору са Шишмаковим речено да Ђукановић „не сме изаћи из Подгорице" и да мора да „му се суди".

Синђелић је касније повукао првобитне тврдње, али не на суду, већ у емисији на телевизији Хепи.

Он је рекао да није било планирано насиље у Подгорици на дан парламентарних избора 2016. године, већ „обичан протест подршке опозицији", пренела је агенција Бета Синђелићеве наводе.

Он је додао и да су руски држављани, за које Тужилаштво тврди да су агенти ГРУ, тражили од њега да у Подгорици „направи леп скуп, да траже изборе, те да нису разговарали о убиству Мила Ђукановића".

Судија Радовановић је по изрицању ослобађајуће пресуде казао да нису доказани наводи оптужнице да је Синђелић ушао у Москву и да се састао са организатором криминалне oрганизације Едуардом Шишмаковим.

Из дописа Руске Федерације је утврђено да Синђелић није прошао пасошку контролу и да није прешао границу.

„Тако да није доказано да је Синђелић био у Москви", рекао је Радовић, пренеле су Вијести.

Александар Синђелић је у међувремену осуђен на 21 годину затвора због убиства у Хрватској из 2002. године.

Поред промене исказа сведока-сарадника, суђење за државни удар обележили су и инциденти у судници.

Између осталог, судија је због вређања удаљила Андрију Мандића и Милана Кнежевића, а њима двојици био је одузет и пасош, због чега нису могли да напусте Црну Гору 2018. године.

Такође, једна од оптужених - српска држављанка Бранка Милић - склонила се у Амбасаду Србије у Подгорици, где је била недоступна црногорским државним органима.

Она је у згради амбасаде остала више од две године, све до укидања прве пресуде Вишег суда, којом је била осуђена на три године затвора.

Међу оптуженима је био и некадашњи командант српске Жандармерије Братислав Дикић, који је у притвору провео више од четири године, током којих је штрајковао и глађу.

По укидању прве пресуде Вишег суда, којом је осуђен на осам година затвора, вратио се у Србији.

Медији су пренели да је потом постао један од руководилаца у Јавном предузећу Србија шуме.

Поводом оптужнице за покушај насилне промене власти, тадашњи премијер Србије Александар Вучић рекао је да постоје докази да су „припремане различите нелегалне активности за територију Црне Горе".

„Ни за живу главу нећу да неко помисли да у влади седи ко подржава криминалне активности или да постоји претња убиством неком страном званичнику.

„Чак ни та лица, која никакве везе са Србијом немају, а која су у томе учествовала, а нека су приведена у Београду, налазе се под нашом контролом", рекао је Вучић.

Британски Гардијан објавио да је Београд тихо протерао групу руских држављана осумњичених да су умешани у покушај пуча у Црној Гори, после чега је уследило извињење руског секретара Савета за безбедност Николаја Патрушева.

Портпаролка руског Министарства иностраних послова Марија Захарова ово је окарактерисала као провокацију.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]