Анализа ББЦ уредника: Русија о совјетским жртвама на годишњицу ослобођења Аушвица

На ободу Санкт Петербурга је споменик висок више од 40 метара. На самом врху је лик мајке са децом.

У доњем делу, приказане у бронзи, стварне су приче о људској патњи.

У дну степеница гори вечни пламен окружен називима нацистичких концентрационих и логора за истребљење.

Аушвиц, Собибор, Белжец, Треблинка…

Застрашујуц́и синоними за холокауст.

Ипак, ово није споменик холокаусту. Званични назив му је „Спомен-обележје совјетским цивилима који су пали као жртве нацистичког геноцида".

Слушам туристичког водича док групи ђака прича о концентрационом логору за истребљење Треблинка-2. Тамо су нацисти убили до 900.000 Јевреја.

„Треблинка-2 је био логор смрти у коме је велики број људи убијен у гасним коморама", каже она, не прецизирајуц́и да су вец́ина жртава били Јевреји.

Председник Русије Владимир Путин открио је споменик прошле године, 27. јануара, датум од двоструког историјског значаја за Русију.

На тај дан 1944. године совјетске снаге су прекинуле скоро 900-дневну опсаду Лењинграда.

Тачно годину дана касније, Црвена армија је ушла у логор смрти Аушвиц.

Дан кад је Црвена армија ослободила Аушвиц, 27. јануар, касније је проглашен Међународним даном сец́ања на холокауст.

Међутим, када је отворио споменик совјетским цивилима, Владимир Путин није говорио о холокаусту, вец́ о „геноциду совјетског народа".

Тврдио је да је циљ нациста био „да заузму богате природне ресурсе и територије наше земље, као и да истребе вец́ину њених грађана".

Није да је Русија ц́утала о холокаусту. Уочи 80. годишњице ослобођења Аушвица, широм земље је било неколико догађаја везаних за то.

Ипак, у данашњој Русији приметно је померање са холокауста на то како је совјетски народ у целини, укључујуц́и и руски народ, страдао у Другом светском рату.

Више од 27 милиона људи иż Совјетског Савеза је убијено у ономе што је овде познато као Велики отаџбински рат.

Ова промена није прошла незапажено.

„Нико не тврди да су током Другог светског рата било милиони жртава", каже ми амбасадорка Израела у Москви Симон Халперин.

„План да се системски убије, елиминише, избрише са лица земље раса: то је било против јеврејског народа. Мислим да је од кључне важности запамтити да је холокауст осмишљен као геноцид над јеврејским народом."

„То није зато што [руске власти] не желе да говоре о холокаусту или Јеврејима", сугерише историчар и истраживач Константин Пахаљук.

„Идеја је да се Руси представе као жртве, да осец́амо да смо жртве западних сила, у историји. То је основна идеја овог наратива."

Константин живи и ради у иностранству. Код куц́е је проглашен „страним агентом", етикетом која се често користи за кажњавање критичара руских власти.

Тврди да је наратив о Русији као жртви постао посебно јак од почетка руског рата у Украјини.

„Ако сте жртва, не можете сносити одговорност", каже Пахаљук.

У Совјетском Савезу је било мало јавних дискусија о холокаусту.

На местима где су нацисти масовно убијали Јевреје, на совјетској територији, било је неколико споменика или плоча које су спомињале њихове жртве.

То је почело да се мења после пада комунизма. Руски званичници почели су са поносом да говоре о историјској улози своје земље у победи над Хитлером и спасавању јеврејског народа од истребљења.

Пре двадесет година председник Путин је позван у Пољску да учествује у догађајима поводом обележавања 60. годишњице ослобођења Аушвица.

Говорец́и у Кракову 27. јануара 2005, приметио је:

„Нацисти су изабрали Пољску као место планираног масовног истребљења људи, пре свега, Јевреја... ми видимо холокауст не само као националну трагедију за јеврејски народ, вец́ и катастрофу за цело човечанство.

„Наша је дужност да се сец́амо холокауста", додао је.

Од тада, односи Русије са Пољском, Европом и Западом уопште постају све затегнутији, посебно након руске инвазије на Украјину у пуном обиму 2022. године.

Руски званичници нису позвани у Пољску на 80. годишњицу ослобођења логора Аушвиц.

„Ово је годишњица ослобођења. Сец́амо се жртава, али славимо и слободу", написао је прошлог септембра директор Музеја Аушвица Пјотр Цивински.

„Тешко је замислити присуство Русије, која очигледно не разуме вредност слободе.

Одлуку да се не упути позив Москви осудио је један од најутицајнијих јеврејских лидера у Русији.

„Непозивање Русије је увредљиво за сец́ање на ослободиоце и њихов допринос победи над фашизмом", рекао је на конференцији за новинаре недавно у Москви рабин Александар Борода, председник Федерације јеврејских општина Русије.

„То је веома лош знак, јер је сећање важно и делимо заједничке вредности које су помогле да се фашизам победи.

„Упркос разликама, земље антихитлеровске коалиције, различити политички системи и идеологије успеле су да се уједине... за заједничку победу."

У међувремену, јеврејске групе овде чине све што могу да подсете Русе на прошлост како сен е би поновила.

„Десница је свуда у успону. Број оних који негирају холокауст се повец́ава", каже Ана Бокшицкаја, извршна директорка Руског јеврејског конгреса.

„Због тога је од кључне важности да се људи упознају са догађајима који су се десили пре више од 80 година", поручила је.

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]