Локална самоуправа: Шта раде и чему служе општине у Србији

У територијалној организацији Србије је важан шраф, бави се бројним питањима од интереса за њене мештане, а пред локалне изборе - постаје централна тема.

Општинске власти задужене су за бригу о изградњи и одржавању локалних путева, превозу, комуналним питањима.

„Када се формира и заокружи општина, њена суштина је да задовољи животне потребе становништва за радом, образовањем, услугама, снабдевањем и културом.

„Проблем настаје када су општине превелике, површински и по броју насеља", каже Марија Антић, професорка Географског факултета у Београду, за ББЦ на српском.

Пре 202 године, указом кнеза Милоша Обреновића, установљено је прво београдско обшчество (општина), које је бирало варошког кнеза, а Обреновић, који је имао сву моћ, постављао је полицајце и кметове.

Два века касније, Србија има 145 општина.

Са 28 градова и Градом Београдом, који има посебан статус, општине чине систем од 174 јединице локалне самоуправе.

Постоје и градске општине које оснивају сами градови и таква подела се утврђује статутом.

Раније их је било више, али сада је тако уређено пет градова у Србији: Београд са 17 и Ниш са пет градских општина, док Пожаревац, Ужице и Врање имају по две.

Највеће и најмање општине (и оне које то не би требало да буду)

Према проценама Завода за статистику, у Србији је тренутно више од 20 општина са мање од 10.000 становника, колико је законски прописан минимум да би уопште могле да имају статус самосталне локалне самоуправе.

Убедљиво најмање их је у неколико места у јужној Србији: Црној Трави, која има тек нешто више од 1.000 становника, у Трговишту 4.316, а у Гаџином Хану 5.850, подаци су пописа из 2022.

У 18 општина је процењени број становника мањи од 12.000, а све бележе негативна демографска кретања, што значи да ће у будућности имати мање становника него данас.

Највећа градска општина према броју становника је Нови Београд, са скоро 210.000 људи.

Најмања београдска општина по овом критеријуму је Сопот са 19.126 становника, док је Врачар, једна од централних, по површини на зачељу у престоници, јер се простире на свега три квадратна километра.

Прати га Стари град, централна београдска општина, са пет.

Највише простора у Београду припада општини Палилула (451 квадратни километар), док је Обреновац на првом месту по броју насеља - 29.

Ако изузмемо градове, општине са највећом површином су Књажевац - 1.202 квадратна километра, те Неготин и Ивањица са по 1.090, док су најмање Сремски Карловци (51) и Лапово (55).

По броју насеља, предњаче општине Сјеница (101) и Пријепоље (80).

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Надлежности и проблеми

Према Закону о локалној самоуправи, општине усвајају локални буџет, као и просторни и урбанистички план и програм развоја општине.

Власт чине скупштина и председник општине, општинско веће и општинска управа.

На локалним изборима се бирају одборници у скупштинама општина, а потом из њихових редова председник локалне самоуправе.

Један од највећих проблема је то што је у многим општинама широм Србије све мање становника, а житељи све старији.

Овим негативним процесима су изузетно погођени градови и општине на југу и истоку земље, међу њима и регионални центар Ниш.

Старијима је посебно „тешко да функционишу у великим општинама" са више десетина сеоских насеља где су затворене амбуланте и школе, и тако „остваре основне услуге - здравствену или социјалну заштиту".

„Ако је то компактно организована општина са мањим бројем насеља, онда лакше може да се организује, а ако је реч о великој, просторно разуђеној, онда је становништво у малим насељима бачено на социјалне маргине", сматра Антић.

Једно од могућих решења би било да и градови са великим бројем насеља искористе могућност формирања градске општине, „али се та могућност не користи".

Као добар пример, Антић наводи Лесковац, град на југу Србије, који се простире на више од 1.000 квадратних километара и обухвата 144 насељена места.

Нови Сад, други највећи град Србије, 1980-их имао је седам градских општина, а последње две, Нови Сад и Петроварадин, локална скупштина је укинула марта 2019.

Крагујевац је такође до пре петнаестак година имао пет градских општина, али су изменом статута града укинуте.

Политика и финансирање

Општински буџет се првенствено пуни порезом на имовину, различитим таксама (административна, комунална, боравишна) и накнадама, али и приходима од казни, продаје, закупа простора и камата.

Никола Јовановић из Центра за локалну самоуправу каже да је главни извор прихода порез на имовину, а да средства долазе и из дела пореза на доходак, те „уступљеног прихода са централног нивоа".

„Већина општина нема довољан буџет, нити може одрживо да обавља послове из сопствене надлежности", говори он за ББЦ на српском.

Сматра да је проблем и у томе што општине имају „предимензионирану управу и јавна комунална предузећа", првенствено због запошљавања „партијских кадрова", те „велика ставка из буџета иде на те нефункционалне трошкове".

Општине и градове види као „посебан ниво власти" који служи да „грађани на локалу бирају људе који ће за њих најбоље организовати и обављати комуналне и све друге послове који се тичу непосредног окружења и квалитета живота".

Сматра да је проблем и што се у Србији председници општина, градоначелници и локални одборници не бирају „непосредно - именом и презименом".

„Свуда у свету, овај ниво власти је врло битан за политичку крвну слику земље, јер се из локалне политике регрутују будући министри, па и државници.

„У развијеном свету готово је немогуће бити на озбиљној политичкој или државној функцији, а да претходно нисте побеђивали на локалу", каже Јовановић.

То у Србији, додаје, није случај, па се тиме, између осталог, и „прекида веза између људи и политичара".

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]