Технологија: Како одабрати видео игре безбедне за децу

Као деца, знали су за Тетрис, чешће су скупљали сличице него што су управљали конзолом, а данас као родитељи траже пут кроз дигиталну прашуму у којој нове видео-игре искачу као печурке у Супер Марију.

Сваки корак на том путу нови је ниво са сопственим препрекама, па је и пре него што се притисне „старт" лакше одустати.

„Родитељи се обично деле у две групе: оне који верују да су видео-игре лоше и да њихова деца не смеју да их играју, и оне за које су 'само неке играчке' и које не занима шта са њима раде.

„Оба екстрема носе сопствене опасности", каже Милица Црквењаков, продуценткиња у гејминг индустрији и вођа пројекта „Родитељи гејмера", осмишљеног да помогне одраслима да боље разумеју покретни дигитални свет.

За разлику од родитеља, расположење деце према видео-играма је махом јединствено - просто их воле.

Три четвртине дечака и половина девојчица од девет до 12 година у Србији свакодневно игра видео-игре, наводи се у УНИЦЕФ публикацији „Коришћење интернета и дигиталне технологије код деце и младих".

Не постоје истраживања за млађи узраст, али није необично да већ предшколци уроне у овај свет.

„Живимо у времену у коме су дигиталне технологије деци на дохват руке.

„Због тога родитељи треба да буду дигитални медијатори", каже психолошкиња Добринка Кузмановић, једна од ауторки УНИЦЕФ публикације.

Ниво 1: Савладати отпор

Свет видео-игара почео је да се отвара пред Константином Ненадовим 1985. године, када му је отац из Америке донео Комодор 64, кућни компјутер који је са 12,5 милиона продатих примерака у то време био најпродаванији десктоп рачунар у свету.

Наредних деценија, Ненадов је играо видео-игре, писао и водио ТВ емисије о њима, и коначно покренуо Јутјуб канал Escape game show.

Иако се одлично сналази у свету који је за многе родитеље непознаница, његова деца се нису претерано ослањала на очеве предлоге.

Прву игру, лего на конзоли, показао им је он, а за наредне су чули од другара у школи.

„Моја деца не играју ништа што ја представљам на каналу и понекад ми кажу 'Како можеш да играш ове игре за пензионере?'.

„Занимљиве су им оне које играју њихови другари", говори.

Видео-игре повезују децу слично као некада заједничко скупљање сличица или играње фудбала - тако налазе место у вршњачким групама.

„Ако им то забраниш, аутоматски им одузимаш другаре и искључујеш их друштва", каже Ненадов.

Млађа деца су посебно веома осетљива на изостављање или одбацивања вршњака, објашњава Кузмановић, доценткиња на Филозофском факултету у Београду.

Родитељи зато не треба унапред да имају негативан став, већ да покажу отвореност и интересовање за гејминг свет.

„Због детета, и његовог интереса, отпор треба превладати", каже Кузмановић, која се више од деценију и по бави утицајем дигиталног света на децу.

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Ниво 2: Одабрати праву игру

Сваке године се у свету појави више од 10.000 видео-игара, а гејминг индустрија гзарадила је 184,4 милијарде долара 2022.

Жанровски су шаренолике и теже ухватљиве од књига и филмова, па разумевање света видео-игара није лако.

„Као што никада нећемо пустити малу децу да се играју без надзора, исто тако треба обратити пажњу на садржај видео-игара.

„Можемо дете питати шта се дешава, са њим учествовати - деца воле да виде да је родитељ заинтересован за њихове активности", саветује Манојло Маравић, аутор књиге „Тотална историја видео-игара" и професор на Академији уметности у Новом Саду.

Десетине жанрова, од акционих до загонетки или игара са улогама, „одређује се према главној механици видео-игре - онога што играч ради у игри", каже.

Старосна ограничења родитељима могу да послуже као почетне смернице.

Европска комисија је 2003. године увела уПЕГИ, ознаку узраста за који је игра примерена.

Старосна граница одређује се на основу садржаја, а игре могу да прате и додатна упозорење уколико има насиља, псовки, сексуалних референци или злоупотребе алкохола.

Родитељима се саветује и да на онлајн продавницама са којих се преузима видео-игра утврде има ли реклама и понуда за додатну куповину унутар апликације.

Ипак. и оваква припрема некада није довољна јер су креатори игара „веома инвентивни и користе разне стратегије манипулације", упозорава Кузмановић.

Родитељи би увек требало прво сами да одиграју ону коју ће дати детету, саветује он.

Црквењаков каже да родитељи могу да играју и заједно са дететом.

„Тако видео-игре неће бити изолирајуће активности и родитељи се неће наћи у ситуацији да њихови тинејџери сами, ноћу, у некој мрачној соби играју", каже.

Ниво 3: Поставити границе

Близу половине деце од девет до 17 година проведе више од 24 сата недељно на интернету, а приближно свако седмо чак 40 сати, показује истраживање УНИЦЕФ-а из 2019.

Млађи, посебно дечаци, време углавном проводе гледајући снимке и уз видео-игре, док их касније привлачи слушање музике и друштвене мреже.

„Ако родитељи не поставе баланс, не могу да криве дете ако проводи девет сати уз видео-игре", сматра Ненадов.

Према препорукама Америчке академије педијатара, деца млађа од 18 месеци не треба уопште да проводе време испред екрана, а она од две до пет година - до један сат дневно.

Тешко је измерити периоде проведене испред екрана јер су и одрасли и млади окруженим бројним дигиталним уређајима, указује Кузмановић.

„Важно је да постоји интерактивност и да деца не упијају пасивно садржај који им се нуди", каже.

Родитељима препоручује да се унапред договоре са децом колико дуго и када могу да играју, те да се сви придржавају успостављених правила.

„Децу треба да научимо да управљају временом испред екрана тако што ћемо понудити одређене моделе у породици.

„Ти модели значе да и родитељи имају њихово време испред и без екрана, односно периоде када остављају по страни све уређаје, јер деца најбоље уче по моделу", наводи Кузмановић.

Деци би требало да објасне како да се односе према лични подацима и како да разговарају са другим играчима, али и да користе „родитељску контролу" на уређајима, пише Кузмановић у публикацији „Деца у дигиталном добу".

Две стране гејминг света

Услед ширење дигиталног света, многи родитељи данас више брину о коришћењу технологије међу адолесцентима, него о злоупотреби дроге или алкохола.

У међународну класификацију болести Светске здравствене организације 2022. године је увршћен и поремећај играња видео-игара међу болести.

Карактерише га недостатак потпуне контроле над играњем и давање гејмингу све више предности у односу на друге активности, упркос негативним последицама.

„Дисфункционални породични односи, недостатак комуникације и подршке родитеља, неодговарајући васпитни стилови су неке од ситуација које могу да предвиде проблематично коришћење интернета", каже Кузмановић.

Ограничавање употребе дигиталних уређаја на три и мање сати умањује негативне последице на ментално здравље и добробит, наводи се у студији објављеној у научном часопису Лансет.

Дигитална обавештеност може да умањи штетне ефекте претеране употребе ових уређаја, као и зависност од видео-игара и изложеност дигиталном насиљу, показују закључци ове студије.

Њу чини низ знања и вештина које деци помажу да стварају дигитални садржај, решавају проблеме и сарађују са другима на проверен и безбедан начин.

„Живимо у дигиталном добу у коме деца треба да развију отпорност на различите ризике којима се суочавају", каже Кузмановић.

„Да ли бисте радије да вам дете чита биографију неког мафијаша или проводи време уз добру видео-игру која може бити право уметничко дело", питање је које Милица Црквењаков често постави родитељима.

Као што постоје добре и лоше књиге или филмови, тако је и са видео играма, које могу да донесу нова знања, доприносе развоју координације вида и моторике, постављање циљева, решавање више задатака истовремено, сматра она.

У зависности од жанра, видео-игре могу да буду корисне на разне начине, сматра Маравић.

„Стратешке развијају вештину планирања и предвиђања будућих сценарија, код тродимензионалних игара деца могу да уче сналажење у простору и вежбају памћење обележја.

„Авантуре развијају аналитичко и логичко мишљење у решавању проблема, а акционе побољшавају пажњу и концентрацију", објашњава он.

Видео-игре су, просто, „ултра-забавне", каже Ненадов.

„Социјализација коју деца имају кроз заједничко играње је сјајна ствар, што смо посебно видели током ковид пандемије."

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]