Животна средина и Србија: Зашто се минира планина изнад Мајданпека и ко су 'герилци' са Старице

Громки звуци минирања за становнике града на реци Пек нису никаква новина, слушају их деценијама, готово свакодневно, у овом крају источне Србије познатом по многобројним рудницима.

Међутим, 5. јуна је Мајданпечане изненадила, а многе и узнемирила заглушујућа бука са Старице, праћена облаком дима и сурвавањем стена са врха планине.

Владимир Божић, један од активиста организације „Не дам/Ну дау" и одборник у локалном парламенту, на самом излазу из насеља показује куће у чија су дворишта падале каменице.

„Ми који живимо доле, морали смо да знамо да ће тако нешто да нам се деси, а не само да нам сруче планину на главу", говори 42-годишњи Мајданпечанин за ББЦ на српском.

Минирање је спровела кинеска компанија Зиђин, већински власник Рударско-топионичарског басена Бор, под чијим окриљем ради и Рудник бакра Мајданпек, „у склопу мера предострожности, због санације опасне стенске масе на планини Старица".

„Пројекат санације реализован је према захтевима Министарства рударства и енергетике, сви радови уредно су пријављени надлежним институцијама и изведени су у складу са налогом рударске и геолошке инспекције", наводи Горица Тончев Василић из Службе за односе с јавношћу компаније Serbia Zijin Copper у писаном одговору за ББЦ на српском.

Снимак минирања који је уплашио становнике града подно Старице проширио се Србијом, а поједине мештане натерао и на протест.

Већ 11. јуна одржан је и први протест, а борба се из града убрзо преселила у планину.

„Одлучили смо да се попнемо овде, направимо камп и да их на сваки начин, пре свега физичким присуством, онемогућимо да је даље бесомучно руше", говори Божић.

„Ако ти неко руши детињство, тамо где си убрао прву печурку, ухватио првог зеца, онда је то неприхватљиво за сваког слободоумног човека, па и за нас", додаје.

Тако су се активисти његове организације средином јуна пешице, са багажом на леђима, запутили ка врховима Старице, не знајући, каже, са чиме се суочавају.

На претходно минираном платоу затекли су целокупну механизацију - багере, камионе, бушилици, али су они временом померени.

Недуго потом, додаје Божић, придружили су им и остале опозиционе странке из мајданпечке скупштине и незадовољни грађани, што је довело до настанка покрета „Не дамо Старицу".

Јездећи кривудавим, брдским путевима, обгрљеним шумом и густим растињем, теренским возилом се првог дана септембра полако успињемо до платоа на планини испод чије површине се налази неколико тона експлозива, како тврде активисти.

ББЦ није могао да провери ову информацију из других извора.

Пар десетина метара узбрдо је камп који су активисти поставили не би ли спречили даље минирање планине, за многе симбол и идентитет града.

„Старица мени значи живот, задњу кап крви даћу за њу", смирено, али одлучно говори Драган Дмитровић Грга, држећи се за волан, у покушају да укроти возило по клизавом терену.

Зашто је миниран део планине

Компанија Serbia Zijin Copper Бор - огранак Мајданпек, пријавила је извођење радова Општинској управи 24. децембра 2021. године по Упрошћеном рударском пројекту растерећење косина у југозападном делу Северног Ревира, по члану 106. Закона о рударству и геолошким истраживањима, наводи Лидија Бинђеско, начелница општинске управе, у писаној изјави за ББЦ на српском.

Претходно су „рударска и геолошка инспекција и стручњаци у области безбедности прегледали високу и стрму падину" и утврдили велики број пукотина у стенској маси, „што би за последицу могло да има изненадно обрушавање", наводе из Службе за односе с јавношћу кинеске компаније.

„Kонстатовали су да су пукотине на литици која је окренута према граду дугачке више од 100 метара и широке око 30 центиметара и да захтевају хитну санацију", наводи Тончев Василић.

Све надлежне институције сагласиле су се да компанија „у најкраћем могућем року изради пројекат, изведе рударске радове и на тај начин отклони потенцијалне безбедносне ризике од обрушавања дела планине Старица у близини урбаног подручја", додаје.

Одмах после минирања почетком јуна, стигло је и саопштење Министарства рударства и енергетике у којем пише да је рударска инспекција „констатовала да је неопходна хитна санација распуцале стене са циљем спречавања клизања и обрушавања".

„Пре почетка санације, компанија 'Зиђин Копер' извршила је припремне радове, прибавила потребне сагласности, израдила пројекат и пријавила радове, а како би се заштитио град од одронулог материјала који се појављује током минирања, урађена су и два заштитна канала", пише у саопштењу Министарства.

'Герилска' борба за симбол града

Прескачући црвену траку и знак на коме пише Стоп - Забрањен приступ минирање, активисти хитају ка литици одакле се вијори застава Србије.

Недалеко одатле подигнут је и камп, до кога стижемо узаном стазицом прескачући кречњачке стене и заобилазећи грмље и дрвеће.

Простор где су се активисти улогорили опасан је црвеним и жутим струнама, а на једној је окачена и кеса пуна лименки, као својеврсни вид аларма.

„Ово нам је тераса, ту пијемо јутарњу кафу или чај", показује Божић место одакле се као на длану види читав Мајданпек и делић површинског копа „Северни ревир".

Поред импровизоване терасе, активисти су од камења и стена направили огањ за ложење ватре усред кампа, поред кога се налази и кухиња, на шта указују разбацани тигањи, шерпе, конзерве и једна плинска боца.

Ту, каже Божић, његов саборац Грга кува најбољи пасуљ и купус.

Пошто је почела да пада киша, склониште налазимо под церадом постављеном изнад клупа са сунђерастом подлогом и трпезаријског стола на коме је, између осталог, скоро празна флаша воде.

И управо снабдевање водом им представља највећи проблем на овој локацији, јер се најближи извор налази неколико километара од кампа.

„Све смо ручно доносили кроз ову шуму, балона колико хоћеш, а и после када смо добили ладу", додаје други члан ове организације Младен Владић који је претходну ноћ провео у кампу.

Возило су, као и многе друге потрепштине, добили на коришћење од пријатеља који подржава њихову акцију.

Активисти кажу да је испрва у камп долазило око 40-50 људи свих узраста, док тренутно, пошто нема никаквих активности на врху, организују искључиво даноноћне трочлане страже.

Ротирају се по сменама, а спавају у шаторима које су дигли у кампу.

Инциденти

Релативно мирну блокаду реметиле су ситне трзавице између активиста и кинеске компаније, али је 20. августа, према речима активиста, група радника обезбеђења порушила камп.

На стражи је тада био и Младен Владић који се са осталим активистима, по договору, склонио у шуму када је видео да прилазе кампу.

„Они су кренули на јуриш одоздо, а пошто имамо излаз одавде за случај опасности, повукли смо се", готово вичући прича 50-годишњи становник Рудне Главе, села крај Мајданпека.

Каже да је тада чуо једног радника обезбеђења како виче да не „бацају ствари и растурају камп".

„Позвали су нас да приђемо, било је напето и грозно, и дали нам минут да изнесемо заставе покрета које су бацили у блато", додаје.

Случај су пријавили полицији, а потом се вратили у камп са припадницима МУП-а који су легитимисали раднике обезбеђења.

„Нама је првобитно речено да је наш задатак да обезбедимо део од око 300 метара од места минирања како нико не би био повређен, а не да рушимо камп", рекао је за лист Данас, Саша Цветковић припадник обезбеђења, који је „одбио наређење надређених".

Из компаније Зиђин наводе да малобројни активисти „све време опструирају пројекат кампујући на планини Старица", а да су неколико пута „без безбедносних дозвола улазили у зону пројекта уништавајући бушотине и опрему".

„У само једном од таквих рушилачких напада на машине фирме Jinshan (Јеншан), која изводи радове на копу 'Северни ревир', причињена је штета тој фирми у износу преко 100.000 долара.

„Вандализам је тада - 20. августа пријављен полицији и увиђај је обављен", наводи Тончев Василић из Службе за односе с јавношћу кинеске компаније.

Додаје да су и друге „ванредне ситуације" пријављивали полицији и „задржали све извештајне и доказне материјале о томе".

Активисти кажу да је комуникација између њих и кинеске компаније до сада била минимална.

Божић истиче да су једном приликом разговарали са представником компаније Јеншан, подизвођача радова, преко преводиоца, али да је убрзо дијалог прекинут.

Постојали су, додаје, и обострани покушаји да се са компанијом Зиђин договори потенцијални састанак, али безуспешно.

„Тренутно немамо никакву комуникацију, једино су нам уделили позив за парнични поступак", наглашава Божић.

Тужба и парцела 624/1

Камп је, према тврдњи активиста, подигнут на парцели 624/1, чији је власник Република Србија, док право коришћења има јавно предузеће „Србијашуме", како стоји и у катастарским документима.

У тужби коју су активисти дали ББЦ-ју на увид, а којом Зиђин тужи деветоро чланова групе, пише да је тужилац, односно кинеска компанија „власник катастарске парцеле 624/1, потес Усарија", укупне површине 290 хектара.

На том потесу се налази и минирано подручје.

„Ова парцела на терену представља рудник који тужилац користи по основну уговора са Републиком Србијом, што је општепозната чињеница од 2018. године.

„На овој парцели тужилац обавља рударску делатност и исту има у законитој државини", пише у тужби.

Вредност спора је 5.000 динара, а од тужених се такође тражи да „престану са узнемиравањем права својине претпостављеног власника-тужиоца, тако што ће престати да улазе и заустављају рад тужиоца на парцели 624/1".

ББЦ новинари нису могли да потврде веродостојност тужбе у Основном суду у Мајданпеку.

Из компаније Зиђин наводе да „парцела јесте у државном власништву, али ју је држава Србија дала на коришћење компанији и то са јасним циљем - да се отклоне све потенцијалне опасности од обрушавања стенске масе".

„Министарство рударства и енергетике упутило је захтев компанији да санира све потенцијалне опасности, а 'Србијашуме' која је корисник те парцеле, сагласила се с тим да се радови изведу", наводи Тончев Василић, испред компаније Зиђин.

Шта даље?

Док киша пада све снажније, а капи које ударају о цераду задају јачи ритам, активисти поручују да се њихова ненасилна борба за „душу Србије", планину Старицу, наставља.

„У кампу ћемо да боравимо докле год буде потребе, не интересује ме јесен, зима, ми смо одлучни да причу истерамо до краја и колико год је потребно, ми смо ту", обећава Божић.

Иако су мишљења Мајданпечана о њиховој акцији и минирању Старице подељена, ветар у леђа им, наглашавају, даје растућа, јавна и тајна, подршка.

„Рођен сам у овом граду, ту ми је гроб оца, а около су све наше планине - моја је Букова Глава, женина Кулма Мика, можете да их дохватите.

„Нама Старица није само брана Мајданпека, већ и свих имања, цело предивно Хомоље и овако се ја грчевито борим за њу", закључује Младен Владић.

Пратите нас на Фејсбуку,Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]