Шта женама није дозвољено у Српској православној цркви

И даље се сећам разговора који сам пре неколико година чула пре службе испред једне православне цркве у Србији.

„Имам менструацију, не смем да уђем унутра", изговорио је женски глас.

„Уђите, нема то никакве везе", чула сам одговор.

Била сам збуњена.

Ова успутна конверзација скривала је бројна питања о положају жена у цркви, али и границама које остају невидљиве, чак и онда када формалне забране нема.

Какав је положај жена у Српској православној цркви (СПЦ)?

Шта им је, а шта није дозвољено?

Постоје ли нека одређена правила?

„Положај жена је сличан у свим православним црквама и оне не могу да буду свештеници, нити да буду на позицији епископа или патријарха", каже Растко Јовић, професор на Богословском факултету у Београду, за ББЦ на српском.

У хришћанским црквама, епископ је задужен за управљање одређеном црквеном облашћу.

Патријарх је врховни поглавар православних цркава.

Жене „ипак имају одређене улоге унутар црквеног система", указује Јовић.

„Постоје монахиње и игуманије које воде манастире, као и вероучитељице које раде са децом и младима", додаје.

'Само сам прихватила постојећи поредак'

Мила Илић има 45 година и у цркву одлази од детињства.

„Не размишљам о томе ко стоји иза олтара, а ко не може да му приђе", каже ова верница.

У олтару, посебном делу православне цркве иза иконстаса, бораве само мушкарци - свештеници и помоћници, а само ретко жене и то у манастирима.

„Игуманија има ауторитет над заједницом, духовну и административну моћ.

„Оне, као и многе монахиње, улазе у олтар", каже Јовић.

Док православни свештеници могу да буду у браку и оснују породицу, монаси живе у целибату у одвојеним монашким заједницама.

Могућност да жена уопште буде део црквене хијерархије никада Мили није деловала као реална.

„Никада и нисам размишљала о томе, једноставно сам само прихватила постојећи поредак.

„Било би ми чудно да видим жену на некој од тих позиција", додаје.

Православни свештеници се баве духовним и административним пословима унутар цркве.

Служе литургију и свете тајне, попут крштења, венчања или причешћа.

Причешће у православној цркви једна је од најбитнијих хришћанских пракси у којој верници узимају хлеб и вино - симболе тела и крви Исуса Христа.

Мушкарци који заврше богословију могу да постану свештеници, док жене са истим образовањем могу да раде у школама и предају веронауку.

Жене и структура цркве

Иако се у савременој теологији могу уочити извесни помаци, делом и као последица дијалога, они не доводе у питање основну хијерархију цркве, објашњава професор Јовић.

Они који се противе проглашавању жена у чин свештеника и епископа, наводе аргумент да тога у историји цркве није било, каже теолог Вукашин Милићевић за ББЦ на српском.

Ипак, по овом питању, православна „црква је нешто више отворена од католичке".

„Тамо не постоји могућност да жене буду на позицији ђакониса", додаје Милићевић.

Средином децембра, Ватикан је одбио предлог да жене постану ђакони - најнижи од три свештеничка чина.

Англиканска црква је, међутим, прогресивнија.

У октобру 2025, Сара Малали именована је за кентерберијску надбискупкињу, поставши прва жена у историји Англиканске цркве на тој позицији.

Не постоји недвосмислено теолошко оправдање за искључење жена из црквене хијерархије, каже Душан Маљковић из Центра за квир студије где је организовано предавање Од ђаконисе до матријарха -Једна (не)могућа (р)еволуција или православни феминизам.

У том случају долази се до борбе тумачења канона и традиције, додаје.

„Управо кроз те интерпретације често се разоткрива дубоко укорењена мизогинија", каже Маљковић.

Питање рукополагања жена није „само теолошко, већ и прагматично питање моћи, јер би укључивање жена у црквену хијерархију нужно значило и дељење симболичке и институционалне моћи која је вековима била искључиво мушка", објашњава за ББЦ на српском.

Ђакониса је било раније

Фотографија жене у бело-златној одори испред православних икона како причешћује вернике у пролеће 2024. године кружила је интернетом.

На њој је била Анђелика Молен - прва ђакониса у Африци коју је митрополит Зимбабвеа рукоположио у овај чин.

Ђакони помажу свештеницима и епископима у богослужењима и црквеним пословима.

Рукоположење жена у чин ђакониса није новина у црквеној традицији, још у раном хришћанству жене су помагале у богослужењу, каже Милићевић.

„Постојало је више покушаја да се пракса оживи, па је и овај најновији покушај вредан хвале", додаје он.

У православној цркви ђаконисе су рукополагане не само током византијске ере, већ и у новије време, пише у студији Служењу жена-ђакона у Цркви теолошкињеКиријаки Каридојанис Фицџералд.

Зашто је важан улазак у олтар

Иконостас као физичка граница истовремено је и симболична.

Само у изузетним приликама унутра се могу наћи жене, док се чешће срећу не само мушкарци, већ и дечаци који им помажу током литургије.

„Игуманије и монахиње које служе у манастирима имају благослов да уђу у олтар, а постоје примери да се дозвољава и ћеркама свештеника да помажу", каже Јовић.

Канонска забрана која се често наводи потиче још из седмог века.

У олтар не сме да уђе нико осим оних који активно учествују у служби, указује професор.

Због тога то правило, додаје Јовић, може и другачије да се тумачи, не као забрана заснована на полу, већ као питање литургијске функције и улоге у самом обреду.

Жена као мајка

Иако за себе каже да је религиозна, Милица Јанковић се често „не слаже са начином на који црква види жене".

„Одувек ме је нервирала идеја о жени као о тихој, послушној и кроткој и чија је једина функција да рађа децу.

„Тај опис је тако деградирајући, а многи свештеници управо на томе инсистирају", каже ова црнокоса девојка.

То јој ипак не смета да „пости и повремено одлази на службу", каже.

„Одвојила сам неке ствари у глави, институционализована религија је другачија од појединачне вере", каже она.

Српска православна црква је направила неку врсту конзервативног заокрета, указује Милићевић.

„Не би било нужно лоше што се говори о жени као о мајци, да то није стављено у неки радикални патријархални контекст", додаје.

Материнство тада није „отелотворење божанске љубави, већ је подређено одгајању војника који ће служити држави, а које охрабрује црква", указује он.

Причешће током менструалног циклуса

Милица се причешћује и током менструалног циклуса.

„На то ме је упутио свештеник цркве у коју идем, а и не мислим да је то нужно лоше", каже она.

„Уверење да жене током менструације не би требало да се причешћују не потиче из хришћанства, већ јудаизма", објашњава Јовић.

Обредна нечистота у вези са циклусом односи се на концепт у традиционалним и верским веровањима где се менструална крв, иако природна, сматра нечистом за обављање одређених религијских обреда.

„Те идеје су се временом ушле у религијску праксу, иако за њих не постоји чврсто теолошко упориште.

„Реч је о културно-историјским наслагама које су преузете из претходних религијских система и обичаја", каже Милићевић.

Тумачења канонских текстова су се кроз векове разликовала и у савременој теолошкој мисли све је присутније схватање да телесни биолошки процеси не могу да буду препрека за духовни живот, објашњава.

Погледајте видео: Жене које се боре да постану католичке свештенице

Жене које ћуте

Жене се у Библији и хришћанској традицији посматрају кроз причу о Адаму и Еви.

По овом предању, први људи су избачени из раја пошто су прекршили божију заповест.

Било им је забрањено да узимају плодове са дрвета спознаје добра и зла.

Змија је навела Еву да узме плод и поједе га, а она га је затим дала и Адаму.

Прва жена је отерана из раја због непослушности, што је вековима обликовало схватање жена као бића склоних греху.

У исто време, жена се често поистовећује са мајчинском, неговатељском улогом, какву има такозвана владичица Богородица - за коју се верује да је родила Исуса Христа.

Тако се јавља контраст између „послушне, чисте" жене и „грешне" Еве.

У Библији су ретка места где Богородица говори, каже теолошкиња Јелена Војиновић за ББЦ на српском.

„Једно од њих је када јој анђео саопштава да ће родити Исуса, сина божијег, она смерно прихвата божију вољу.

„Друго је у библијској причи о свадби у Кани, када нестаје вина", додаје.

Тада Богородица то саопштава Исусу и иницира прво чудо у хришћанској традицији - претварање воде у вино.

„Ипак, не можемо да се не запитамо зашто јој је одузет глас.

„Женски глас у хришћанству је често био скривен, али је имао снагу да обликује ток догађаја, чак и када није био довољно гласан", додаје Војиновић.

Погледајте видео: Древни мирис тамјана

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу,Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]