Србија, рудник и животна средина: „Највише се плашим државе" - мештани села у околини Бора остају без воде, док им куће пуцају

Живот мештана борских села, који је одувек нераскидиво повезан са судбином оближњег рудника, драстично се променио од када је кинески рударски гигант, компанија Zijin Mining Group, 2018. године преузела већинско власништво над борским басеном.

Уговор о стратешком партнерству, који је те године склопљен између кинеске компаније, Владе Србије и Рударско-топионичарског басена Бор (РТБ) , држави је донео капиталну инвестицију од око милијарду и по долара који ће бити уложени до 2024. године, а Бору проширење производње.

Међутим, за неке мештане, овај уговор је донео нове проблеме - пуцања кућа, исушивања бунара и штете на приватним поседима, због чега су и данас дубоко забринути за сопствену будућност.

„Лоше је, а очекујемо само да буде још горе", кажу Верица и Мирољуб Живковић из влашког села Метовницa.

Свега неколико километара од градилишта новог рудника, у кући попуцалих зидова, без текуће воде јер је бунар из којих се снабдевају пресушио, овај брачни пар уз много напора прави козји сир и млеко - њихов једини извор прихода.

Док Живковићи немају сумње да је причињена штета последица подземног минирања у склопу изградње новог рудника, извођач радова, компанија Zijin Mining (до недавно позната као Rakita Explorations), у писаном одговору за ББЦ на српском пориче сваку одговорност.

Међутим, правни аналитичари упозоравају да је уговором о стратешком партнерству еколошка одговорност Zijin Mining Group, у оквиру које послује њена ћерка-фирма, компанија Zijin Mining, „суспендована на неодређено време".

На питања ББЦ-ја до објављивања овог текста нису одговорили Влада Републике Србије, Министарство заштите животне средине, Министарство грађевинарства, као ни градске власти у Бору.

Како се мења околина Бора?

Загађење ваздуха, са којим Борани живе од када је рударења, последњих месеци је значајно појачано.

Због тога је и градоначелник Бора у септембру поднео кривичну пријаву против компаније Zijin Copper DOO Bor, друге ћерке-фирме кинеског рударског гиганта.

Фирма је након тога привремено обуставила рад топионице и већ у новембру започела ремонт јер је, како су објаснили, узрок прекомерних емисија био квар на опреми погона.

Али мештанима оближњих села изградња нових рудника донела је нове муке и, како кажу, сада боре да их неко уопште чује, јер питања и пријаве надлежнима остају без одговора.

Северно од града, у близини села Оштрељ и Велики Кривељ, надомак којих годинама раде два рудника - „Велики Кривељ" и „Церово", у марту 2020. године је отворен и трећи - „Церово 2".

Због већег обима рударења, надомак Великог Кривеља се полако али сигурно уздиже ново флотацијско јаловиште - непрегледно брдо сиве прашине где се одлаже отпадни материјал настао у процесу рударења.

Са друге стране копа, код села Оштрељ, старо флотацијско јаловиште већ годинама је извор еколошких проблема за мештане које живе у околини.

„Треба доживети да човек живи овде", каже Раде Анђелић, пољопривредник из села чије имање са првим ветром прекрије загађујућа прашина.

Становници ова два села су се помирили са најављеним исељењем, због одлуке о експропријацији, али им смета то што радови, како наводе, улазе на имања која су још у приватном власништву и праве штету.

ББЦ на српском до објављивања текста није добио одговоре компаније Zijin Copper DOO Bor, надлежне за радове на овом потезу.

Шта су флотација и флотацијско јаловиште?

Флотација је постројење у оквиру рудничког комплекса где се врши одвајање руда које су у природи помешане. Непотребни вишкови земље са којом се ископава руда односе се на посебна одлагалишта која се називају флотацијска јаловишта.

Ова земља, објашњава за ББЦ на српском бивши инжењер заштите на раду РТБ Бор Топлица Марјановић, „садржи све што садржи утроба земље - бакар, гвожђе, арсен и тешке метале."

„Када пада киша, те супстанце се сливају у земљу, загађујући земљиште и подземне воде", објашњава Марјановић, данас пензионер и еколошки активиста у Бору.

Са друге, јужније стране града, између села Брестовац, Слатина и Метовница, ниче потпуно нови рудник „Чукару Пеки" - према истражним студијама, једно од највећих налазишта бакра и злата на свету.

Процењено је да ова инвестиција, у почетном износу од 500 милиона долара, може да донесе многоструко већи приход - око 18 милијарди долара.

Председник Србије Александар Вучић саопштио је да ће овај рудник бити отворен у априлу или мају следеће године.

Држава ће највећи део производње тог злата куповати за сопствене резерве, рекао је Вучић, нагласивши да је то добра стратегија, нарочито у време кризе изазване пандемијом корона вируса.

Звуке подземног минирања којим се крчи пут новом руднику, седамдесетогодишња Драга Несторовић и њен син Бојан упоређују са бомбардовањем.

„Некада, када није свако домаћинство имало телевизор, по детонацијама у РТБ-у смо навијали сат", каже Драга.

Захваљујући навици да гледа на сат кад пукне, Бојан тачно зна и када је на градилишту новог рудника чуо прву експлозију - 28. децембра 2018. у 18.15 часова.

Од тада се, кажу Несторовићи, минирање чује „и дању и ноћу", таквим интензитетом да се „тресу и тањири на столу".

Надлежна компанија за извођење радова на локалитету „Чукару Пеки" Zijin Mining у писаном одговору за ББЦ на српском пориче повезаност радова са проблемима мештана.

Став компаније дели и Министарство рударства и енергетике.

Страх и очај у Метовници

У дворишту породице Живковић, у којем заједно живе пас чувар и мачка тробојка, уобичајени призор сеоске окућнице данас ремете бурићи раштркани по дворишту.

У њима сакупљају кишницу да би обезбедили воду за прање и тоалет.

Метовница, село на око четири километара од Бора, није повезано на градски водовод, па свако двориште има бунар као једини извор чисте воде.

„Пошто се дешавало да без воде останемо по четири-пет дана, сами смо купили цистерну од 1.000 литара", каже Верица.

Тако сада чувају воду коју им градске власти допремају у цистернама.

Међутим, ни сипање воде у бунар није потпуно решење за њихов проблем, јер се вода, објашњавају Живковићи, више не задржава.

Исушивање столетног бунара оставило је Мирољуба и Јелицу дубоко забринуте како ће прехранити козе - једини извор прихода.

„Немам ништа против државе, али ми није јасно како мисле да се млади врате на село кад немају воду. Да ли је ово достојан живот у 21. веку? Грехота је и срамота је", закључује Верица.

Из градске управе нису одговорили на питања ББЦ-ја у вези пријава проблема стране грађана и перспективе њиховог дугорочног решавања.

Извођач радова Zijin Mining у писаном одговору за ББЦ објашњава да се „већина бунара који су пресушили или чији је ниво воде опао налази на поседима у власништву компаније".

„За бунаре на приватним поседима, укључујући и недавне жалбе појединих мештана, компанија спремна да поново ангажује стручњаке институције да изврше адекватно испитивање и извештаје о процени", додају из компаније.

Пад нивoa воде је предвиђен и очекиван, наводе.

„Пројектима рударске експлоатације неизбежно је да дође до пада нивоа воде у експлоатационом пољу, а то је објашњено у јавно доступном Просторном плану подручја посебне намене и Студији о процени утицаја на животну средину."

Шта је Студија о процени утицаја на животну средину?

Како се објашњава у Закону о процени утицаја на животну средину, Студија је документ којим се „анализира и оцењује квалитет чинилаца животне средине и њихова осетљивост на одређеном простору и међусобни утицаји постојећих и планираних активности.

„Овим документом предвиђају се непосредни и посредни штетни утицаји пројекта на чиниоце животне средине, као и мере и услови за спречавање, смањење и отклањање штетних утицаја на животну средину и здравље људи."

Међутим, према Студији, ниједно од 75 регистрованих домаћинстава у Метовници, није под директним утицајем новог рудника, јер нису обухваћена ужом зоном мониторинга, истичу из борског еколошког удружења „Чукару Пеки" у разговору за ББЦ.

Живковићи се воду за понекад обрате најближим комшијама, удаљеним на око пола километра, али „и код њих има све мање".

То није једини проблем - на унутрашњим зидовима куће почеле су да се појављују пукотине.

„Градски водовод ће можда и да спроведу кроз неколико година", оптимистичан је Мирољуб.

„Него мене брине оштећење куће, ко ће то да нам надокнади".

Преко брда, код комшија, укућани у домаћинству Владимировића се опрезно пењу уз бетонско степениште које се одвојило од зида.

Из дворишта Дарка Владимировића пружа се поглед на градилиште новог рудника бакра и злата „Чукару Пеки", што на језику Влаха значи „Петрово брдо".

„Пукотине имам буквално по целој кући", каже Дарко, „а бунар је такође испуцао".

Слично је и код Несторовића, који кажу да их посебно забрињава пукотина дуж доњег спрата куће.

Пукотине су се појавиле и на многим другим кућама у Метовници.

Шта кажу надлежни

Док мештани детонације пореде са „бомбардовањем", извођач радова у одговору за ББЦ оцењује да се „једва чују".

Из компаније Zijin Mining тврде да се приликом минирања „предузимају разне мере заштите".

Наводи се да се подземна минирања дешавају „не више од једном дневно, не дуже од једне минуте сваки пут".

„Мештани могу осетити благу нелагоду, а импулс буке траје само неколико секунди и не може утицати на здравље мештана", кажу.

Како радови напредују и иду у дубину, „интентизитет буке минирања знатно смањује и већ неко време се не може чути ни у непосредној близини".

Као потврду наводе месечне извештаје Техничког факултета у Бору, који врши сеизмичка мерења за овај пројекат.

„У месечним извештајима за истражни нископ од јануара 2019. до марта 2020. године јасно се наводи да током било којег процеса минирања обухваћеног сеизмичким мерењима интензитет потресања тла био у оквиру највећег допуштеног опсега дефинисаног Пројектом сеизмичког мониторинга", кажу из Zijin Mining-a.

На упит ББЦ-ја из компаније нису доставили извештаје који то потврђују.

Из Техничког факултета у Бору за ББЦ на српском кажу да су „сви извештаји - власништво Zijin Mining", те да их не могу доставити без изричите писане сагласности кинеске компаније.

Из Министарства рударства и енергетике такође тврде да радови на изградњи новог рудника нису узрок проблема које пријављују мештани.

У одговору за ББЦ на српском, из Министарства кажу да су „рударски и геолошки инспектори су у више наврата вршили редовне и ванредне инспекцијске надзоре на локалитету Чукару Пеки".

„Нису констатовали незаконитости у поступању", додаје се у одговору, те да „извођење радова није могло да утиче на стварање клизишта и пукотина на економском објекту".

Ни компанија Zijin Mining, ни Министарство рударства и енергетике, ни Технички факултет у Бору нису одговорили на питање ББЦ-ја шта је могући узрок пуцања кућа и нестајања воде.

Капитална инвестиција без еколошке одговорности

Метовничани су остали без икакве заштите, сматрају у еколошком удружењу „Чукару Пеки" из Бора.

Председник удружења Зоран Јанковић за ББЦ на српском каже да, када су радови почели, Студија процене утицаја на животну средину још увек није била израђена.

„Мештани су појединачно пријављивали проблеме, а ми смо одмах упознали ресорна министарства са чињеницом да се на кућама појављују пукотине од 5 и 10 центиметара и затражили Студију процене", објашњава Јанковић.

Када је Боранима у фебруару 2019. представљена Студија, удружење је уложило примедбе Министарству заштите животне средине, које нису уважене.

Они су тада, између осталог, тражили да се границе уже зоне мониторинга утицаја на животну средину прошире тако да обухвате и село Метовница.

„С обзиром на то да смо ми упознали ресорна министарства са проблемима, која ћуте, то значи да министарства индиректно дозвољавају да се радови спроводе на овај начин".

Еколошка одговорност компаније привремено је суспендована, кажу из истраживачког тима Центра за међународна приватна предузећа (CIPE) из Америке.

Истраживачи Центра су анализирали уговор о стратешком партнерству склопљен између кинеског рударског гиганта, Владе Србије и РТБ Бор.

Овим уговором који је јавно доступан на сајту Владе, кинески гигант Zijin Mining Group преузео је 63 одсто власништва над РТБ Бор.

„Најизазовније поглавље уговора тиче се заштите животне средине", каже за ББЦ на српском Игор Новаковић, члан истраживачког тима и директор београдског Центра за међународне и безбедносне послове ISAC Fund.

Он наводи да се у уговору наглашава неопходност израде Студије о заштити животне средине којом треба да се одреди обим загађења и да се развије акциони план који би побољшао ситуацију.

„Међутим није дефинисано шта та студија треба да обухвати, као ни рок за њену израду", каже Новаковић.

Како штетне материје из отпада заврше у нашим тањирима

Посебним делом уговора дефинисане су обавезе Србије према кинеској компанији.

Србија тако треба да помогне компанији да припреми еколошки акциони план и добије потребне дозволе од Министарства заштите животне средине, кaко би све било у складу са важећим законима.

„Поред тога, Србија је уговором дала одређене гаранције да борске компаније неће бити санкционисане или за неусклађеност са стандардима у такозваном прелазном еколошком периоду, чије трајање такође није дефинисано", објашњава Новаковић.

Иако је овим уговором „скинут велики терет са леђа грађана Србије и пронађен нов начин да РТБ ради, док је кинеска инвестиција од великог значаја за борски крај", Новаковић се пита „колико је ова инвестиција заиста у интересу грађана".

„То подсећа на ситуацију где један комерцијални уговор дерогира целокупан законодавни систем Србије у одређеној области, на одређеној територији, на неодређени период времена.

„А тако нешто је проблематично чак и у смислу Устава, јер каже да се одређене законске одредбе неће примењивати или ће се примењивати ограничено".

Влада Републике Србије ни након више од два месеца није одговорила на питања ББЦ-ја.

Живот на међи са градилиштем: „Највише се плашим државе"

Радни је дан, мешалице и тешке машине зује и тандрчу, а запослени у жутим прслуцима и шлемовима ужурбано улазе и излазе кроз капију.

Раднички камиони, комбији и службена возила дижу прашину док пролазе макадамским путем који вијуга уз ограду градилишта новог рудника „Чукару Пеки".

Навише, уз пут, помаља се сиви, овални тунел - пут у утробу земље, где се буши и припрема терен за рударе који ће одатле вадити злато и бакар када рудник буде отворен.

Са супротне стране макадамског пута, шездесетогодишњи Боранин Драган Вацић пажљиво прескаче дубоки, отворени ров у којем леже цеви, како би ушао на своју парцелу која се налази се тачно прекопута градилишта.

На парцели се, скривене од погледа под гранама тешких крошњи шарене кошнице са пчелама - основним извором прихода за Вацићеву породицу.

Проширење рударске производње значило је и експропријацију приватног земљишта у корист компаније Ziјin Mining.

Земљопоседницима чија имања су се нашла на простору будућег рудника понуђен је откуп земљишта.

Вацић, који има велико имање са кућом, шумом и њивама, један je од мештана који са инвеститором нису успели да се договоре око цене откупа.

Он је неповерљив према проценама вредности имања, за које тврди да су ишле „од 40 до 80 хиљада евра".

„Нисам против отварања рудника, али ово имање је у мојој породици више од 100 година, ја ништа друго немам и желим да се поштено плати", објашњава Вацић ББЦ репортерима.

Поводом потешкоћа да се постигне договор око откупа земљишта, из Ziјin Mining-а је за ББЦ оцењено да се „релевантне активности компаније у потпуности обављају у складу са законима и прописима Републике Србије и пријатељским консултацијама са власницима".

Они додају да то „најбоље илуструје успешна сарадња са више од 470 власника" и изричито се противе „понашању неких власника који не желе да продају земљиште и подизањем цена врше притисак на компанију".

Иако помирен са експропријацијом, о којој је у октобру 2020. године добио и решење, Вацић је узнемирен што је извођач радова почетком јуна прекопао пут око парцел.

Тиме му је "затворен пролаз до пчелињака и у шуму која је још приватна".

Због тога више пута обраћао граду, али је, како каже остао без одговора.

„Највише се плашим државе", каже Вацић.

„Држава све зна, али ћути, а ја у тој држави плаћам порез и очекујем заштиту".

Након што извођач није одговорио на молбе да му отворе пут, Вацић је тужио фирму за причињену штету, а поступак је у току.

Поводом проблема са оштећењима на путевима, из компаније кажу да "се сви грађевински радови изводе у оквиру исходованих одобрења, док се власницима који имају земљиште и имања у околини настоји омогућити и неометан приступ".

Са друге стране града, на експропријацију са сестринском компанијом Zijin Copper DOO Bor чекају мештани села Оштрељ и Велики Кривељ.

За то време радови, према наводима мештана - без претходног обавештења - машине улазе и на њихова имања. О обештећењу, кажу, за сада нема ни говора.

Пољопривредник Раде Анђелић био је шокиран када је у јуну ове године сазнао да је његовим имањем прошао канал за воду.

„Ја никоме ништа нисам продавао, ни парче до сада", истиче Анђелић док показује на канал воде чија испарења производе укус метала у устима.

Анђелић каже да се поводом тога обратио извођачу радова, компанији Zijin Copper DOO Bor, где су му рекли „да су то морали да пробију и да ће кроз две године све вратити у пређашње стање".

ББЦ на српском до објављивања текста није добио одговоре компаније Ziјin CopperDOO Bor.

Анђелић каже да му је каналом пресечен прилаз њивама и приватној шуми, у непосредној близини старог флотацијског јаловишта.

„Престали смо да садимо у башти, парадајз је такав да не можеш да га једеш ни сапуном када га опереш, ни најобичнију јабуку не можеш да гајиш како треба", каже Раде.

Иако су раније чували краве и овце, сада имају само свиње.

„Прашина пада на сено, људима је стока страдала од тог сена", додаје.

Иако њиве због загађења више не обрађује, проблем је што сада не може да сече дрва, објашњава.

Одговоре о томе да ли постоји основ за одвијање радова ББЦ ни након два месеца није успео да добије од Министарства грађевинарства.

Пада стење и камење

У марту ове године, Zijin CopperDOO Bor је проширио делатност и недалеко од села Велики Кривељ - највећег у округу.

Недалеко од села, компанија је започела раскривање рудника бакра и злата „Ново Церово" (Церово 2).

Капацитет овог рудника процењује се на два и по милиона тона руде годишње, а век експлоатације на седам година.

Званичници компаније, тада су објаснили да се рудник „састоји од површинског копа и дела који ће бавити само дробљењем, млевењем и отпремањем руде преко хидротранспорта до кривељске флотације".

Због тога је кинеска компанија пре неколико месеци почела је да прави ново јаловиште - које се граничи са имањем Драгослава Владића из села Велики Кривељ.

Владић такође чека експропријацију.

Он каже да се камење са брда насталог вишемесечним истоваривањем земље свлачи ка његовој приватној парцели, док ограде нема.

„Ја о томе нисам добио никакво обавештење или упозорење, само су се једног дана појавили багери", каже Владић за ББЦ на српском.

Мештани Великог Кривеља су од почетка године неколико пута протестовали „због неисплаћених надокнада житељима за запоседање њихових непокретности и бесправног запоседања приватног земљишта у актуелној фази проширења рудника „Церово", али без успеха.

ББЦ на српском је упутио питања градској управи у Бору и Министарствима рударства и грађевинарства, али одговори нису стигли до објављивања овог текста.

„Борба тек предстоји"

Бор одувек живи на међи са рудником - прва окна отворена су 1903. године, а егзистенција многих становника и дан данас зависи од рудника.

Иако обезбеђује радна места за многе, овакав начин индустријског развоја Бора, иако највећи, није једини разлог за забринутост међу Боранима.

Еколошки активисти виде још потенцијалних проблема и страхују да би ситуација у наредним годинама могла да се погорша.

„Поред развоја рударства и металургије, предвиђа се градња мини-хидроелектрана и изградња ветропарка на Црном врху северно од Бора, али се не зна како ће то утицати на ружу ветрова која чисти град од аерозагађења", објашњава за еколошки активиста Топлица Марјановић из Бора.

Индија: Како ђаци плаћају школарину у пластичним кесама

Марјановић, пензионер који је радни век провео као инжењер заштите на раду у руднику, каже да је локални План заштите ваздуха из 2015. године истекао, а нови није донет.

„Ако се ветар успори, загађење ће бити много веће", додаје Марјановић.

Он каже да се не разматра довољно како ће отварање новог рудника утицати на град.

Рударење, којим се велика количина земља извлачи на површину, захтева и место за одлагање, као и транспорт од окна до јаловишта. Марјановић упозорава да ће сав рударски саобраћај, у недостатку других путева, пролазити кроз Бор.

„Још увек нико не разматра какво ће бити стање у граду када се све то догоди".

„Ово је само почетак и борба тек предстоји", закључује Марјановић.

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]