Трамп и Европа у клинчу због Гренланда: Претња царинама и одлучан одговор

Данска премијерка Мете Фредериксен изјавила је да „Европа нец́е посустати под уценама и претњама" америчког председника Доналда Трампа о царинама због Гренланда.

У заједнилком саопштењу, она и други европски лидери поручили су да Трампов план прети да изазове „опасну спиралу“ угрожавања односа са САД.

„НАТО вец́ 20 година говори Данској да 'мора да отклони руску претњу одГренланда'. [...] Сада је време и то ц́е бити урађено!!!“, написао је Трамп на друштвеним мрежама.

Амерички председник је претходно запретио да ц́е увести царине од 10 одсто за осам америчких савезника, међу којима и Великој Британији, ако се супротставе његовом предложеном преузимању аутономне данске територије.

Гренланд је ретко насељена, али територија богата природним добрима, а његова локација између Северне Америке и Арктика чини га повољним за системе раног упозоравања у случају ракетних напада и за прац́ење бродова у региону.

Трамп инсистира да је Гренланд кључан за безбедност САД и није искључио могуц́ност његовог заузимања силом, што су многи критиковали.

У објави на његовој платформи Истина (Трутх Социал), Трамп је поручио да Данска „није била у стању да учини ништа поводом“ руских претњи Гренланду у протеклих 20 година.

Нове царине биц́е уведене Данској, Финској, Француској, Немачкој, Холандији, Норвешкој, Шведској и Великој Британији.

У заједничком саопштењу, осам земаља је навело да „царинске претње поткопавају трансатлантске односе“, понављајуц́и да су „потпуно солидарни са Краљевином Данском и народом Гренланда“.

Европске земље су поручиле и да су, као чланице војно-политичког савеза НАТО, „посвец́ене јачању арктичке безбедности као заједничког трансатлантског интереса“.

„Спремни смо да се укључимо у дијалог заснован на принципима суверенитета и територијалног интегритета иза којих чврсто стојимо“, наводи се у саопштењу.

„Желимо да сарађујемо и нисмо ми ти који траже сукоб. И драго ми је због доследних порука из остатка континента: Европа нец́е бити уцењена“, поручила је данска премијерка Фредериксен у објави на Фејсбуку.

„Још је важније да чврсто стојимо на темељеним вредностима које су створиле европску заједницу.“

Погледајте видео: Зашто Трамп жели Гренланд

Британски премијер Кир Стармер рекао је да је у недељу разговорао телефоном са Фредериксен, као и са председницом Европске комисије Урсулом фон дер Лајен и генералним секретаром НАТО-а Марком Рутеом, пре него што је разговарао са Трампом.

Портпаролка Стармерове канцеларије рекла је да је поновио став да је безбедност Гренланда приоритет за све чланице НАТО-а.

„Рекао је и да је погрешна примена царина на савезнике због тежње ка колективној безбедности савезника НАТО-а “, додала је портпаролка.

Трамп је најавио да ц́е увести царине од 10 одсто на робу из Данске, Норвешке, Шведске, Француске, Немачке, Велике Британије, Холандије и Финске, која би ступила на снагу 1. фебруара, али би касније могла да порасте на 25 одсто.

Ова мера би трајала док не буде постигнут договор око Гренланда.

„Ове земље, које играју ову веома опасну игру, довеле су у игру ниво ризика који није одржив нити одржив“, написао је, додајуц́и: „Ово је веома опасна ситуација за безбедност, сигурност и опстанак наше планете“.

Амерички председник инсистира да је Гренланд кључан за безбедност САД и раније је рекао да ц́е га Вашингтон преузети „лакшим или тежим путем“.

Министар финансија САД Скот Бесент је за НБЦ Њуз 18. јануара рекао да „Гренланд може да буде одбрањен само ако је део САД, а ако је део Америке онда га неће бити потребно ни бранити".

„Верујем да ц́е Европљани схватити да је ово најбоље за Гренланд, најбоље за Европу и најбоље за Сједињене Државе“, рекао је.

У разговору за ББЦ, норвешки министар спољних послова Еспен Барт Еиде рекао је да се не преговара око међусобног поштовања суверенитета и да је то основни принцип међународног права и сарадње.

„Ако желимо да живимо у миру и ако желимо да сарађујемо на заједничким проблемима, морамо да почнемо да признајемо суверенитет и територијални интегритет једни других“, додала је.

Још није јасно како ц́е царине утицати на оне које је Трамп вец́ увео Великој Британији и ЕУ.

Француски председник Емануел Макрон, који ради на координацији европског одговора нацаринске претње, рекао је да ц́е затражити од ЕУ да активира свој „инструмент против принуде“ ако их Трамп уведе.

Помиње се чак и могућност да ЕУ одустане од ранијег трговинског споразума са САД.

Према том споразуму из јула прошле године, извоз робе из ЕУ у САД царини се 15 одсто.

САД и ЕУ чине скоро трец́ину укупне светске трговине робом и услугама.

Увоз САД из ЕУ значајно премашује извоз САД у Европу (606 милијарди долара у односу на 370 милијарди долара прошле године), а Трамп тај дефицит види као велики проблем.

Пре тог споразума, Трамп је претио Европској унији увођењем царина од 30 одсто на извоз њене робе.

Погледајте видео: Војска и бродови европских НАТО савезника стигли на Гренланд

Амерички председник требало би ове недеље да говори на Светском економском форуму у Давосу, у Швајцарској, на тему „како можемо сарађивати у свету у којем владају оспорености?“.

Макрон, као и лидери Немачке и ЕУ, такође ц́е присуствовати годишњој конференцији.

Канадски премијер Марк Карни, који ц́е такође бити у Давосу, рекао је да је његова земља „забринута због недавне ескалације“ и да ц́е „значајно повец́ати безбедност Арктика - јачањем наше војске и улагањем у критичну инфраструктуру“.

„Канада чврсто верује да је најбољи начин да се обезбеди Арктик заједнички рад у оквиру НАТО-а“, написао је на Иксу.

Марк Руте је, у међувремену, рекао да је разговарао са Трампом „у вези са безбедносном ситуацијом на Гренланду и Арктику“.

„Наставиц́емо да радимо на овоме и радујем се што ц́у га видети у Давосу", додао је.

У Данској и на Гренланду се не смањује бес због Трампових претњи у вези са острвом.

Демонстрације против Трампових планова одржане су током викенда у главном граду Гренланда, Нуку, као и у данским градовима.

Демонстрације су одржане пре Трампових претњи увођењем царина.

Представник острва рекао је да је у последњим анкетама, само шест одсто Гренланђана је рекло да је за то да буду део САД, а 85 одсто је било против.

Недавна анкета показује да се вец́ина Американаца такође противи америчкој контроли над Гренландом.

Анкета Ројтерса/Ипсоса, објављена прошле недеље, показала је да само 17 одсто Американаца подржава америчко преузимање Гренланда, у поређењу са 47 одсто који су рекли да се противе Трамповом настојању да стекне острво.

Погледајте: Гренланд - зашто се светске суперсиле утркују за контролу над Арктиком

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]