Фердинанд Магелан: Херој, издајник или брутални тиранин

Нови филм приказује пионирско путовање светски познатог португалског морепловца који је оптужен за „неконтролисану крвожедност“.

Мало је филмова тако епски исцрпљујуц́их као Магелан, нова драма о португалском морепловцу Фердинанду Магелану из 16. века, коју је снимио филипински аутор Лав Дијаз.

Почиње са познатим истраживачем – кога игра мексичка звезда Гаел Гарсија Бернал – који гаји велике амбиције да створи нову поморску руту до онога што је тада названо „острва зачина“ у Индонезији.

Он бежи из домовине у Шпанију и, уз подршку краља Карла И, предводи напорно путовање - током којег многи чланови његове посаде гину од скорбута или бивају погубљени због побуне.

Стигавши до острва Мактан на данашњем Филипинима, сам Магелан је убијен на бруталан начин током битке са локалним становништвом.

Околности ове одисеје, коју је започео 1519. године, постале су помало легендарне.

Било је то путовање за које многи историчари тврде да је означило прво потпуно око света; након што је Магелан умро на Мактану 1521. године, рута његове флоте око света завршена је под командом колеге капетана Хуана Себастијана Елкана следец́е године.

Биограф Лоренс Бергрин тврди да су подвизи португалског морепловца „значајнији“ од оних Кристофера Колумба, док је НАСА једну од њених свемирских летелица крстила по њему.

Али други оспоравају његов значај, посебно зато што није живео довољно дуго да заврши путовање назад у Шпанију.

Постоје и други разлози зашто је Магелан контроверзна личност, а ту спада и његова издају сопствене земље, којој су претходиле оптужбе за илегалну трговину; његову наводну тиранију на флоти и његово присилно преобрац́ење становника Мактана у хришц́анство.

Тек 2022. године, историчар Фелипе Фернандез-Арместо покушао је да разоткрије наратив о Магелану као хероју у књизи „Мозеци: Изнад мита о Магелану“.

Назвао га је непромишљеним и фанатичним, а његову мисију „потпуним неуспехом“, због великог броја смртних случајева (од око 270 морнара, верује се да се само 18 вратило у Шпанију) и неуспеха у остваривању профита.

Фернандез-Арместо такође каже да је Магелан био крив за „империјализам, ропство, неконтролисану крвожедност и неправедну дискриминацију“ према аутохтоним народима.

Дакле, да ли би га требало сматрати пиониром или издајничким грабежљивцем жељним моц́и?

Магеланово наслеђе чини још нејаснијим то што су записи који су остали о његовој експедицији око света оскудни.

Вец́ину онога што знамо о Магелану захваљујуц́и његовом бродском хроничару Антонију Пигафети, који је био помоц́ник навигатора - али га је Фернандез-Арместо окарактерисао као морепловчевом „агента за односе с јавношц́у“.

Мењање наратива о Магелану

Да би створио властити полуфиктивни приказ Магеланове експедиције, Дијаз је провео седам година истражујуц́и и посец́ујуц́и архиве у Лисабону.

У почетку је пажњу сценаристе и редитеља привукла Беатриз Барбоса де Магеланеш, Магеланова занемарена супруга са којом је био у браку скоро четири године.

„Али онда, током мог истраживања, једноставно сам помислио да је Магелан занимљивији“, каже Дијаз за ББЦ - посебно зато што је видео прилику „да уравнотежи наратив, да у њега убаци и малајску перспективу. Јер се увек ради о Магелану - гледишту белог човека.“

Део те промене обихвата истицање значаја Магелановог десетогодишњег роба, Енрикеа из Малаке (кога у филму игра Амадо Арџај Бабон).

Пре него што је Магелан кренуо на путовање на Филипине, купио је Енрикеа, бившег муслимана, у малезијском граду Малаки и вратио га у Шпанију.

По доласку у Мактан, Магеланова пратња је била изненађена када је открила да Енрике говори матерњи језик – што сугерише да је одрастао у близини.

Неки историчари су чак претпоставили да је, врац́ајуц́и се у регион, Енрике можда заправо опловио свет пре било кога из Магеланове посаде.

Дијазов филм такође баца светло на расположење против трговине робљем током тог доба: Магелана на то упозорава колега члан шпанског двора.

Фрај Бартоломе де лас Касас - члан шпанског краљевског савета - проповедао је против ропства, док су нови закони ограничили трговину у Португалу 1570. године.

Иако су чињенице о Магелановом животу ограничене, наратив који често преовладава јесте о његовом херојству.

Дијазов Магелан непоколебљиво разматра оно што знамо о његовом поступању према члановима посаде на броду Армада де Малуко.

То је обухватало и погубљење једног од њих због наводне содомије и, како је његова параноја расла, избацивање свештеника, Педра Санчеза де Реине.

Побуне су се стално дешавале, а у новембру 1520. године један од пет бродова флоте, Сан Антонио, и цела посада су напустили мисију.

Магелан се можда осец́ао примораним да изриче тако строге казне због несигурности, јер је бекством од сопствене нације себе учинио изгнаником и у Португалу и у Шпанији.

„Магелан је имао хендикеп што није био Кастиљанин, што је смањивало његов ауторитет над кастиљанским племством“, каже Жоао Пауло Оливеира е Коста, професор историје на Универзитету у Лисабону, за ББЦ.

„Његови кастиљански капетани су желели да преузму контролу над експедицијом. Казна је морала да буде брутална да би се обесхрабриле нове побуне.

„Да их Магелан није убио, они би убили Магелана.“

У Дијазовом биографском филму, колонијално насиље које су Магелан и његови људи починили такође је стављено у први план.

Када су се искрцали на Гуаму и када је мали чамац украден, морнари су се крваво осветили староседелачкој заједници, палец́и куц́е.

Заједнице у Малаки и на Филипинима биле су изложене сличној бруталности.

Међутим, за разлику од других филмских приказа колонијалног насиља, као што су Славуј (2018) или Плави војник (1970), Дијазов портрет избегава експлозивну, потенцијално експлоататорску акцију.

„Сага о Магелану је епска ствар“, објашњава он.

„Али нисам желео да то урадим на конвенционалан начин, [са] спектаклом... Био сам у полицијској патроли када сам био млади репортер и видите последице, а не видите акцију. Постоји непоштовање човечанства када се то приказује.“

Упркос Магелановим манама, Дијаз није био заинтересован да га демонизује.

„Желео сам да видим прави лик“, инсистира Дијаз. „Право људско биц́е је амбициозно и сања, не само за себе или своју породицу.

„Он је заиста веровао у хришц́анство.“

Поред тога што се сматра првим Европљанином који је ступио у контакт са Филипинима, Магелан је такође био заслужан за увођење католицизма у регион.

Санто Нињо (Свето дете), статуа коју је Магелан поклонио локалном поглавици Раџи Хумабону и која је наводно довела до чудесног опоравка болесне деце у тој заједници, „још увек је највец́а икона у земљи“, каже Дијаз.

Данас 93 одсто становништва Филипина чине хришц́ани.

Ко је убио Магелана?

Дијазов приступ разбијању митова примењен је и на вековну мистерију Магеланове смрти у бици код Мактана.

Пигафета је у дневнику тврдио да је, док се 2.000 малајских ратника обрачунавало са 60 преживелих чланова посаде, Лапулапу, још један локални поглавица, убио конкистадора.

Дијаз није био толико убеђен: „За мене је то нека врста нерешног случаја, јер они увек прихватају Пигафету, да је Лапулапу убио Магелана – али нико није видео Лапулапуа.“

У Дијазовој верзији догађаја, Лапулапу је заправо измишљени изум Хумабона и, наводно представља натприродно бића које пије крв, кога је поглавица призвао да уплаши Магелана и његове људе.

„Хумабон није желео да преобрати у хришц́анство “, каже Дијаз.

„А онда је Магелан рекао да ц́е Хумабон умрети за два дана, јер је имао декрет да свако ко не жели да се преобрати мора да умре.“

У филму се не види како Магелана убија једна одређена особа, вец́ се имплицира да је то био колективни напор Хумабонових људи.

Ова сугестија да Лапулапу није стварна личност изазвала је контроверзу на Филипинима када је филм објављен тамо прошлог септембра.

То је због Лапулапуовог легендарног статуса.

Према речима Данила М. Хероне, историчара и аутора књиге „Фернандо Магелан: Армада де Малуко и европско откриц́е Филипина“ (2016), Лапулапу је дуго био „симбол филипинског национализма.

То је, каже, очигледно у споменицима, инсигнијама и именима локалитета [који му одају почаст]“, иако је „вец́ина онога што знамо [о њему] из апокрифних, легендарних и народних прича из усмених предања. Из тог разлога, мало пажње му се посвец́ује међу научницима“.

Па ипак, Дијазов филм је подстакао два анонимна историчара да се јаве у филипинским новинама „Тхе Фрееман“ како би оспорили његов став о тој личности.

Сам Магелан је имао сличну, стално оспоравану репутацију на Филипинима.

Некада препознат као „шампион католичке вере“, каже Херона, постајао је све непопуларнији усред пораста национализма током мандата председника Родрига Дутертеа између 2016. и 2022. године, а сада га куде „млађе генерације“ усред растуц́ег „антизападног“ расположења.

Његова улога у филипинској историји је такође предмет многих расправа.

Историчар и бивши председник филипинске националне историјске комисије Амбет Окампо тврдио је:

„Магелана не треба посматрати као почетак филипинске историје, вец́ као један догађај [у] историји која тек треба да се пише и преписује за нову генерацију.“

Није изненађујуц́е да је, после више векова, наслеђе истраживача попут Магелана сложено, чак и његове намере остају под знаком питања.

„Магелан није желео да оплови свет“, тврди Оливеира е Коста.

Међутим, међу његовим достигнуц́има, каже он, Магелан је „открио везу између Атлантског океана и Тихог океана, као и велику величину Тихог океана.

Тек после његове експедиције картографи су могли да направе планисфере [светске мапе које приказују поглед на површину Земље] са три велика океана, а елите су коначно схватиле величину саме планете.“

На крају филма, прича се завршава сукобљеном перспективом Енрикеа из Малаке, а не Магелановом или његовог ко-капетана Елкана.

Он са жаљењем признаје да је помогао у покољу португалских и шпанских мушкараца који су још увек били насукани на острву Мактан, док истовремено размишља о колонијалном насиљу које је почињено над њим и другим Малајцима.

Дијаз се нада да ц́е његов филм подстац́и дијалог о Магелановом путовању који је „уравнотеженији, који је на неки начин инклузивнији, а не само приказан из доминантног угла Европљана“.

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]