'Непреводиве' емоције које нисте ни знали да поседујете

Да ли сте икада осећали мбуки-мвуки - неодољиву жељу да „стргнете одећу са себе док плешете"?

А можда мало килига - лепршави, треперави осећај док разговарате с неким ко вам се свиђа?

Шта је са уитваиеном - који отелотворује ревитализујуће ефекте шетње на ветру?

Ове речи, узете из бантуа, тагалога и холандског, немају директан енглески еквивалент, али представљају веома прецизно емоционално искуство занемарено у другим језицима.

Тим Ломас са Универзитета Источног Лондона жели да их учини познатијим.

Ломасов Пројекат позитивне лексикографије жели да дочара разноврсне укусе добрих осећања (од којих су нека изричито горко-слатка) из читавог света, у нади да бисмо могли да почнемо да их уврштавамо у наше свакодневне животе.

Енглески је већ позајмио многе емоције из других језика, на крају крајева, сетите се само „фрисона" из француског или „шаденфројде" из немачког, али много их је више које се још нису запатиле у речнику.

Ломас је пронашао стотине ових „непреводивих" искустава, а може се рећи да се налази тек на почетку.

Ако научимо ове речи, нада се он, то би нам омогућило богатије и суптилније разумевање нас самих.

„Оне нуде веома другачији поглед на свет."

Ломас каже да је први пут био инспирисан на ову акцију кад је чуо предавање о финском концепту сисуа, који је нека врста „изричите решености упркос непријатељству".

Према особама којима је фински језик матерњи, енглеске представе о „срчаности", „истрајности" или „отпорности" нису ни близу описа унутрашње снаге коју најбоље описује њихов специфичан израз.

Он је био „непреводив" у смисли да није постојао директан или лак еквивалент уткан у енглески речник који може да дочара то дубоко значење.

Заинтригиран, почео је да лови нове примере, просејавајући академску литературу и питајући сваког страног познаника за његове властите примере.

Први резултати овог пројекта били су објављени у Часопису позитивне психологије.

Многи од израза су се односили на крајње конкретна позитивна осећања, која често зависе од веома одређених околности:

Али су зато друге речи представљале сложенија и горко-слатка искуства, која могу да буду кључна за наш развој или укупан напредак:

Поред ових емоција, Ломасова лексикографија забележила је личне карактеристике и понашања која би могла дугорочно да одреде наше благостање и начине на које имамо интеракцију са другим људима.

Можете погледати још много примера на његовој интернет страници, где такође можете да приложите и властиту реч.

Ломас спремно признаје да су многи описи које је понудио до сада само апроксимације правог значења дотичних израза.

„Читав пројекат је дело у настанку и желим стално да дорађујем дефиниције речи на списку", каже он.

„Дефинитивно су ми добродошле повратне информације људи у том погледу."

У будућности, Ломас се нада да ће други психолози можда почети да истражују узроке и последице ових искустава, да би побољшали наше разумевање емоција иза концепата на енглеском који су до сада доминирали истраживањем.

Али проучавање ових израза неће бити само од научног значаја; Ломас подозрева да би поближе упознавање са тим речима заправо могло да промени начин на који доживљавамо себе, скренувши нашу пажњу на неухватљива осећања која одавно игноришемо.

„У нашем току свести, том налету различитих сензација и емоција, толико тога треба обрадити да многа од њих прођу мимо нас", каже Ломас.

„Осећања која смо научили да препознајемо и етикетирамо су она која примећујемо, али има их много више којих можда нисмо свесни.

„И зато мислим да ако добијемо ове нове речи, оне могу да нам помогну да артикулишемо читаве области искустава која смо тек само овлаш примећивали."

Као доказ, Ломас указује на радове Лисе Фелдман Барет са Североисточног универзитета, која је показала да наше способности да идентификујемо и етикетирамо наше емоције могу да имају далекосежне последице.

Њена истраживања су била инспирисана опсервацијом да одређени људи користе различите речи за емоције заменљиво, док су други изузетно прецизни у властитим описима.

„Неки људи користе речи као што су анксиозан, уплашен, бесан, згађен да би говорили о општим афективним стањима лошег расположења", објашњава она.

„За њих су они синоними, док су за друге људе они дистинктивна осећања са дистинктивним делима повезаним са њима."

То се зове „емоционалном грануларношћу" и она је обично мери тражећи од учесника да оцене властита осећања сваког дана у периоду од неколико недеља, пре него што израчуна варијације и нијансе у оквиру њихових самих извештаја: да ли се исти стари изрази увек поклапају, на пример.

Што је још важније, открила је да ово онда одређује колико се добро сналазимо у животу.

Ако боље можете да одредите да ли осећате очај или анксиозност, на пример, можда ћете моћи боље да одредите како да залечите та осећања: да ли да разговарате са пријатељем или погледате неку комедију.

Или способност да идентификујете наду после разочарања могла би да вам помогне да потражите нова решења за ваш проблем.

На тај начин, емоционални вокабулар је помало као телефонски именик, који вам омогућава да примените већи број стратегија за излажење на крај са проблемима у животу.

И заиста, људи који имају више поена што се тиче емоционалне грануларности, могу лакше и брже да се опораве од стреса и мање су склони да пију алкохол као начин опоравка од лоших вести.

То чак може да побољша ваш успех у школи.

Марк Брекет са Универзитета Јејл је открио да учење десетогодишње и једанаестогодишње деце богатијем вокабулару унапређује њихове оцене на крају године и промовише боље понашање у учионици.

„Што је грануларније наше искуство емоција, способнији смо да разлучимо властити унутрашњи живот", каже он.

И Брекет и Барет се слажу да би Ломасова „позитивна лексикографија" могла да буде добар подстицај започињању препознавања суптилнијих контура нашег емоционалног пејзажа.

„Мислим да је то јако корисно - можете да се сетите речи и концепата са којима су повезани као алатима за живот", каже Барет.

Оне би чак могле да нас инспиришу да испробамо нека нова искуства или да посматрамо стара у неком новом светлу.

То је правац истраживања које би Ломас волео боље да истражи у будућности.

У међувремену, Ломас се и даље труди да прошири лексикографију, која све више расте и расте.

Од свих речи које је пронашао до сада, Ломас каже да је најчешће затиче себе како размишља о јапанским концептима као што је ваби-саби (та „мрачна, пута узвишеност" која обухвата пролазност и несавршеност).

„Она говори о идеји о проналажењу лепоте у феноменима који су застарели и несавршени", каже он.

„Кад бисмо свет посматрали кроз ту призму, то би могао да буде другачији начин доживљавања живота."

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]