You’re viewing a text-only version of this website that uses less data. View the main version of the website including all images and videos.
Годишњица убиства Оливера Ивановића: Дан када се заврти један твит
- Аутор, Слободан Маричић
- Функција, ББЦ новинар
- Време читања: 6 мин
„Нас је ипак више“.
Твит Оливера Ивановића, једног од лидера косовских Срба, сваког 16. јануара, на датум његовог убиства 2018. године, поново се заврти друштвеним мрежама.
И данас га шерују његове присталице, активисти, новинари, политичари и многи други који желе да скрену пажњу на то да ни осам година касније његова смрт није расветљена.
Не само да нису познате Ивановићеве убице, нити они који су убиство наручили, већ две истраге - у Београду и Приштини - већ годинама тапкају у месту.
Толико да се у нове детаље о случају из протеклих 365 дана могу убројати само неколико медијских изјава.
Бљерим Исуфај, главни тужилац Специјалног тужилаштва Косова, изјавио је у јулу да је Милан Радоичић, који се доводи у везу са убиством Ивановића, преко адвоката нудио „кредибилне информације“ о убиству, у замену за повлачење потернице за њим.
Није пристао на тај предлог, истакао је.
На Косову је у јуну 2024. донета прва и једина пресуда у том случају, али само за умешаност у убиство.
Марко Рошић првостепено је осуђен на десет, а Драгиша Марковић, Жарко Јовановић и Недељко Спасојевић на по четири године затвора.
У пресуди се као „неспорна чињеница" наводи да су Ивановића „убила непозната лица, односно извршиоци организоване криминалне групе коју је предводио Милан Радоичић".
Косовско Специјално тужилаштво је у фебруару 2020. за Ивановићево убиство оптужило групу наводно предвођену Звонком Веселиновићем и Миланом Радоичићем, о којима се неретко говори као о „контроверзним бизнисменима" са севера Косова.
Међутим, против њих двојице судског процеса није било - косовски закони не дозвољавају вођење поступка о одсуству - већ само против шест људи оптужених да су чланови њихове групе, од којих су четворица и осуђена.
Паралелна истрага надлежних органа у Србији о убиству Ивановића до сада није донела никакве резултате.
Сарадње институција у Београду и Приштини нема, док политички лидери, који су раније говорили да ће случај бити решен и да се на томе активно ради - уз често међусобно препуцавање - готово да више и не помињу значај откривања убице.
На осму годишњицу убиства, као и за претходне, помен Ивановићу одржан је у Северној Митровици, као и у Храму Светог Саве у Београду.
Помену у Храму присуствовали су, између осталог, председница Народне скупштине Ана Брнабић, директор Канцеларије за Косово и Метохију Петар Петковић и Повереник за равноправност Милан Антонијевић.
„Осам година Приштина саботира доложење до правде или било какву значајну и смислену истрагу", изјавила је Брнабић.
Међу њима је био и министар иностраних послова Марко Ђурић, који је раније говорио да је политичка подршка Ивановићу заправо „глас за разбијање српског јединства".
Ивановић се у августу 2017. испред Грађанске иницијативе СДП, странке коју је основао и водио, кандидовао на изборима за градоначелника Митровице, града подељеног на северни део, где већински живе Срби и јужни, где су Албанци.
Током кампање у којој му је главни ривал била Српска листа, најснажнија партија косовских Срба, блиска београдским властима, Ивановић и сарадници били су изложени бројним претњама.
Запаљен му је аутомобил, у двориште једног од сарадника бачена је бомба, док је у београдским провладиним медијима био означен као „издајник" и „страни шпијун".
Посебну пажњу изазивали су телевизијски спотови против Ивановића на провладиној телевизији Пинк.
Ивановић је претходно критиковао начин на који се у Београду приступило процесу нормализације односа са Приштином и пре свега се жалио да је Српска листа, уз подршку Владе Србије и организованих криминалних група, завела страховладу у Митровици.
„Да се одмах разумемо - ти људи (Срби) се не боје Албанаца него Срба, локалних кабадахија и криминалаца који се возе у џиповима без таблица...
„То су криминалне структуре увезане са политиком у којима влада паничан страх од наше кандидатуре", рекао је за београдски недељник Време у септембру 2017.
Ивановић је на изборима те године добио 16 одсто гласова.
Победио је Горан Ракић, кандидат Српске листе, данас посланик владајуће Српске напредне странке (СНС) у Народној скупштини.
Радоичић, наводни вођа групе умешане у убиство Ивановића, као високи званичник Српске листе често је присуствовао састанцима представника косовских Срба са државним врхом Србије, као и догађајима СНС-а у Србији.
Косовско тужилаштво расписало је четири потернице за Радоичићем - за убиство Ивановића, случај Бањска из 2023. године, када је убијен један косовски полицајац и тројица припадника његове групе, организовање барикада на мосту преко Ибра у Косовској Митровици и ратне злочине.
Није познато где се Радоичич данас налази, али се верује да је у Србији.
У децембру 2023. Интерпол је издао налог за његово хапшење.
„Радоичић је прошао на полиграфу за убиство Ивановића и не само да га није убио, него није ни учествовао у организацији, логистици, помагању, подстрекивању", изјавио је у новембру 2018. председник Србије Александар Вучић.
Памти се и његова изјава из 2019. да Радоичић „није цвећка", али да „није учествовао у убиству Ивановића".
Истина о убиству изаћи ће на видело тек када актуелна власт не буде управљала државом, изјавио је недавно Александар Ивановић, братанац Оливера Ивановића.
Радоичићев адвокат Горан Петронијевић није био доступан за коментар.
Ко је био Оливер Ивановић
- Рођен је 1. априла 1953. у селу Рзнићи код Дечана
- Шира јавност је за њега чула по завршетку косовског рата 1999, где се појавио као један од лидера групе блиске властима у Србији, познате као „чувари моста" који спаја северни, већински настањен Србима, и јужни део некадашње Косовске Митровице
- После промена у Србији, када је у октобру 2000. свргнут режим Слободана Милошевића, једно време је био на челу Српског националног већа, али је брзо пао у немилост званичног Београда зато што се, између осталог, отворено залагао за излазак Срба на косовске изборе
- У два наврата био је посланик у Скупштини Косова, а од 2008. до 2012. и државни секретар у Министарству за Косово и Метохију
- Био је и један од ретких српских политичара који је течно говорио албански
- У јануару 2014. изненада је ухапшен на основу оптужнице за ратне злочине коју је против њега подигао тужилац Еулекса, правосудне мисије Европске уније на Косову, што је за многе био шок. Ивановића до тада нико, па ни албански националисти, није доводио у везу са ратним злочинима
- Оптужница га је теретила да је као члан српских паравојних формација у два наврата (1999. и 2000.) организовао малтретирање и убиства албанских цивила у Косовској Митровици. Током већег дела троипогодишњег суђења боравио је у затвору, уз шест месеци у кућном притвору
- Првостепено је по једној тачки оптужнице осуђен на девет година затвора, док је по другој ослобођен
- Пуштен је на слободу у јуну 2017, када је косовски Апелациони суд потврдио ослобађајућу пресуду, док је осуђујућу поништио и наложио поновно суђење
- Убијен је 16. јануара 2018. у Косовској Митровици
- Сигурносне камере на објекту у којем су се налазиле страначке просторије Оливера Ивановића нису радиле од 4. јануара 2018. до дана убиства – 16. јануара, када су укључене али тек пошто је Ивановић убијен