МОЛ и Гаспромњефт договорили продају НИС-а, укључен и АДНОЦ

Руска компанија Гаспромњефт постигла је прелиминарни споразум са мађарским МОЛ-ом о продаји вец́инског удела у Нафтној индустрији Србије (НИС), изјавила је Дубравка Ђедовиц́ Хандановиц́, министарка енергетике.

„МОЛ и Гаспромњефт су договорили основне одредбе купопродајног уговора, то је био захтев америчке администрације и као такав ће бити упућен (ОФАК-у) на одлучивање", рекла је Ђедовић Хандановић за Радио-телевизију Србије.

Канцеларија за контролу стране имовине Министарства финансија Сједињених Америчких Држава (ОФАК), која је увела санкције против НИС-а због руског власништва, мора да одобри споразум, додала је.

Потписана је куповина 56,15 одсто удела Гаспромњефта у НИС-у, саопштио је МОЛ.

Закључење трансакције, између осталог, захтева одобрење ОФАК-а, као и „друга владина и државна одобрења у Србији", а уговор у купопродаји би требало да буде потписан најкасније до 31. марта 2026. године.

Споразум ће омогућити „дугорочан и стабилан рад Рафинерије нафте Панчево", као и „непрекидно снабдевање енергетских тржишта у региону", истичу из МОЛ-а.

У току су и преговори са Националном нафтном компанијом Абу Дабија (АДНОЦ), из Уједињених Арапских Емирата (УАЕ), о њеном уласку у НИС-а као мањинског акционара, додали су из мађарске компаније.

Петер Сијарто, министар спољних послова Мађарске, потврдио је да прошле недеље да Влада те земље ускоро очекује договор две компаније.

ОФАК је крајем 2025. године продужио оперативну лиценцу за рад Нафтне индустрије Србије до 23. јануара.

НИС је почетком 2026. почео да набавља и прерађује нафту, а Рафинерија нафте Панчево, која је претходно обуставила рад због недостатка сирове нафте услед америчких санкција - враћа се у рад.

Влада Хрватске је тада на друштвеној мрежи Икс саопштила да је ОФАК издао и лиценцу хрватском нафтоводном оператеру ЈАНАФ за наставак транспорта нафте НИС-у до 23. јануара 2026.

Нафтна индустрија Србије је артерија целокупног привредног живота земље, а њено функционисање угрожено је због америчких санкција које су од октобра 2025. године на снази, после осам одлагања.

Гаспром и Гаспромњефт поседују по 11,3 и 44,9 одсто деоница НИС-а.

Влада Србије има удео од 29,9 одсто.

„Србија је успела у тим преговорима да побољша своју позицију у односу на 2008. годину (...), а то је да наше власништво повећамо у будућности у Нафтној индустрији Србије за пет одсто и дођемо до броја акција који ће нам омогућити већа права одлучивања у Скупштини акционара, а пре свега да заштитимо интересе наших грађана", рекла је Ђедовић Хандановић.

Крајњи рок за окончање преговора о продаји НИС-а је 24. март, тврди она.

МОЛ у бројкама и шта с тим има Србија

МОЛ је присутан у Србији од 2005, а до данас у земљи има 72 бензинске станице.

Мађарска је у новембру обезбедила једногодишње одлагање америчких санкција на увоз руске нафте, што би могло да буде значајно и за судбину НИС-а.

Планови МОЛ-а за панчевачку рафинерију зависиће од тога, али и од капацитета ЈАНАФ-а да у будућности подмири потребе рафинерија у Словачкој, Мађарској и Србији.

Компанија МОЛ је основана 1957. године као национално предузеће за нафту и гас са седиштем у Будимпешти, а од 1. октобра 1991. послује под данашњим именом.

Њена данашња тржишња вредност је готово осам милијарди долара, послује у више од 30 земаља и запошљава више од 25.000 људи, наводи се на сајту компаније.

На Балкану је присутна у Румунији, Србији, Црној Гори, Босни и Херцеговини, Словенији и Хрватској.

Поред земаља централне и источне Европе, МОЛ послује и у Египту, Ираку, Казахстану, Азербејџану и Пакистану.

У власништву има три рафинерије нафте, око 2.400 бензинских пумпи и два постројења за прераду петрохемијских супстанци.

Главна рафинерија нафте је у Сазхаломбати недалеко од Будимпеште, док су преостале две у околини Братиславе у Словачкој, и Ријеке у Хрватској.

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]