Шта се крије испод леда Антарктика

Нова мапа открила је до сада невиђене детаље рељефа испод антарктичког леда што би, како кажу научници, могло знатно да унапреди разумевање овог залеђеног белог континента.

Истраживачи су користили сателитске снимке и физику кретања леда да би реконструисали могући изглед континента испод ледене површине.

Пронашли су доказе о постојању хиљада раније неоткривених брда и гребена, а наводе и да су њихове мапе неких скривених планинских венаца Антарктика јасније него икада раније.

Иако ове мапе нису потпуно прецизне, истраживачи верују да би нови детаљи могли да расветле како ће Антарктик да реагује на климатске промене и шта то значи за пораст нивоа мора.

Приказане су савремене слике из других делова света чији пејзажи су слични онима на Антарктику.

„То је као да сте раније имали аналогну филмску камеру која оставља видљива 'зрнца' на снимку, а сада имате дигиталну слику са јаким зумом која јасно показује шта се заиста дешава", каже Хелен Окенден, главна ауторка студије, истраживачица на Универзитету Гренобл-Алп у Француској, за ББЦ Њуз.

Захваљујући сателитима, научници су стекли добро разумевање ледене површине Антарктика, али је оно што се налази испод леда непознаница.

Заправо, више се зна о површини неких планета у нашем Сунчевом систему него о „подземљу" Антарктика - топографији испод леденог покривача.

Али сада истраживачи имају, како верују, најпотпунију и најдетаљнију мапу тог подводног рељефа која је до сада направљена.

„Толико сам узбуђен што ово гледам и видим цело дно Антарктика одједном", каже професор Роберт Бингам, глациолог на Универзитету у Единбургу у Шкотској и коаутор студије.

„Мислим да је то невероватно".

Традиционална мерења са земље или из ваздуха користила су радар да „завире" испод леда, који је на неким местима дебео и до 4,8 километра.

Међутим, мерења су често вршена дуж појединачних траса удаљених десетинама километара, па су научници морали да претпостављају шта се налази између и попуњавају празнине.

„Ако замислите да су Шкотско горје или Алпи прекривени ледом и да је једини начин да се разуме њихов облик обављање повремених летова удаљених неколико километара један од другог, не постоји начин да видите све те оштре планине и долине за које знамо да постоје", каже Бингам.

Зато су истраживачи применили нови приступ, комбинујући сателитске податке о површини леда и физику кретања леда, и резултате су упоредили са старим радарским трасама.

„То је помало као вожња кајаком на реци, а испод воде има стена, и понекад се на површини појаве вртлози који вам указују где се стене налазе", сликовито објашњава Окенден.

„А лед се, наравно, креће другачије од воде, али ипак када лед прелази преко гребена или брда у стеновитој подлози, то се манифестује у топографији површине, али и у брзини кретања", додаје.

Иако се раније знало за главне планинске венце Антарктика, нови приступ научника открио је десетине хиљада до сада непознатих брежуљака и гребена, као и много више детаља о неким планинама и кањонима закопаним испод леда.

„Мислим да је заиста невероватно занимљиво гледати све те нове пејзаже и видети шта се тамо налази", каже Окенден.

„То је као када први пут видите топографску карту Марса и помислите: 'Вау, ово је баш занимљиво, ово помало подсећа на Шкотску', или 'ово не личи ни на шта што сам до сада видела'".

Једно од посебно занимљивих открића је дубоки канал усечен у антарктичком дну, у подручју познатом као Подледнички басен Мауд.

Канал је у просеку дубок 50 метара, широк шест километара и протеже се скоро 400 километара, што је отприлике удаљеност ваздушном линијом између Лондона и Њукасла.

Нова мапа истраживача вероватно неће бити и последња.

Она није потпуно прецизна јер се заснива на претпоставкама о обрасцима кретања леда, а и још много тога тек треба да се открије о стенама и седиментима испод леденог покривача.

Ипак, и други научници сматрају да ове мапе, у комбинацији са даљим истраживањима са копна, из ваздуха и свемира, представљају веома важан корак напред.

„Ово је заиста веома користан производ", рекао је др Питер Фретвел, виши научник у Британском институту за истраживање Антарктика у Кембриџу, који није учествовао у овој студији, али је интензивно радио на претходном мапирању.

„Дају нам прилику да попунимо празнине између тих истраживања", додао је он.

Детаљније разумевање свих гребена, брда, планина, и канала могло би да унапреди рачунарске моделе који предвиђају како би Антарктик могао да се мења у будућности, кажу истраживачи.

Облик терена испод леда у великој мери одређује којом брзином се глечери крећу и колико брзо могу да се повлаче у условима растућих температура.

А то је веома важно јер се брзина топљења леда на Антарктику у будућности сматра једном од највећих непознаница у климатологији.

„Ова студија нам даје] бољу слику о томе шта ће се дешавати у будућности и колико брзо ће отапање леда на Антарктику допринети порасту нивоа мора у свету", каже Фретвел.

Студија је објављена у научном часопису Наука (Сциенце).

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]