Шта деца у Србији могу да науче за 30 минута школског часа

„Радиш ли ти нешто или само зеваш на часу“, реченица коју сваки пут изговорим дванаестогодишњој ћерки када врло површно и недовршено исприча шта су радили тај дан у школи.

Некад заборави да има домаћи, а често зна само коју су лекцију радили - не и шта је наставник причао.

Није, међутим, увек тако и није после свих часова тако.

Има оних чије предавање радо преприча, понекад до детаља.

„Пишеш о часовима који ће трајати 30 минута?“, упитала ме када сам јој рекла да ми исприча како изгледа један дан у њеној школи у Београду.

Деца већ увелико причају о идеји власти да се часови са 45 минута скрате на пола сата, као и о забрани коришћења мобилних телефона у школама.

Да је наводни проблем недостатак пажње ђака први је споменуо Александар Вучић, председник Србије, а потом и Дејан Вук Станковић, министар просвете Србије.

„Та идеја суштински не значи ништа, јер то никада неће бити реализовано.

„Ако ученици не могу да испрате час од 45 минута, а ми га скратимо на 30, то значи да идемо линијом мањег отпора“, каже Александар Марков из ЕДУ форума, организације која се бави популаризацијом и унапређењем образовања.

Ако деци и то не буде одговарало, хоће ли онда часови трајати 15 минута, пита.

ББЦ на српском није успео да пронађе ниједну земљу у региону, Европи и свету где су часови 30 минута, али смо пронашли земље где су дужи.

„Не знам за сличан пример било где у свету.

„Негде часови трају и дуже, кроз блок наставу, а то су два спојена часа“, каже Марков, наставник историје, за ББЦ на српском..

Ипак, додаје, суштина је у самој реализацији часа, а не у трајању.

Из Министарства просвете Србије до објављивања текста нису одговорили на питања ББЦ новинарке да ли је рађено истраживање које је показало да је пажња код деце смањена, какав би био утицај на ђаке и образовни систем уколико часови буду скраћени и када би могла да заживи ова идеја.

'Као да болесног човека не лечите, већ му дате удобнији кревет'

Изјава министра просвете да би часови могли да трају 30 минута јер је деци „расута пажња", покренула је расправу међу родитељима, наставницима и на друштвеним мрежама.

„Најава министра, макар и као размишљање да се скрате часови, делује као чист популизам и притом потпуно погрешан.

„Не делује ми добронамерно, иако знам да деца већ увелико ликују и радују се“, каже Сандра Михајловић, чије дете иде у пети разред основне школе.

Овакве одлуке је растужују и брину, јер надлежни верују да је решење за расуту пажњу деце током предавања - да се часови скрате.

„Педагози и психолози би требало да раде на томе како да се начин предавања и градиво прилагоде савременим генерацијама.

„А не да им се чини медвеђа услуга и нуди још мање у самим школама“, каже Михајловић за ББЦ на српском.

Градиво је и сада амбициозно и, чини јој се, често доста лоше обрађено у појединим уџбеницима.

„Уместо да чујемо да размишљају о озбиљној анализи шта је неопходно да у градиву остане и како да се то на пријемчивији начин обради, нама сервирају идеју да скрате часове.

„То је као да болесног човека не лечите, већ му нудите удобнији кревет“, додаје Михајловић.

Уз то, верује да би морала код куће са дететом да надокнади градиво, па каже да држава треба, у том случају да размисли да плати родитеље као наставнике.

Неко прича, неко пише

Свака генерација има омиљене и мање омиљене наставнике.

Нечија предавање се слушају, нека су досадна, а има и оних учитеља који од најдосадније ствари направе најзанимљивије приче.

„Увек нас прво прозову, упишу ко није ту, а неки наставници кажу одмах на почетку часа шта ћемо да радимо.

„Математика нам је супер, јер нам она занимљиво објашњава", испричала је Лола, ученица шестог разреда.

Каже да наставник историје само прича, али да могу без подизања руке да га прекину и питају шта им није јасно.

„Он воли да шета док предаје или седне на сто и прича нам лекције као причу.

„Али наставница биологије лекцију пише на табли, онда ми то препишемо и ако нам нешто није јасно морамо да сачекамо да она заврши, да бисмо питали", каже.

На техничком им је увек занимљиво јер раде практично и увек имају нешто да праве.

„Некада нам је досадно када наставници само причају", додаје Лола.

Зашто школски час траје баш 45 минута?

Дужина часова од 45 минута је већ столетна традиција.

У Пруској, која је пре 1911. године обухватала многе области данашње Немачке, школски час је трајао 60 минута, пише на званичном сајту Историјског музеја Немачке.

Часови су се одвијали преподне и поподне.

Постојала је дуга пауза између наставних блокова током којих би много деце отишло кући.

Деца су морала да иду два пута у школу, нису могла да помогну на имању или у родитељској кући у поподневним сатима и била су потпуно исцрпљена током поподневних часова.

Истраживања су тада показала да је 60-минутни циклус уморио децу.

Истраживачи су због тога препоручили краће школске часове.

Пруски министар просвете Август фон Трот цу Солц донео је 1911. декрет којим школски часови трају само 45 минута.

Наставу треба унапредити

Ако задржимо принцип рада из 19. или с почетка 20. века, где је учитељ само предавач, а ученик неко ко прима информацију без додатног ангажовања, нормално је што деца нису сконцентрисана на часу, каже наставник историје Марков.

„Наставу треба унапредити свиме што нам нуди 21. век и онда ће и часови бити занимљивији.

„На крају, свака промена мора прво да се тестира, јер не може неко само да се пробуди и донесе одлуку да час траје 30 минута, то је неозбиљно“, наглашава Марков.

Уз то, када час траје 45 минута, ефективни рад није толики, већ постоји административни посао, па док се ученици уведу у час, да нешто обнове.

„Сам принцип рада је проблематичан, јер је то оно што држи пажњу ученика, а не трајање часа.

„Употреба мобилних телефона се доводи у везу са поремећајем пажње, па зато уз овај предлог иде и идеја да се забрани или ограничи употреба мобилних телефона у школама“, додаје.

Како каже, наставници би морали да се усавршавају, да прате трендове и да учине час занимљивим за просечног ученика.

„Ученик треба да истражује на часу, да се ангажује.

„Постоје наставници који тако раде, али има и оних који уђу, издиктирају шта имају и ту се све завршава“, каже Марков.

Министарство гласно размишља

Да часови буду скраћени за 15 минута постоји нека врста психолошког оправдања, верује Дејан Вук Станковић, министар просвете у Србији.

„У овом тренутку о тој идеји, да будем прецизнији, отворено и гласно размишљамо.

„Под утицајем нових технологија имате феномен дифузне пажње, не можете да будете усресређени на један предмет, већ се лако креће са једног на други садржај“, казао је Станковић за Радио-телевизију Србије.

Како је објаснио, процедура није лака и отвара се дебата за ову промену.

У министарству слушају различите аргументе за и против, али док не заживи идеја има доста међукорака, каже министар просвете.

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]