Šta deca u Srbiji mogu da nauče za 30 minuta školskog časa

„Radiš li ti nešto ili samo zevaš na času“, rečenica koju svaki put izgovorim dvanaestogodišnjoj ćerki kada vrlo površno i nedovršeno ispriča šta su radili taj dan u školi.

Nekad zaboravi da ima domaći, a često zna samo koju su lekciju radili - ne i šta je nastavnik pričao.

Nije, međutim, uvek tako i nije posle svih časova tako.

Ima onih čije predavanje rado prepriča, ponekad do detalja.

„Pišeš o časovima koji će trajati 30 minuta?“, upitala me kada sam joj rekla da mi ispriča kako izgleda jedan dan u njenoj školi u Beogradu.

Deca već uveliko pričaju o ideji vlasti da se časovi sa 45 minuta skrate na pola sata, kao i o zabrani korišćenja mobilnih telefona u školama.

Da je navodni problem nedostatak pažnje đaka prvi je spomenuo Aleksandar Vučić, predsednik Srbije, a potom i Dejan Vuk Stanković, ministar prosvete Srbije.

„Ta ideja suštinski ne znači ništa, jer to nikada neće biti realizovano.

„Ako učenici ne mogu da isprate čas od 45 minuta, a mi ga skratimo na 30, to znači da idemo linijom manjeg otpora“, kaže Aleksandar Markov iz EDU foruma, organizacije koja se bavi popularizacijom i unapređenjem obrazovanja.

Ako deci i to ne bude odgovaralo, hoće li onda časovi trajati 15 minuta, pita.

BBC na srpskom nije uspeo da pronađe nijednu zemlju u regionu, Evropi i svetu gde su časovi 30 minuta, ali smo pronašli zemlje gde su duži.

„Ne znam za sličan primer bilo gde u svetu.

„Negde časovi traju i duže, kroz blok nastavu, a to su dva spojena časa“, kaže Markov, nastavnik istorije, za BBC na srpskom..

Ipak, dodaje, suština je u samoj realizaciji časa, a ne u trajanju.

Iz Ministarstva prosvete Srbije do objavljivanja teksta nisu odgovorili na pitanja BBC novinarke da li je rađeno istraživanje koje je pokazalo da je pažnja kod dece smanjena, kakav bi bio uticaj na đake i obrazovni sistem ukoliko časovi budu skraćeni i kada bi mogla da zaživi ova ideja.

'Kao da bolesnog čoveka ne lečite, već mu date udobniji krevet'

Izjava ministra prosvete da bi časovi mogli da traju 30 minuta jer je deci „rasuta pažnja", pokrenula je raspravu među roditeljima, nastavnicima i na društvenim mrežama.

„Najava ministra, makar i kao razmišljanje da se skrate časovi, deluje kao čist populizam i pritom potpuno pogrešan.

„Ne deluje mi dobronamerno, iako znam da deca već uveliko likuju i raduju se“, kaže Sandra Mihajlović, čije dete ide u peti razred osnovne škole.

Ovakve odluke je rastužuju i brinu, jer nadležni veruju da je rešenje za rasutu pažnju dece tokom predavanja - da se časovi skrate.

„Pedagozi i psiholozi bi trebalo da rade na tome kako da se način predavanja i gradivo prilagode savremenim generacijama.

„A ne da im se čini medveđa usluga i nudi još manje u samim školama“, kaže Mihajlović za BBC na srpskom.

Gradivo je i sada ambiciozno i, čini joj se, često dosta loše obrađeno u pojedinim udžbenicima.

„Umesto da čujemo da razmišljaju o ozbiljnoj analizi šta je neophodno da u gradivu ostane i kako da se to na prijemčiviji način obradi, nama serviraju ideju da skrate časove.

„To je kao da bolesnog čoveka ne lečite, već mu nudite udobniji krevet“, dodaje Mihajlović.

Uz to, veruje da bi morala kod kuće sa detetom da nadoknadi gradivo, pa kaže da država treba, u tom slučaju da razmisli da plati roditelje kao nastavnike.

Neko priča, neko piše

Svaka generacija ima omiljene i manje omiljene nastavnike.

Nečija predavanje se slušaju, neka su dosadna, a ima i onih učitelja koji od najdosadnije stvari naprave najzanimljivije priče.

„Uvek nas prvo prozovu, upišu ko nije tu, a neki nastavnici kažu odmah na početku časa šta ćemo da radimo.

„Matematika nam je super, jer nam ona zanimljivo objašnjava", ispričala je Lola, učenica šestog razreda.

Kaže da nastavnik istorije samo priča, ali da mogu bez podizanja ruke da ga prekinu i pitaju šta im nije jasno.

„On voli da šeta dok predaje ili sedne na sto i priča nam lekcije kao priču.

„Ali nastavnica biologije lekciju piše na tabli, onda mi to prepišemo i ako nam nešto nije jasno moramo da sačekamo da ona završi, da bismo pitali", kaže.

Na tehničkom im je uvek zanimljivo jer rade praktično i uvek imaju nešto da prave.

„Nekada nam je dosadno kada nastavnici samo pričaju", dodaje Lola.

Zašto školski čas traje baš 45 minuta?

Dužina časova od 45 minuta je već stoletna tradicija.

U Pruskoj, koja je pre 1911. godine obuhvatala mnoge oblasti današnje Nemačke, školski čas je trajao 60 minuta, piše na zvaničnom sajtu Istorijskog muzeja Nemačke.

Časovi su se odvijali prepodne i popodne.

Postojala je duga pauza između nastavnih blokova tokom kojih bi mnogo dece otišlo kući.

Deca su morala da idu dva puta u školu, nisu mogla da pomognu na imanju ili u roditeljskoj kući u popodnevnim satima i bila su potpuno iscrpljena tokom popodnevnih časova.

Istraživanja su tada pokazala da je 60-minutni ciklus umorio decu.

Istraživači su zbog toga preporučili kraće školske časove.

Pruski ministar prosvete Avgust fon Trot cu Solc doneo je 1911. dekret kojim školski časovi traju samo 45 minuta.

Nastavu treba unaprediti

Ako zadržimo princip rada iz 19. ili s početka 20. veka, gde je učitelj samo predavač, a učenik neko ko prima informaciju bez dodatnog angažovanja, normalno je što deca nisu skoncentrisana na času, kaže nastavnik istorije Markov.

„Nastavu treba unaprediti svime što nam nudi 21. vek i onda će i časovi biti zanimljiviji.

„Na kraju, svaka promena mora prvo da se testira, jer ne može neko samo da se probudi i donese odluku da čas traje 30 minuta, to je neozbiljno“, naglašava Markov.

Uz to, kada čas traje 45 minuta, efektivni rad nije toliki, već postoji administrativni posao, pa dok se učenici uvedu u čas, da nešto obnove.

„Sam princip rada je problematičan, jer je to ono što drži pažnju učenika, a ne trajanje časa.

„Upotreba mobilnih telefona se dovodi u vezu sa poremećajem pažnje, pa zato uz ovaj predlog ide i ideja da se zabrani ili ograniči upotreba mobilnih telefona u školama“, dodaje.

Kako kaže, nastavnici bi morali da se usavršavaju, da prate trendove i da učine čas zanimljivim za prosečnog učenika.

„Učenik treba da istražuje na času, da se angažuje.

„Postoje nastavnici koji tako rade, ali ima i onih koji uđu, izdiktiraju šta imaju i tu se sve završava“, kaže Markov.

Ministarstvo glasno razmišlja

Da časovi budu skraćeni za 15 minuta postoji neka vrsta psihološkog opravdanja, veruje Dejan Vuk Stanković, ministar prosvete u Srbiji.

„U ovom trenutku o toj ideji, da budem precizniji, otvoreno i glasno razmišljamo.

„Pod uticajem novih tehnologija imate fenomen difuzne pažnje, ne možete da budete usresređeni na jedan predmet, već se lako kreće sa jednog na drugi sadržaj“, kazao je Stanković za Radio-televiziju Srbije.

Kako je objasnio, procedura nije laka i otvara se debata za ovu promenu.

U ministarstvu slušaju različite argumente za i protiv, ali dok ne zaživi ideja ima dosta međukoraka, kaže ministar prosvete.

BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]