Sve kontroverze Trampovog 'Odbora za mir': Šta je i koga je pozvao

Isprva podržano od Ujedinjenih nacija u sklopu mirovnog plana Donalda Trampa za Pojas Gaze posle dvogodišnjeg rata Izraela i palestinske ekstremističke grupe Hamas, „novo međunarodno prelazno telo“ američkog predsednika izaziva sve veću zabrinutost kako na videlo počinju da izbijaju novi detalji o njemu.

Od njegovih članova u izvršnom odboru, u kojem je i Toni Bler, bivši britanski premijer koji je podržavao invaziju na Irak 2003. godine, ali nijedan Palestinac, preko članarine u visini od milijardu dolara za trajno članstvo, pa do zabrinutosti oko uloge UN-a, odgovaramo na neka od ključnih pitanja.

Koga je Tramp pozvao u Odbor za mir?

Desetine svetskih lidera već su dobili pisma koja ih pozivaju da se uključe u Trampov Odbor za mir, prema izveštajima.

Među njima su:

Kremlj je 18. januara saopštio da je ruski predsednik dobio ponudu.

Ni Moskva ni Tramp nisu rekli da li je Putin prihvatio.

Novozelandski premijer Kristofer Lukson takođe je pozvan u odbor i rekao je da će „uzeti to u dužno razmatranje“.

Tajlandsko Ministarstvo spoljnih poslova takođe je reklo da razmatra detalje.

Pozvan je i francuski predsednik Emanuel Makron, a Tramp je zapretio da će uvesti carine od 200 odsto na francuska vina i šampanjce u očiglednom pokušaju da nagovori Makrona da se pridruži njegovoj inicijativi Odbor za mir.

Izvor blizak Makronu rekao je da francuski predsednik namerava da odbije poziv da se pridruži Odboru, preneo je Rojters.

Ko je pristao da uđe u Trampov Odbor za mir?

U one koji su već javno prihvatili poziv spadaju:

Generalni sekretara Komunističke partije Vijetnama To Lam takođe je navodno prihvatio, dok je beloruski predsednik Aleksandar Lukašenko izjavio da je „spreman da učestvuje“.

Kanadski premijer Mark Karni je takođe prihvatio, ali neće platiti da bi postao član.

Pogledajte šta je Tramp izjavio u febaruaru 2025: 'Preuzećemo Gazu, to je mesto za rušenje'

Šta se traži za ulazak u Trampov Odbor za mir?

Neimenovani američki zvaničnik rekao je za CBS njuz da ne postoje uslovi za pristupanje, ali onima koji žele da postanu trajni članovi, umesto da imaju članstvo od samo tri godine, biće naplaćena milijarda dolara.

Taj novac će se iskoristiti za finansiranje obnove Pojasa Gaze, dodao je ovaj zvaničnik.

Ali odbor, čiji će Tramp biti doživotni predsednik, čak i ako ne bude više bio američki predsednik, kasnije će se proširiti da bi se bavio i drugim sukobima, prema kopiji pisma i nacrtu povelje u koji je imala uvid novinska agencija Rojters.

Da li bi Trampov Odbor za mir mogao da podrije UN?

Tramp je u pismu naveo da će se Odbor „oprobati u hrabrom novom pristupu rešavanju svetskih sukoba“.

I to se vidi kao potencijal za podrivanje Saveta bezbednosti UN, koji je trenutno zadužen za mirotvorstvo i održavanje mira, kao i međunarodne sankcije.

Izraelski list Harec piše da se u uvodu povelje naglašava potreba za „okretnijim i efikasnijim međunarodnim mirotvoračkim telom“, dodavši da trajni mir zahteva „hrabrost da se udalji od institucija koje su prečesto bile neuspešne“.

„Ova prekretnica savršeno je u skladu sa Rezolucijom 2803 Saveta bezbednosti UN“, saopštila je Bela kuća o Odboru za mir.

Ali izvor blizak francuskom predsedniku Emanuelu Makronu rekao je za novinski agenciju AFP da povelja „odlazi dalje od pukog okvira za Gazu“.

„Ovo postavlja neka krupna pitanja, naročito što se tiče poštovanja načela i strukture Ujedinjenih nacija, koje se ne smeju dovesti u pitanje ni pod kojim okolnostima“, dodao je taj neimenovani izvor.

Halid Elgindi sa Kvinsijevog instituta za odgovorno državništvo, rekao je za Rojters da se „stiče utisak da bi Trampova administracija volela da proširi domašaj Odbora za mir i čak govori o zameni aktuelnog sistema UN.“

„Očigledno je, dakle, da bi Gaza mogla da bude početak, ali da nije kraj odbora, što se tiče Trampove administracije.“

Trampova administracija već obustavlja američko finansiranje Ujedinjenih nacija.

Američki vetoi sprečili su Savet bezbednosti da preduzme konkretne mere za okončanje rata u Gazi.

A 7. januara 2026. godine, Tramp je potpisao dopis kojim se SAD povlače iz 31 entiteta UN-a „koji rade u suprotnosti sa američkim nacionalnim interesima“, među njima i iz Okvirne konvencije UN o promeni klime i Fonda za demokratiju UN.

Kako će funkcionisati Trampov Odbor za mir?

Pored Odbora za mir, najavljena su i dva viša pomoćna odbora:

Bela kuća je saopštila da će oni koji su izabrani u ove odbore raditi na osiguravanju „efikasne uprave i obezbeđivanje najbolje usluge u datoj klasi koji unapređuju mir, stabilnost i prosperitet za narod Gaze“.

Tramp će predsedavati sedmočlanim „osnivačkim Izvršnim odborom“ koji će voditi Pojas Gaze kroz sledeću fazu obnove, prema Beloj kući.

Među drugim članovima su:

U ovom odboru je i bivši britanski premijer se Toni Bler, čije je uključivanje izazvalo kontroverzu, jer je 2003. godine on poveo Veliku Britaniju u rat protiv Iraka na osnovu tvrdnji da Irak poseduje oružje masovnog uništenja, koje su se kasnije pokazale netačnim.

Svaki član će imati portfolio „od ključne važnosti za stabilizaciju Gaze“, saopštila je Bela kuća.

Da li su Palestinci i Izraelci zastupljeni u Trampovom Odboru za mir?

Nema nijednog Palestinca ni u jednom izvršnom odboru.

Postoji samo jedan Izraelac u Izvršnom odboru za Gazu, milijarder iz oblasti nekretnina Jakir Gabaj, rođen u Izraelu koji danas živi na Kipru.

Ali u njemu se nalaze i viši političari iz zemalja kao što su Katar i Turska, koji su bili kritički nastrojeni prema izraelskom vođenju rata u Pojasu Gaze.

Palestinci su očekivali „mnogo širu zastupljenost“, izjavio je političar Mustafa Barguti za BBC njuz Svetski servis.

„To izgleda kao jedan običan američki odbor, sa nekim međunarodnim elementima“, rekao je on.

Činjenica da uloga Palestinske administrativne grupe odobrene tokom mirovnih pregovora u Kairu „nije jasna“ biće „problematična“, rekao je Barguti.

I on je izrazio sumnju u spremnost Izraela da otvori granični prelaz Rafa sa Egiptom kako bi omogućio obnovu Gaze.

Izrael je, u međuvremenu, saopštio da je bio isključen iz pregovora o sastavu izvršnih odbora.

Ovo nije bilo „koordinisano sa Izraelom i u suprotnosti je sa njegovom politikom“, saopšteno je iz kabineta premijera Benjamina Netanjahua.

Lider izraelske opozicije Jair Lapid nazvao je to saopštenje „diplomatskim neuspehom Izraela“.

„Pojasu Gaze ne treba nikakav 'administrativni odbor' da bi nadgledao njegovu 'rehabilitaciju' - on mora da bude očišćen od Hamasovih terorista“, napisao je izraelski ultradesničarski ministar za nacionalnu bezbednost Itamar Ben-Gvir na Iksu.

Može li Trampov Odbor za mir da obnovi Gazu?

Oko 80 odsto zgrada u Gazi je uništeno ili oštećeno, proizvevši 60 miliona tona krša, procenjuje UN.

Raseljene porodice se takođe suočavaju sa zimskim vremenom, ograničenim skloništem i nestašicama hrane.

Grupe za pomoć kažu da je došlo do poboljšanja, ali da Izrael nastavlja da nameće ograničenja njihovom radu.

Izrael tvrdi da omogućava humanitarnu pomoć i da su sva ograničenja prisutna samo da bi sprečila da se Hamas infiltrira i da iskoristi napore za pružanje pomoći.

On optužuje UN za neuspeh u deljenju zaliha pomoći koje su već u Gazi.

Možda najveći izazov, međutim, predstavlja održavanje samog krhkog primirja.

Hamas kaže da će prostati na razoružavanje samo u sklopu šireg sporazuma koji će uspostaviti palestinsku državu.

A Izrael, čije kopnene trupe i dalje kontrolišu većinu Pojasa Gaze, rekao je da će se povući samo ako se Hamas razoruža.

Koliko brzo Trampov Odbor za mir može da dovede do promene i, ključno, sprovede neke konkretne korake ka trajnom miru, tek ostaje da se vidi.

Dodatno izveštavanje: Sana Pek, BBC Svetski servis

BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]