Zašto se nekim ljudima skuplja vuna u pupku: Evo istine

Kod nekih ljudi, vuna od odeće se ne skuplja u pupku, a drugi moraju da čiste vlakna svakog dana.

Džejson Dž. Goldman otkriva zašto je ova sila toliko jaka kod nekih.

Postoje dve ključne stvari koje morate da znate o vlaknu koje se formira unutar pupka.

Prva je da se ono naučno naziva „vuna iz pupka“, iako ga oni koji pišu o njemu u naučnoj literaturi ponekad nazivaju „pamuk iz pupka“ (BBL).

Druga je da se vuna iz pupka formira češće kod sredovečnih, dlakavih muškaraca, naročito onih koji su se odskora ugojili.

To su nalazi istraživača Karla Krušelnickog sa Univerziteta u Sidneju.

Doktor Karl, kako ga znaju njegovi obožavaoci, vodi australijsku naučnu radio emisiju, a jedan od njegovih slušalaca je pisao sa pitanjem odakle dolazi vuna iz pupka i kako ona nastaje.

To je inspirisalo Krušelnickog da sprovede onlajn anketu, koja je dovela do zaključka da je BBL uglavnom obeležje sredovečnih muškaraca sa dovoljno telesnih dlaka.

Za njegovo istraživanje, Krušelnicki je osvojio Ig Nobelovu nagradu za 2002, što je priznanje koje se dodeljuje za istraživanje koje „vas prvo nasmeje, a onda vas natera na razmišljanje“.

Vuna možda pomaže da pupak ostane čistiji jer skuplja bakterije dok nastaje

Uz onlajn upitnik, Krušelnicki i njegove kolege su sakupili uzorke od voljnih volontera i takođe ih zamolili da obriju dlake u regiji oko pupka.

Ispostavilo se da je brijanje dlaka sa stomaka zaista sprečilo sakupljanje vlakana.

Iako možda nije vodeći ekspert za ovu temu, doktor Karl i njegove kolege su smislili objašnjenje za formiranje vune iz pupka koje, makar, ima intuitivnog smisla.

Dlake oko pupka, misle oni, funkcionišu kao „jednosmerni mehanizam za čegrtaljku“, koji krade sićušna vlakna iz unutrašnjosti vaše odeće i pohranjuje ih unutar vašeg pupka.

Starija odeća, manje vlakana

Krušelnicki nije jedina osoba koja je pokušala da odgonetne misteriju šta formira vunu koja ispunjava pupak ljudi širom sveta.

Istraživač sa bečkog Univerziteta za tehnologiju po imenu Georg Stajnhauzer je 2009. objavio hipotezu u neobičnom časopisu Medicinske hipoteze.

Iz razloga znanih samo njemu, Stajnhauzer je sakupljao vunu iz vlastitog pupka svako veče tokom tri godine.

Iako insistira na tome da dobro održava ličnu higijenu, u šta spada i tuširanje svakog jutra, njegov pupak bi se bez ostatka ispunio vunom do kraja svakog dana.

Sveukupno gledano, Stajnhauzer je sakupio 503 uzorka iz vlastitog pupka.

Njihova zajednička težina nije dostigla čak ni jedan gram.

U proseku, jedno parče je imalo masu od 1,82 milligrama, mada je sedam komada težilo više od od 7,2 miligrama, a pobednik je bio pravo čudovište iz pupka, koje je težilo neverovatnih 9,17 miligrama.

Same dlake ljušte sićušna vlakna sa majice a potom ih usmeravaju ka pupku gde se gomilaju

„Bilo je očigledno da je vuna nastala od sakupljanja pamučnih vlakana“, napisao je Stajnhauzer, „zato što su vlakna bila iste boje kao dotična majica.“

Sakupio je manje vlakana kad je nosio starije majice, verovatno zato što su one već bile očerupane od zalutalih vlakana i kad je nosio klasične košulje na dugmad.

Stajnhauzer je na kraju došao do istog zaključka kao i Krušelnicki: te dlake koje okružuju pupak krivci su za sakupljanje vlakana.

On je rasuđivao da same dlake ljušte sićušna vlakna sa majice i potom ih usmeravaju ka pupku, gde se gomilaju.

„Krljušt dlaka ponaša se kao neka vrsta 'nazubljenih kuka'“, rekao je on.

I on je jednom prilikom izbrijao dlake oko vlastitog pupka.

Kao i u slučaju volonterskih učesnika kod doktora Karla, otkrio je da je to bilo dovoljno da zaustavi akumulaciju u njegovom pupku.

Vuna obično poprimi boju pamučnih vlakana od kojih je najviše sastavljena

Ali Stajnhauzer je odveo vlastito istraživanje još jedan korak dalje.

Analizirao je hemijski sastav uzorka BBL-a koji je sakupio nakon nošenja obične bele majice od 100 odsto pamuka.

Ako je njegova vuna iz pupka sastavljena isključivo od vlakana sa njegove majice, onda će analiza otkriti da su vlakna sastavljena isključivo od celuloze.

Ono što je otkrio, međutim, bilo je da se i drugi otpad zamrsio u vlakna iz pupka takođe.

Na osnovu hemijskog očitavanja, Stajnhauzer sumnja da je preostala materija sačinjena od kućne prašine, ljuspica kože, masti, proteina i znoja.

Dlake na stomaku, čini se, ne diskriminišu.

Na osnovu ovoga, prosudio je da oni čiji pupak akumulira vunu možda imaju uopšteno gledano čistiji i higijenskiji pupak, zato što odstranjivanje vlakana vodi sa sobom na vožnju i sve ostalo.

Iako je svega šačica drugih istraživača posvetila vreme i energiju istraživanju ontogeneze vune iz pupka - možda su čak Krušelnicki i Stajnhauzer jedini.

Na Državnom univerzitetu Severne Karoline istraživalo se šta još živi u našim pupcima.

Rob Dan, istraživač sa katedre za biologiju i Kekovog centra za bihejvioralnu biologiju na NCSU, osnovao je građanski naučni projekat nazvan „Projekat diverziteta pupka“.

Dan i njegove kolege su 2011. godine sakupili uzorke sa više od 500 volontera sa Naučne onlajn konferencije iz 2011. godine u Raliju, u Severnoj Karolini, i Darvinovog dana u Ralijevom Prirodnjačkom muzeju.

Ali istraživače nisu previše zanimala vlakna.

Umesto toga, oni su želeli da razumeju mikrobiom pupka.

„Pupak je jedno od staništa koje nam je najbliže, a opet ostaje relativno neistraženo“, napisali su oni.

I zato su rešili da otkriju koje bakterije žive u našim pupcima.

Počev od te početne studije (u međuvremenu je došlo do druge runde sakupljanja), Dan i njegov tim su otkrili ogromni mikrobiološki diverzitet u pupcima, pravu pravcatu riznicu mikroskopskih životnih oblika.

Prilagođavanje pupka

U 60 uzoraka koje su prvo pregledali, prebrojali su najmanje 2.368 vrsta i podozrevaju da je ta brojka verovatno mnogo manja od stvarne.

Da bismo to stavili u kontekst, to je više nego dvostruko više biodiverzireta od severnoameričkih ptica ili mrava.

Ali većina tih vrsta bile su retke: 2.128 od njih bile su prisutne u pupcima manje od šest ljudi.

Štaviše, većina je mogla da se nađe na samo jednom pojedincu.

Uprkos neverovatnom diverzitetu, ogromna većina bakterija pronađena u ljudskom pupku potiče od svega šačice vrsta.

Iako nije postojala jedna vrsta zajednička za sve pojedince, osam vrsta je bilo prisutno kod najmanje 70 odsto učesnika.

Zajedno, tih osam vrsta činilo je skoro polovinu svih pronađenih bakterija.

Istraživači su takođe pronašli tri vrste arheja, tipa koji se obično može naći samo u ekstremnim sredinama.

Da sve bude zanimljivije, dve od tri potekle su sa samo jednog pojedinca koji je rekao da se nije tuširao ili kupao nekoliko godina.

Otkud toliki diverzitet u pupku?

Dan i njegov tim podozrevaju da se grozd čestih vrsta adaptirao na život na ljudskoj koži - ili možda čak na sam pupak - dok su drugi samo povremeni posetioci dalekih obala pupka.

Oni povlače paralelu sa ribama u ribnjaku.

Stalni stanovnici su se prilagodili na stanište ribnjaka, dok druge vrste koje se pojave možda samo na kratko nisu opremljene za dugoročni boravak.

Isto tako, neproporcionalni broj drveća u bilo kojoj prašumi je jedinstveno prilagođen na život u tropima.

Druga drveća možda mogu da rastu u tlu prašume, ali ne mogu da osnuju jaku zajednicu.

Iako puki diverzitet onemogućava predviđanje koji tipovi bakterija mogu da se pronađu unutar pupka bilo koje ljudske individue, ono što istraživači mogu da urade je da predvide koje vrste su najčešće a koje ređe.

Dakle, ako vaš pupak ne sakuplja rutinski vlakna da bi formirao vunene loptice, ništa se vi ne bojte: vaš pupak je i dalje veoma uzbudljivo mesto.

Istinski, on vrvi od života.