Treba li ikad šutirati 'Panenku' iz penala

U kontroverznom finalu Kupa afričkih nacija, pokušaj Brahima Dijaza da unese malo smirenosti samo je doprineo haosu.

Prošlo je oko 17 minuta između dosuđivanja penala za Maroko, duboko u nadoknadi vremena, i početka Dijazovog zaleta.

Napadač Real Madrida usporio je dok se približavao lopti i šutirao je po sredini, ali golman Senegala Eduar Mendi se nije pomerio, lako ju je uhvatio.

Utakmica je otišla u produžetke, a Senegal je izašao kao pobednik.

Užasan trenutak za Dijaza, koji je izgledao potrešeno i uznemireno kada mu je posle utakmice predsednik Međunarodne fudbalske federacije (FIFA) Đani Infantino uručio Zlatnu kopačku kao najboljem strelcu turnira.

Dijazov pokušaj, naravno, nije prvi put da je takozvani 'Panenka' udarac penala pošao po zlu.

Ali dok takvi pokušaji izgledaju užasno dok lopta ne uđe u gol, da li je udarac po sredini zaista najgori izbor za izvođača penala?

Otkud uopšte 'Panenka' udarac?

Udarac 'Panenka' je dobio ime po njegovom tvorcu - Antoninu Panenki.

U finalu Evropskog prvenstva 1976. godine u Beogradu između tadašnjih selekcija Zapadne Nemačke i Čehoslovačke, Panenka je izveo penal koji će ući u istoriji.

Utakmica je posle 90 minuta i produžetaka završena 2:2, a pobednika je odlučilo izvođenje penala.

Kada je Uli Henes snažno izveo penal preko prečke, češki vezni igrač Panenka imao je priliku da pogodi i donese pobedu autsajderu.

Panenka se brzo zaleteo ka lopti, ali je potom uputio delikatan, fin udarac po sredini gola, zbunivši nemačkog golmana Sepa Majera.

Trofej je tako pripao Čehoslovačkoj.

Nije to bio prvi put da je Panenka pokušao da izvede takav penal.

Samo mesec dana ranije, postigao je gol za njegov klub Bohemijans protiv lokalnog rivala Dukle iz Praga na isti način.

Ali, pošto je Evropsko prvenstvo privlačilo mnogo više gledalaca, taj njegov udarac u Beogradu ostao je upamćen i tako je rođen 'Panenka penal'.

'Psihološki udarac'

U 50 godina otkako je Panenka popularisao ovu tehniku šutiranja penala, ona je postepeno postajala sve češća.

Brojni vrhunski igrači, među kojima Lionel Mesi, Tijeri Anri i Frančesko Toti, uspešno su koristili ovu tehniku izvođenja penala.

Francuska legenda Zinedin Zidan odlučio se na 'Panenku' u neverovatnom trenutku - u finalu Svetskog prvenstva 2006. godine protiv Italije.

Lopta je liznula unutrašnju stranu prečke i za dlaku ušla u gol.

Engleska reprezentacija je nekoliko puta bila žrtva 'Panenke', a verovatno jedan od najpoznatijih primera je kada je italijanski velemajstor Andrea Pirlo nonšalantno savladao golmana Džoa Harta, promenivši tok penal-serije u četvrtfinalu Evropskog prvenstva 2012. godine.

„Činilo mi se da je Hart veoma samouveren. Morao sam da uradim nešto da bih ga 'slomio'", rekao je Pirlo.

„Penali su veoma lična stvar, ali kada sam ga video da se pomera, odlučio sam da tako šutiram.

„Ispostavilo se da je to bio psihološki podsticaj za nas", ispričao je godinama kasnije.

Iako je bilo uspešnih izvođenja 'Panenke', Dijaz nije prvi igrač visoke klase koji je promašio.

Nekadašnji engleski napadač Gari LIneker imao je 1992. godine priliku da se izjednači sa Bobijem Čarltonom u broju golova za nacionalni tim (49) u prijateljskoj utakmici protiv Brazila.

Lineker je probao 'Panenku' i promašio.

Nekadašnji fudbaler Crvene zvezde i doskorašnji selektor fudbalske reprezentacije Srbije Dragan Stojković Piksi probao je 'Panenku' u finalu Kupa Jugoslavije 1988. protiv banjalučkog Borca.

Pokušao je lob-udarcem po sredini gola, ali je bio vrlo traljav - golman Borca Slobodan Karalić se nije ni pomerio i lopta je bez problema završila u njegovom naručju.

Borac je potom osvojio nacionalni kup.

Napadač Mančester sitija Serhio Aguero je obično bio prilično siguran sa penala, ali se osramotio kada je pokušao 'Panenku' u maju 2021. godine protiv Čelsija.

Londonski tim je pobedio 2:1, a golman koji je odbranio penal Agueru bio je... Eduar Mendi.

Izaberi ugao? Bolje je da probaš po sredini...

Nesumnjivo, ako igrač promaši penal pokušavajući da izvede 'Panenku' biće mnogo više kritikovan, nego da je, recimo, promašio blagim udarcem ka nekom od uglova gola.

„Gledaoci, navijači će ga kritikovati jer to vide kao nešto drugačije“, rekao je bivši napadač Bristola i Svonsija, Li Trandl, za BBC Sport.

Trandl, koji je bio poznat po pokušajima raznih trikova, šutirao je penale tokom cele karijere, mada nikada nije izveo 'Panenku' kao profesionalac.

Takav udarac uspešno je izveo igrajući poluprofesionalno.

„Moje razmišljanje je da je to samo još jedan način da se postigne gol iz penala“, rekao je.

„Ako probate da šutirate u levi ili desni ugao, a golman se baci, pogodi stranu i odbrani ga, isto je ako probate 'Panenku', a on ostane u sredini i odbrani ga.

„Ako lopta uđe u mrežu, onda svi kažu 'bravo, sjajno'.“

Statistika sugeriše da bi izvođenje penala po sredini zapravo moglo da bude pravi put, bilo da se radi o 'Panenki' ili snažnom udarcu - 84 odsto takvih penala uspešno je izvedeno na svetskim prvenstvima od 1966. godine i na evropskim prvenstvima od 1980.

Bilo je 78 odsto pogodaka kada se birao levi ugao gola i samo 74 odsto u desni.

Taj trend se nastavio i na ovogodišnjem Afričkom kupu nacija, gde je šest od osam penala po sredini ušlo u mrežu (75 odsto), što je znatno više u odnosu na 12 od 18 (67 odsto) pogodaka u levi ugao i 11 od 16 (69 odsto) u desni.

'Panenka bolje funkcioniše pred kraj utakmice'

Kakav je proces razmišljanja da se odabere 'Panenka'?

Da li je to instinktivna odluka ili nešto unapred isplanirano?

„Kada sam se odlučio na takav penal, bilo je važno kako se igra odvija“, dodao je Trandl.

„Možda igrate zaista dobro i imate samopouzdanje. Mislim da je i bolje da u kasnijem periodu utakmice odaberete takav udarac.

„Ako je 1:1 i ima još pet minuta do kraja, verovatnije je da golman neće stajati na sredini gola i pustiti vas da izaberete jednu od dve strane gola, nego da će se baciti - na levu ili desnu stranu".

Možda je ovo objašnjenje razmišljanja fudbalera Maroka Brahima Dijaza u finalu Afričkog kupa nacija protiv Senegala.

Moguće je da je pretpostavio da će se Mendi baciti na jednu stranu.

U ovom slučaju, međutim, Mendi je jasno uočio nešto u Dijazovom zaletu i ostao je gde je bio.

Možda je to razlog zašto postoji tolika dodatna frustracija posle neuspešne 'Panenke'.

Iako igrač može nenamerno da 'najavi' gde cilja, ako loptu pošalje u neki ugao, golman možda neće stići do nje.

Nema takvog prostora za manevar ako odajete da ćete šutirati po sredini.

„Verovatno je mnogo puta promenio mišljenje u toj situaciji“, rekao je Trandl o dugom pripremanju Dijaza da šutne penal.

„U tih nekoliko minuta pre penala, videćete odbrambene igrače kako prilaze i razgovaraju sa izvođačem penala, ili golmana kako izlazi sa gol-linije.

„Što više vremena prođe pre izvođenja penala, mislim da to više ide u korist golmana.“

Najveća greška koju izvođač penala može da napravi jeste da promeni odluku tokom zaleta, kaže Trandl.

Iako promašaj 'Panenke' može da izazove žestoke kritike, ipak odluka da se odabere taj udarac ide u korist napadaču, smatra Trandl.

„Ako zavrtite loptu, to je dodatni pritisak na golmana jer umesto levog ili desnog ugla, mora da razmišlja o oba, ali i o sredini gola“, rekao je.

Nije da je to baš neka uteha Dijazu u ovom trenutku.

BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]