Ибрахим Ругова, борац за независност Косова који се противио насиљу

Зграду Владе Косова у центру Приштине годинама надгледа статуа подигнута књижевнику ког многи доживљају као „оца нације".

Ту незваничну титулу му није донело перо, већ борба за независност Косова којој су тамошњи Албанци деценијама тежили.

Ибрахим Ругова, поборник мирне борбе против режима Слободана Милошевића током 1990-их, описиван је и као „балкански Махатма Ганди" због заговарања ненасилног отпора репресији.

„Упорни интелектуалац који није желео да прихвати доминацију Србије на Косову, не одустајући од ненасилног приступа у решавању вишедеценијског проблема", описује Ругову Јакуп Аземи, политиколог из Приштине, за ББЦ на српском.

Истовремено, „био је једна од најскромнијих личности", присећа се Аземи, аутор книиге Стварање модерног Косова: Преиспитивање политике ненасиља Ибрахима Ругове.

„Био је и остао један од најнетипичнијих албанских политичара... немогуће га је било имитирати, нити објаснити како је успевао да наметне идеје и ставове, а то је чинио", рекао је Еди Рама, премијер Албаније, 2024. године.

Ругова је био „тих, готово стидљив човек, препун парадокса: као принципијелан противник насиља залагао се за екстремистичке циљеве", писао је новинар Дејан Анастасијевић.

Препознатљив по разбарушеној коси, наочарима, нехајно пребаченом свиленом шалу и вечно присутној цигарети, Ругова није дочекао остварење циља којем је тежио.

После тешке болести, преминуо је 21. јануара 2006, две године пре него што је Косово једнострано прогласило независност.

Две деценије после Руговине смрти, Косово је признало више од сто земаља, а односи са Србијом су, бар у јавности, скоро па непостојећи.

Гласни књижевник

Рођен 1944. године у селу Црнце на западу Косова, Ругова је одрастао, како сам пише, у тешким условима, „када је цела породица проводила дане тражец́и нешто за јело“, али признаје да је „био размажен мамин син".

У Приштини је студирао албански језик и књижевност, писао за студентски лист и касније радио као предавач.

Убрзо се посветио теорији књижевности коју изучава и у Паризу под менторством чувеног француског филозофа Ролана Барта.

Уставне промене 1974. године које су Косову, као и Војводини, тада покрајинама Србије, једне од шест република Социјалитичке Федеративне Републике Југославије (СФРЈ), дале шира овлашћења, наизглед су унеле стабилност у државу под вођством Савеза комуниста и доживотног председника Јосипа Броза Тита.

Али турбулентни месеци после Титове смрти утиру пут све јачем неслагању Албанаца на Косову и власти у Београду, и тензије и трзавице које су одувек провејавале овим простором ескалирају1980-их.

Албанска заједница захтева статус републике за Косово, на уличним протестима долази до насиља, уведено је ванредно стање и полицијски час.

Права Албанаца бранио је и Ругова у њему блиском кругу током састанака српских и албанских књижевника, прво у Новом Саду, а потом и у Београду.

Из књижевног у политички круг

Ситуацију на Косову додатно је погоршао долазак Слободана Милошевића на чело Савеза комуниста Србије, касније српског председника.

Уставним изменама 1989. су поништене све одредбе које су гарантовале аутономију Косова.

Уследила је репресија, као и отпуштање полицајаца, али и већине радника Албанаца, гашење медија на албанском, изјавиће Ругова годинама касније пред Међународним судом у Хагу, где се Милошевићу судило за ратне злочине током сукоба на Косову.

„Косово је постало права полицијска држава", рекао је у Хагу.

Ругова је свет књига заменио политичким.

„Не могу да се бавим књижевношћу када видим да мој народ умире на улицама", рекао је тада.

Учествовао је у формирању Демократског савеза Косова (ЛДК), на чијем челу је био до краја живота, чиме је „институционализовао захтеве Албанаца и промовисао нову и другачију политичку културу у региону", оцењује политиколог Аземи.

„Да је Србија прихватала мировну резолуцију око решавања Косова, регион би био другачији", сматра он.

Први председник 'паралелне државе'

Почетак 1990-их донео је нове протесте на Косову.

Уследила је Декларација о независности косовских Албанаца у чијем писању је учествовао и сам Ругова.

Албанци су на референдуму 1991. готово стопроценто гласали за независност Косова од Србије, али је резултате признала само суседна Албанија.

Формирани су паралелни образовни и здравствени систем, а председник самопроглашене Републике Косово био је управо Ругова.

Напуштену бараку, недалеко од приштинског стадиона, претворио је у председничку канцеларију, а до ње је водио блатњав пут прекривен смећем, писао је Дејан Анастасијевић у недељнику Време.

„Подржавало га је више од 90 одсто Албанаца, јер их је бодрио и позивао да снагу и јединство којим су одолевали кроз векове под разним окупацијама искористе и усмере на мирне борбе.

„Према оцени неких политиколога, био је то један од највећих ненасилних покрета после Гандијевог", каже Аземи.

Погледајте видео о изложби о страдалој деци на Косову

'Завршиће се тамо где је све почело'

Кристофер Хил је тих година био амерички амбасадор у данашњој Северној Македонији, а касније и изасланик за Косово.

У Ругови је „видео сталоженог човека, чврстих уверења, који се изражавао јасно и разговетно" и поштовао га је.

„Веровао је у мировне методе и остао доследан циљу да Косово постане независно - био је упечатљива личност", присећа се овај искусни дипломата за ББЦ на српском.

Често су разговарали у Руговиној радној соби, готово увек у присуству преводиоца, јер се албански политичар пријатније осећао „када прича на француском, него на енглеском".

Посредовањем италијанског католичког удружења Свети Еуђидије, Ругова и Милошевић су у септембру 1996. одвојено потписали никада заживели Споразум о нормализацији наставе.

Али међународна подршка и похвале Ругови не наилазе на разумевање многих Албанаца на Косову, незадовољних ненасилним методама отпора, који захтевају радикалније методе.

„Имали су исти циљ - да Косово буде независна држава, али се нису поклапали по питању начина како остварити ту жељу", каже Хил.

Убрзо су основане прве герилске групе Ослободилачке војске Косова (ОВК) која ће пружити оружани отпор српским безбедносним снагама током 1998. и 1999.

„У пролеће 1998. било је јасно да ће нови рат на Балкану бити на Косову.

„Као што ми је Ругова једном рекао: 'Завршиће се тамо где је све и почело", записаће касније амерички дипломата у књизи Утврђење: Живот на фронтовима америчке дипломатије.

„Када је репресија српског режима достигла врхунац, показало се да је опстанак једног народа захтевао и оружани отпор.

„ОВК се није појавила као негација Руговине визије, већ као историјски одговор на реалност у којој је мир без правде постао немогућ", каже Хисен Бериша, њен бивши командант.

Иако су постојале разлике у њиховим приступима, нису били две супротстављене нарације, већ две фазе истог историјског подухвата - „једна је Косову дала глас, друга му је обезбедила опстанак", објашњава у писаном одговору за ББЦ на српском.

Ругова је, каже, дао смисао концепту отпора без жртвовања мира и остаје темељна личност модерне историје Косова.

„Његово наслеђе је јасније сада него тада. Изградио је осу пријатељства са Западом и усидрио Косово у систем демократских вредности", додаје.

У мају 1998. Ругова је са другим представницима Албанаца са Косова, отишао у Београд на позив Милошевића, тражећи да се заустави насиље.

Милошевић им је одговорио да насиље чине терористи и да држава мора да реагује на тако оштар начин, испричао је Ругова касније у Хагу.

У Приштини су му замерали контакте са Београдом и поред све снажнијих сукоба, али је Ругова предводио делегацију Албанаца на мировним преговорима под окриљем међународне заједнице у Рамбујеу у фебруару 1999.

Новинари нису могли, а да не примете да је до скоро неприкосновени лидер Албанаца био у потпуној сенци Хашима Тачија, вође ОВК, касније оптуженика за ратне злочине пред судом у Хагу.

Преговори су пропали, као и каснији дипломатски покушаји, и 24. марта почиње НАТО бомбардовање Југославије, прва таква интервенција без одобрења Савета безбедности Уједињених нација.

Ругову и његову породицу српске безбедносне снаге стављају у кућни притвор готово одмах, испричао је касније.

Био је присиљен да дође у Београд, где је пред телевизијским камерама затражио прекид бомбардовања, прелазак на политичке преговоре и аутономију Косова у оквиру тадашње СРЈ.

У етар је отишла и слика како се рукује са Милошевићем, што је изазвало гнев бројних Албанаца, баш као и одлазак у Италију у јеку бомбардовања.

Иако се спекулисало да је разлог одласка покушај договора са Београдом о прекиду насиља над Албанцима, касније је потврђено да је Ругова у Риму боравио на лечењу.

'Човек ког се ниси плашио'

Бомбардовање је окончано у јуну 1999, српске безбедносне снаге су се повукле са Косова, а заменила их је међународна војна мисија предвођена НАТО трупама.

Ругова се вратио у Приштину у јулу, уз дочек хиљада присталица. Још увек председник непризнатог Косова, учествовао је у раду административних тела под надзором Уједињених нација.

У улози посматрача била је и Рада Трајковић, у то време политичка представница Срба.

Ругову описује као „проминентног лидера, значајног и врло активног у подизању гласа албанског народа на Косову до избијања сукоба."

„На тим састанцима јасно се уочавало неслагање и анимозитет који је имао према Хашиму Тачију .

„Сукоб је толико био јак да конструктивне расправе о било којој теми нису биле могуће", присећа се Трајковић за ББЦ на српском.

Ругова би на састанке улазио ћутке, потиштено пушећи цигарету за цигаретом.

„Према мени није био непријатан, а ни нарочито пријатан, али није био човек кога сте се плашили.

„За разлику од неких других који су ширили страх према Србима", сећа се Трајковић.

На првим изборима по завршетку рата 2000. године, Руговина странка освојила је већину, а он је две године касније поново изабран за председника, што је, како каже, Кристофер Хил, „заслужио".

Говорио је да ће слободно Косово, као независна и суверена држава, бити „отворено и према Албанији и према Србији".

У марту 2004. избија највећи талас осветничког насиља Албанаца према Србима после рата и око 4.000 људи, већином Срба, напушта Косово.

Ругова је са другим званичницима осудио насиље и разарање верских и културних објеката, али је помоћ и подршка сада мањинској српској заједници на Косову изостала.

'Вратити се Руговиним идејама и визијама'

Две деценије од Руговине смрти донеле су бројне промене.

Косово је 17. фебруара 2008. једнострано прогласило независност, што Србија и даље не признаје.

Дијалог Београда и Приштине се годинама не покреће са мртве тачке, а евро је на Косову постао званична валута.

Политички представници српске заједнице су после трогодишњег бојкота и напуштања институција поново на политичкој сцени, те су повратили власт у четири општине на северу Косова са већински српским становништвом.

Да ли би Ругова био задовољан политичком ситуацијом на Косову?

Не, одговара самоуверено политиколог Аземи.

„Његова странка се променила, јер је по стицању независност дошло до оног што је у бити људи.

„Многи лидери који су га наследили, желећи да остану на власти, улазили су у савезе са странкама насталим из рата, са којима Ругова није желео да сарађује", указује.

Верује да их је бирачко тело због тога казнило на изборима у децембру 2025. године, јер је ЛДК остао без 50.000 гласова.

„Курти није толико популаран колико се мисли, већ су гласачи ЛДК-а разочарани радом политичке странке и на неки начин су послали поруку да желе да се партија врати Руговиној визији, принципима и идејама", додаје.

Можда би и живот Србима на Косову био другачији, каже Рада Трајковић.

„Ругова је имао гандијевски приступ.

„Можда би Приштина, да је остао жив, кроз дијалог, била град мултиетичности, а не место где хришћани остају у траговима у једном опсадном стању", додаје.

Погледајте видео: Отворен нови мост преко Ибра у Митровици на Косову

Готово осамнааест година од проглашења независности, Косово је признало око 100 земаља. Ипак, тачан број није познат.

Приштина наводи бројку од 121 државе, а у Београду кажу да их је далеко мање.

Међу земљама Европске уније које нису признале Косово су Шпанија, Словачка, Кипар, Грчка и Румунија, а када је реч о светским силама, то су Русија, Кина, Бразил и Индија.

Косово је од 2008. године постало члан неколико међународних организација, као што су ММФ, Светска банка и ФИФА, али не и Уједињених нација.

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]